Draga Irida, Javljam se prvi put. Do sada, gotvo nikad nisam sanjala životinje. A sinoć,po prvi put, tu "zlatnu sovu". ...Moja prijateljica dolazi kod mene i predlaže mi da se prošetamo. Prihvatam njen poziv i u šetnji stignemo do njene kuće. Ispred kuće su njeni roditelji i farbaju kapiju. Pitaju me da li radim, a ja kažem da sam otvorila svoju privatnu firmu; a njima kao da nije bilo drago. Slučajno se okrenem i na uglu ulice u kojoj ja živim vidim crkvu, a sa vrha tj. zvonika, vidim vatru. Viknem kako gori crkva i kako bi trebalo pozvati vatrogasce, ali pri tome ne osećam nikakv strah. Ne bojim se da će ta vatra uništiti crkvu i mislim da će je vatogasci lako ugasiti. Ali, narod krenuo; da sami gase. Svi su ušli u crkvu i počeli da se penju gore. I ja sam ušla, ali nisam se popela da gasim vatru. Odjednom, ispred mene pojavi se sova u nekom zlatnom "oklopu". (ne znam kako to drugačije da objasnim, ali veoma podseća na prikazivanje sove u grčkim mitološkim predstavama; kao simbol boginje Atine).Dakle, ta sova "obučena" u taj zlatni oklop izgledala je nekako nestvarno, mitski, a onda se taj oklop otvorio i iz njega izašla prava sova. Meštani su ugasili vatru, a kažu kako je najverovatnije požar izazvala neka marama koja je pala na sveću... Ja se setim da moj brat treba uskoro da se avionom vrati sa odmora. Trčim na aerodrom da ga dočekam. Mislim da sam zaksnila, pa u žurbi zaboravaljm dokumenta, novčanik, telefon. Stignem na aerodrom. Noć je, ali sve je osvetljeno, lepo se vidi. Avioni uzleću i sleću. Ja sva onako u žurbi izbunjena, ne znam gde mogu da uđem, gde se čekaju putnici. I tako, preskačem neku ogradu, pa kroz neke hodnike stignem pravo na aerodromsku pistu, a avion samo što se spustio....

p.s Ne znam zašto, ali ceo dan sam pod utiskom ovog sna. Znam, da u narodnom verovanjima sova ima negativno značenje- glasnik smrti. (što me naravno plaši)Ipak, smatram, da je sve individualno i da ono tumačenje koje važi za jednog, ne mora da važi i za drugog čoveka. To je sad ono Jungovo arhetip kolektivno nesvesnog i individualno nesvesnog..

Nešto o meni: Nisam zaposlena (fakultetsko obrazovanje), nisam udata, nemam decu. Koliko "nisam" u mom opisu!?! Jako bih volela da imam posao,brak,decu posebno; mnogo sam opterećena time. (Pre nekoliko godina ,često sam imala snove u kojima mi se pojavljuje neka ciganka, proriče sudbinu i kaže kako nikad neću imati brak ni decu).Plašim se da vreme prolazi, a ja se ni u čemu nisam ostvarila. Osećam snažan pritisak zbog svega toga, a onda se opet rodi neka nada i vera da će se nešto promeniti...Ali, sve ovo predugo traje... Veliki pozdrav!