Bila jedna mala krpa,

Nije znala čemu služi,

I stalno ju je bila prpa

Da se o njoj istinu ne skuži.

 

I tako krpa zakrpu našla

Pozvala je da lutaju skupa

I dok se nisam već ni snašla

Čujem, netko mi na vrata lupa.

 

Kad ono, njih dvije došle

Napale me usred moga stana

I kao tornado kroz njega su prošle

Ne videći svojih tisuću mana.

 

Krpa i zakrpa uništile su mi dom

Svojim zločestim ulaskom u njega,

I rekle: nikad neće biti po tvom

Dosta nam je od tebe svega.

 

Ubit ćemo svaku tvoju riječ

Svojim zločestim namjerama

I nikad nećeš u anđele preć’

Dok krv teče našim žilama.

 

E, tako se krpa i zakrpa sjediniše

Igrom mačke i miša ljubav režu

I onda se lijepo dogovoriše

Da prošire svoju zločestoće mrežu.

 

U toj mutnoj rijeci koja im treba

Krpa i zakrpa od zavisti gore

Pa sve dok je ovog plavog neba

Misle da im ne treba životno more.

  

Ali u jednom su se ipak prevarile,

Ovo nije krojački svemir

Dobre duše su ih potrgale,

A njihovim kaosom zavladao je nemir.

 

Tako je to kad se kroji na krivu stranu

Krpa i zakrpa – ta ružna planeta

zagrljene vjeruju da žive ludo,

ali upoznati ih s dušama - prava je šteta.