Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
782
OD 14.01.2018.PUTA
začarani krug traje
draga irida, moja agonija još traje. čak nije više problem pitanje sumnje u partnera, koliko strah od nepoštivanja, škrtosti, smatram da on jednostavno radi ono što želi i voli, pa makar to meni i smetalo... znam da ne smijem tako razmišljati, ali da sam muško, imam osjećaj da bih bila muškarac ipo... ovako ide san, u mojoj smo kući (iako ona ne odgovara mojoj), za stolom ja i momak, gladan je, jede kruh, maslo i marmeladu, čak mu i sir režem. pitam se kako je gladan... fizički nije baš isti kao i u stvarnosti, uostalom, i deblji je... odjednom, moji roditelji nas ugledaju, mama je šokirana (došlo je do protivljenja i u stvarnosti), napada nas, momak mijenja boju glasa, nesiguran je, ima ženskast glas... roditelji kao znaju da laže, slušaju ga, počinju mu se smijati, momak se zapliće, kaže, zbunio sam se, doću se popodne opravdat... osjećam smijeh svojih doma... vjeruju da je lažljivac... meni se ne sviđa njegova izmjena boje glasa, ne znam šta bih rekla, neutralna sam, a oni, rugaju se njegovim lažima...