Jadnili smo ti bože.
Kroz život se nose dve vreće na leđima. Jedna za dobra dela, druga za slaba i godinama se tovare.
Čim se rodi..."uči" se hodati, govoriti, pisati, raditi, voleti, odgajati, paziti, čuvati... moli, kaje, pomaže, veseli se..doprinosi...odgovoran i od koristi, kreira.......sa mišlju, biti dobar sve do smrti. to je u jednoj vreći.
U drugoj.. ljuti se, vara, krade, mulja, psuje boga, ruši, sveti se, zloupotrebljava, izdaje, plače, laže....sa mišlju, biće oprošteno.
I sa te dve vreće na koncu stane pred sudiju ponizno čeka, da se izvaga, koja vreća je teža.
"Jadnili ste jer me niste slušali"...veli sudija.
" nisam ja kriv za drugu vreću...oni su krivi"... veli okrivljeni
"Ćuti dok ja govorim! Dao sam vam dve vreće i zapovest...u prvoj da uživate i punite...drugu da praznite.. jedni drugima"
Okrivljeni: :(
"Moja ste dečica volim vas i opraštam....ustani, vozi u raj i da ti ni u san ne dođe, da zemaljske bedastoće sprovodiš u mom kraljevstvu.