Jednoga dana odluči Ludilo da pozove društvo na skrivača.
Kad su se svi okupili, Volja predloži da se igraju skrivača. "Skrivača? Što je skrivača?" upita Neznanje.
"Skrivanje je igra u kojoj neko broji do 100, a za to vrijeme ostali se sakriju, pa ih onda taj koji je brojao traži", objasni Mudrost.
Svi se složiše osim Straha i Lijenosti.
Ludilo je bilo ludo uzbuđeno, pa reče ostalima da je ono spremno da odbrojava.
Kad su svi počeli trčati po vrtu nastao je pravi darmar, jer se svako nadao da će naći najbolje skrovište.
Sigurnost otrča do susjedne kuće i popne se na tavan, nikad se ne zna.
Bezbrižnost izabra gredicu jagoda. Tuga jednostavno počne plakati. Očaj isto, jer nije znao, da li je bolje sakriti se ispred ili iza zida.
"98, 99, 100!", odbrojava Ludilo,"sad vas počinjem tražiti!"
Prva koja je bila pronađena je Radoznalost, jer je htjela da sazna tko će prvi biti pronađen, pa je previše virila iz svog skrovišta.
I Radost je brzo otkrivena, nije se moglo prečuti njeno kikotanje.
S vremenom je Ludilo pronašlo sve ostale, čak je i Sigurnost bila tu. Ali onda upita Skeptika: "A, gdje je ljubav?“
Svi slegoše ramenima, jer niko nije znao gdje je ona. Pođoše da je traže. Tražili su ispod kamenja, iza duge i na drveću. Ludilo je čeprkalo štapom po jednom grmu, kad se odjednom začu vrisak.
To je bila Ljubav. Ludilo joj je nehotice iskopalo oči.
Ono zamoli za oproštaj i ponudi Ljubavi da od sada uvijek bude s njom i da postane njen vid. Ljubav se složi s tim i primi izvinjenje.
Od tada je ljubav slijepa, praćena ludilom.