Manu: Oče, ne završismo sa započetom kozmološkom temom... Moram na trenutak da je ostavim po strani... Skrenuše me večeras, ovde, sa teme, svojim komentarima... Te moram na preskok da pređem na druge sablazni života svoga.

Fra Jozo: Ništa zato, sine Manu! Samo nastavi. Fra Jozo je posvećen čišćenju duša bližnjih, bilo to na preskok ili bez skakanja.

Manu: Ja želim da budem ozbiljan, oče. Upinjem se da budem ozbiljan. Naprežem se iz petnih žila da budem ozbiljan! Gde god stanem, ja stanem sa namerom da budem ozbiljan. Ali me ljudi nateraju na šalu.

Fra Jozo: Humoristička sablazan, drugim rečima?

Manu: Tako nekako.

Fra Jozo: E, sinko moj...! Jesi li video nekog kršćanskog sveca da se smeje? Ne, nema takvog! Da je smeh bogougodan, mnogi bi se smejali na ikonama. Ne! Samo jad i čemer, samo tuga i depresija, samo spuštena jedra...! To je na ceni! To daje plodove!

Manu: A opet... oče, nije mi jasno... Kako su to istočnjački bogovi... svi nasmejani, svi debeljuškasti i orni, puni snage... Ako su šala i smeh toliko sablažnjiivi?

Fra Jozo: A ko kaže da su oni na dobrom putu?

Manu: Oni kažu.

Fra Jozo: A da li oni mogu to da dokažu? Ne! Oni se podaju onome što im je lakše, a ne onome što im je na veću duševnu korist. Nego, vratimo se tvojoj muci, što ne odolevaš šali. Da li te ta sablazan spopada samo javno, ili... hm, možda i potajno, kada niko ne vidi?

Manu: Oče, uzdam se u tajnovitost ispovedi, inače bih se sramio da priznam.

Fra Jozo: Samo napred, reci...!

Manu: Priznajem, oče, i u četiri zida se odajem toj sablazni! Sam...! Pervan, "U zdrav mozak", "Nadreality show", "Maratonci trče počasni krug"...

Fra Jozo: ...Stani, stani...! Ajme, ajme, sine Manu, koji spisak, koji spisak...! Kako li je duši tvojoj, sa toliko predavanja smehu?! Da ovde stanemo... Evo, oznojih se od tvog spiska...! Šta da ti kažem...? Uzdržavaj se od smešnih situacija i od smešnih poticaja! Izbegavaj takve ljude! Zaobilazi ih, ili im se izvini: "Dobri ljudi, nemojte me zasmejavati više, nemojte me terati da se šalim!". Gledaj malo više ugledne ljude! Gledaj političare! Da li si video da neko od njih trči unaokolo i smejulji se, kao... daleko bilo...?! Ne, to ti je samrtnička ozbiljnost! Njih, i da teraš da se nasmeju, ne bi umeli. Eto šta se postigne radom na sebi i samodisciplinom!

Manu: Hvala, oče!