Kosturka

Sa foruma:

http://www.madeinmontenegro.com/
vbforum/showthread.php?t=6862&page=2

Analiza o kosturki:

Lady of Rohan

Zadaci

Autorka pricu o Kosturki tumaci kao "kretanje unutar jedne psihe", niz od sedam zadataka
koji nas poducavaju kako da volimo drugu osobu duboko i valjano.

Zadaci su :

1.Slucajno nalazenje blaga
Otkriti drugu osobu kao kakvo duhovno blago, premda isprva mozda i ne shvatamo sta smo pronasli.

2.Potera i skrivanje
Doba nadanja i strahova. Najburnije vreme,
vreme upoznavanja koje prati intenzivan strah od ciklicne
i nesavrsene prirode ljubavi.

3.Razmrsiti kostur
Razmrsiti i shvatiti aspekte zivot /smrt.
Razumevanje divljeg aspekta Sopstva, duha ljubavi i smrti,
shvatanje instinktivne prirode.

4.San poverenja
Opustanje i prelazak na poverenje, sposobnost da se odmorimo u prisutnosti
i dobroj volji drugoga. Biti bezazlen.

5.Davanje suze
Razvijanje saosecanja i neznosti, doba deljenja buducih snova i proslih tuga.

6.Srce kao bubanj i glasna pesma
Upotreba srca da se ispeva novi zivot.

7.Ples tela i duse
Prozimanje tela i duse, smisao telesne ljubavi.

Ostaje mi da kazem nesto o svakoj fazi.
Posto svaku stavku tumaci na 5-6 strana poveceg formata,
sa zenskom iracionalnoscu i nespremnoscu
da bude koncizna, logicna i sistematicna (sto ja sve volim)
pozelite mi srecu da razmrsim ovo tumacenje sl. noci,
kao ovaj Eskim Kosturkine kosti .

I hvala vam sto ste mi pomogli da napisem rad!

1. Slucajno nalazenje blaga

Prica pocinje motivom rasprostranjenim sirom sveta-hvatanjem stvorenja sa dna mora.
To uvek podrazumeva borbu izmedju onoga sto obitava iznad vode (dakle, u svesti), i onoga sto je 'skriveno blago' podzemnog sveta (novi sadrzaj skriven u nesvesnom, koji treba osvestiti).
Figure ribara i lovca su bliske, i govore o psihickim elementima ljudi koji teze
znanju koje je skriveno u dubinama nesvesnog,
koji bi da se okrepe spajanjem sa instinktivnom prirodom.
Ovu potraga obicno pocinje na tri nacina:sveto, zlonamerno ili nespretno.
Junak ove price je nespretan.

Autorka istice kako i ljubavne veze najcesce pocinju tako,
neocekivano i nespretno, i to vrlo cesto u trenucima,
kada se oba partnera, ili jedan od njih ne osecaju spremnim za to.
Ljubav nas uvek iznenadi.
Najcesce je ego taj koji nije spreman da prihvati prirodu ljubavi i njene zahteve,
ali u nesvesnom spremnost postoji, i stvari se jednostavno-dogode,
ne pitajuci ego sta misli o tome i da li je spreman.

Ljudi koji su veoma mladi, ili nisu prosli inicijaciju, cesto ljubavi prilaze
kao osvajanju trofeja, uljuljkujuci se u fantazije o savrsenosti, a ono sto 'ulove' ih najpre iznenadi, jer priroda istinske i privrzene ljubavi nema nista sa osvajanjem trofeja,niti sa ugodnoscu, sigurnoscu i nepromenljivoscu.

Da bi se upoznala prava privrzenost, neophodno je prihvatiti Gospu Smrt, olicenu u arhetipskoj figuri Kosturke, koja je rodjaka eskimske boginje Sedne.

Zbog cega je u ljubavi neophodno prihvatiti Kosturku i sta treba nauciti od nje?
Zasto prve faze ljubavi obicno prati intenzivan strah?
Prihvatiti i razumeti Gospu Smrt znaci prihvatiti ciklicnu prirodu ljubavi-faze opadanja i faze rasta,faze priblizavanja i udaljavanja, smenjivanje strasti i hladjenja, razumevanja i nesporazuma.
Voleti znaci preobrazavati se, a to znaci niz inicijacijskih smrti i novih ozivljavanja.Samo nezreli ljudi ocekuju da ce se njihove idealizacije ostvariti i da imaju ikakve veze sa ciklicnom prirodom ljubavi.

Ako tezimo savsenstvu nekog odnosa, on se okamenjuje.
Pravi ljubavni odnos podrazumeva razvoj i preobrazaj partnera,
menjanje oblika ljubavi. U ljubavi ne postoji datost, potrebna je hrabrost, trud, stalni razvoj odnosa i samih partnera.
Istinski ljubavni odnos podrazumeva razvoj i preobrazaj, a to ne biva bez smrti starih obrazaca i ocekivanja od veze.

Sta je ono sto u prvim fazama ljubavne veze obicno izaziva toliki strah?

U ovoj prvoj fazi, ljudi imaju veliku potrebu za bezanjem,
narocito zbog toga sto ne zele da prihvate emotivnu stvarnost i ne shvataju da je ljubav kontinuum, u kome se neprekidno smenjuju faze opadanja i rasta.
Neophodno je podneti pocetnu napetost i ostati u tome, uprkos svim strahovima i strepnjama.

"Ljubiti znaci ostati prisutan.
To znaci izroniti iz svijeta maste u svijet u kojemu je moguca odrziva ljubav, licem u lice, kostima uz kosti, odana ljubav. Ljubav znaci ostati i kad svaka stanica u tijelu vice:'Bjezi"! "

2. Potera i skrivanje

Sto ribar brze trci, Kosturka zapetljana u njegovu udicu mu je sve blize.

"Kad jedno od ljubavnika pokusava pobjeci od veze, paradoksalno unosi
jos vise zivota. To je jedna od glavnih tragikomedija zivota".

U ovom periodu, ljubavnici nalaze razne izgovore da bi ocuvali slobodu,
i trude se da se udalje jedan od drugog
Neki, koji se trude da razumeju svoj strah, ipak ostanu.

Ostati u ljubavnoj vezi,
uprkos zastrasujucoj pojavi Kosturke, cin je ravan herojskom.
Treba shvatiti da komplikovanje odnosa
niposto ne znaci kraj, jer Kosturka obavlja posao sudbine,
sa kojom zelje i strahovi ega nemaju mnogo veze,
jer je priroda ljubavi arhetipska i prevazilazi ljudska ocekivanja,
predrasude i nadanja.

"Sve one o 'nespremnosti' i 'potrebi za vremenom ' shvatljive su, ali samo nakratko.
Istina je da nikada nismo 'potpuno spremni ', da nikada nije bas 'pravo vrijeme'.Kao i kod silaska u nesvjesno, postoji doba kad se jednostavno nadamo najboljem, kad zacepimo nos i skocimo u ponor. Kad to ne bi bilo tako,
ne bismo imali nikakvu potrebu da stvorimo rijeci junakinja, junak ili srcanost. "

3. Razmrsiti kostur

Sta se zapravo krije iza arhetipske figure Gospe Smrti, ili Kosturke?
Autorka ne imenuje ove figure (kojima je bliska i figura Baba Jage i La lobe),
njen pristup nije ortodoksno jungovski.
Naziva ih figurama koje najbolje izrazavaju prirodu zivot/smrt i
vezuje ih za 'divlji aspekt Sopstva'.
Kosturka je lik koji sadrzi u sebi 'zastrasujucu numinoznost'.

Razmrsiti Kosturkine kosti znaci suociti se sa prirodom ljubavi
i nesavrsenoscu drugog ljudskog bica koje volimo.
Motiv u kome se nesto izuzetne lepote javlja u ruznom obliku,
vrlo je cest u pricama sirom sveta. Ovome je blizak motiv neophodne
dobrote prema onome sto izgleda kao da je nizeg ranga- ruzno, neugledno ili zaprljano.

"Razmrsiti Kosturku znaci shvatiti tu konceptualnu pogresku i ispraviti je.
Razmrsiti Kosturku znaci shvatiti da ljubav nije sazdana samo od svjetlucavih svijeca i raskosi.
Razmrsiti Kosturku znaci naci hrabrost, a ne strah u mraku regeneracije.
To znaci melem za stare rane.
To znaci promijeniti svoj nacin gledanja i biti u stanju odrazavati zdravlje, a ne manjak duse.

Razmrsiti Kosturku isto je sto i silaziti u podzemlje, ili lavirint, razvezati cvor, ili pojas
To znaci razumeti prirodu stvari i 'pretvoriti se u maga, znalacku dusu'.

Stvoriti od zamrsenih kostiju ljudsku celinu, znaci pribliziti se psihickom integritetu, bez obzira na zahteve "Gavranskog ega', varalice, prozdrljivca i grabezljivca iz inuitske mitologije,
koji sve ravna prema svojim neogranicenim apetitima, i zeleo bi izbeci svaku nesigurnost, u ime bezbrizne pasivnosti u kojoj ce biti dobro nahranjen.

Ljubav se ovde opisuje kao herojski skok u ponor- spremnost na rizik, ali i na strpljenje i zrtvovanje nakon savladavanja pocetnog izazova.

Gospa Smrt je ta koja poznaje zivotne cikluse i tajnu vremena, i predaje nam ova znanja ako joj posvetimo dovoljno vremena i ako je razmrsimo.
Dok je otpetljava, ribar peva, kao da je rec o meditativnoj praksi, ili drevnom lecenju bajalicom.

"Ako pjevamo pjesmu svijesti sve dok ne osjetimo zar istine, bacamo plamen u tamu psihe, tako da vidimo sto radimo...sto uistinu radimo, ne sto bismo rado vjerovali da radimo.
To je raspetljavanje nasih osjecaja i pocetak razumijevanja zasto se ljubav i zivot moraju zivjeti prema onome sto nam je u kostima".

Razmrsiti Kosturku znaci posedovati mocno znanje o sudbini i o vremenu.
A za to je potrebno sedeti kraj vatre, razmisljati i polako razmrsiti klupko od kostiju.Treba biti strpljiv i ne pozurivati prirodne cikluse ljubavi, nego nezno i strpljivo posloziti delove u celinu.

Masja :Ovo je bilo žensko tumačenje. Muško je za nijansu drugačije. Ukratko: Kosturka je žena koja ima iza sebe neki "grijeh" u smislu da nije baš prihvatljiva kao uzorna žena po društvenim konvencijama. Zbog toga je društvo odbacuje (tj. otac je ubija). Ribar, hvala bogu, lovi dobru ribu i srećan je što je ulovio. Međutim, kad sazna ko je ona u stvari, preplaši se i počne da bježi, a ona željna prihvatanja trči za njim. Onda nailazi faza suštinskog upoznavanja i vidanja rana. Ona dopire do njegovog srca (emocija) i pomoću tog srca počinje da gradi sebe onakvom kakva može postati. A i on na kraju ne ostane praznih šaka

Lady of Rohan : Smejem se naglas, sto znaci da sam upravo dozivela enantiodromiju.
Valjda cu posle smeha skupiti dovoljno snage da zavrsim ovaj rad,
i ispravim sve proklete pravopisne i stamparske greske.

Odlicno ti je tumacenje, mozes biti jungovac.

Salim se, ali u svakoj sali pola istine.
Jungovke se, pocevsi od Mari Luiz fon Franc, recimo,
narocito lepe za nemacku bajku Devojka sa srebrnim rukama.

I svako je tumacenje potpuno drugacije,
tako da je i ovo tvoje sasvim legitimno.
I ja imam svoje tumacenje, koje nema veze sa Klarisinim,
i necu odoleti da ga ne stavim kao zakljucak rada.

4. San poverenja

Dok je otpetljavao i slagao kosti Kosturke, ribar je ucio sta je ljubav.
Doziveo je transformaciju.
Pokazujuci samilost prema Kosturki i oblaceci je u kozu,
pokazao se dostojnim daljeg razvoja.
Spavanje i san ima nekoliko mogucih simbolicnih znacenja, od kojih je jedno - nesvesnost.
San u ovoj prici ima znacenje predavanja, bezazlenosti, cija se priroda razlikuje od naivnosti,
jer naivnost podrazumeva neznanje, a bezazlenost je poverenje uprkos poznavanju stvari.
San ovde simbolizuje stvaranje, obnovu i ponovno radjanje.

"U mitovima stvaranja, dusa zaspe tijekom neke transformacije,
jer se u snu ponovno stvaramo, obnavljamo".

Bezazlenost je neophodna ljubavi, bez nje nema predavanja.

"U to stanje mudre bezazlenosti ulazimo odbacivanjem cinicnosti
i samozastite, te ponovnim ulaskom u ono stanje zacudjenosti koje vidimo
kod vecine vrlo mladih i mnogih koji su vrlo stari".

Ljubavi je potrebno poverenje, poverenje u 'rad duse' koji ce nas odvesti tacno tamo gde treba.
Nepotrebna opreznost, proizasla iz ranijih povreda nepotrebna je ljubavi, i takva je opreznost neopravdana. Treba se predati ljubavi, bez obzira na strah od nepoznatog ili strah uzrokovan ranijim povredama.

Postoji unutar nas bice koje veruje u dobro po svaku cenu, i koje se ne plasi umiranja.
Bez obzira na sva iskusenja i sva trpljenja kroz koja prolazimo,
to bice je i dalje spremno da voli, jer ga samo to moze izleciti.
Ljubav je oblik samolecenja i samozaceljivanja.

5. Davanje suze

Motiv plakanja i suza upucuje na ogromne stvaralacke moci koje pocivaju u
suzdrzanim osecanjima. Suze sluze kao vezivo, sjedinjavaju duse, otklanjaju prepreke, lece rane i vracaju vid, prizivaju duhove iscelitelja, mogu cak izazvati i zacece.
Prolece dolazi sa kisom suza, ulaz u donji svet je iza vodopada od suza.
Kada place, Alisa stvara more suza kojim otpluta dalje i spasava se iz beznadeznosti.

"Plakanje oznacava zaustavljanje odbrambenih mehanizama,
suocavanje sa samim sobom, skidanje do kostiju, zelju za znanjem i olaksanjem".
Voda je hraniteljica, stvaratelj, put.

Suza oznacava da je muskarac spreman da oseti saosecanje
prema osecajno ubijenoj i odbacenoj zeni,
ali takodje, suza oznacava da je spreman prihvatiti i svoje sopstvene rane,
prihvatiti sopstveni bol.
Suze menjaju i spasavaju ljude, a postoji sufijska molitva u
kojoj vernik trazi od Boga da mu slomi srce, jer ce
samo tada ono biti kadro da primi u sebe bezgranicnu bozju ljubav.

Plakanjem, ribar pokazuje neznost i saosecanje prema Kosturki
zbog njene nesrecne sudbine, ali je to i saosecajnost i neznost i prema samome sebi i svom usudu.
Ovo emotivno otvaranje povezano je sa bezazlenoscu:
on je spreman pokazati ljubav i saosecanje, jer veruje da ce mu dusa biti ispunjena.

Ovo ispoljavanje osecanja podstice Kosturkinu zedj, zudnju za daljom razmenom i preobrazajem.
Suze su kao sociva kroz koje drugacije vidimo stvarnost,
mozda produbljenije.
Ribarevo srce je nakon suza koji su napojili zednu Kosturku
spremno da postane samanski bubanj.

6. Srce kao bubanj i glasna pesma

U zavisnosti od cega su napravljeni, samanski bubnjevi prizivaju razlicite stvari.
Oni napravljeni od ljudskih kostiju prizivaju mrtve, lepi lepotu, oni sa zvoncicima detinjaste
i nestasne duhove ili promenu vremena, a bubanj napravljen od ljudskog srca-priziva samu
nasu bit, jer je srce psihicko i fiziolosko srediste, anahata cakra.
"Srce nam omogucuje da volimo kao sto dijete voli; do kraja,
bez zadrske i bez ovojnice sarkazma, omalovazavanja ili samozastite".

Ova prica govori da je srce to koje misli i stvara, a ne mozak.
"Kad muskarac daje citavo srce, on postaje zapanjujuca sila-
postaje nadahnjivacica, uloga koja je u proslosti pripadala samo zenama.
Kad Kosturka spava sa njim, on postaje plodan, prozimaju ga zenske moci
u muzevnom okruzju. Nosi sjemenke novoga zivota i nuznih smrti.
Vidjela sam to kod drugih i dozivela u sebi tijekom godina.
Snazan je to dogadjaj kad stvorite nesto vrijedno s pomocu vjere
vasega ljubavnika u vas, kroz njegove iskrene osjecaje prema vasem radu".

Pesma simbolizuje obnavljanje, ona leci i vida rane srca i tela, priziva odsutne ljude,
zveri, bogove i duhove, carobne moci, vaskrsava mrtve i obnavlja izgubljene delove tela.

Stvaranje zapocinje zvukom ili izrecenem recju.
Pesma i bubanj stvaraju posebno stanje svesti, stanje transa,
potrebno za samansko putovanje koje donosi isceljenje,
njome se prizivaju stvaralacki bogovi koji su kadri podariti obnovu.

7. Ples tela i duse

U ovom odeljku, Klarisa Pinkola Estes razmatra prirodu seksualnosti,
u okviru zadataka koji su svojevrsno ucenje ljubavi.
Da bi ovaj dozivljaj bio potpun,
potrebno je da se uspesno okoncaju sve ranije faze.

Ljubav je ciklican niz uzastopnih radjanja i smrti.

"Priroda zivot/smrt ne samo sto nas uci plesati, nego nas uci
i da je suprotnost uvijek rjesenje slabosti; nova radnja lijek je dosadi, bliskost usamljenosti, a samoca zagusenosti".

U ovoj prici imamo dva preobrazaja: preobrazaj ribolovca, ali i Kosturke.
To je preobrazaj coveka koji uci voleti, ali i arhetipske sile zivot/smrt,
koja prizvana i negovana, moze podariti obnavljanje i ljubav.

Dozivljaj telesne ljubavi ne treba pozurivati, on mora biti deo prirodnog razvoja
veze. Istinski dozivljaj ljubavi kao 'plesa duse i tela' imace samo muskarac koji je
'spreman uci u kooperativnu vezu sa carstvom zenske psihe, sto za njega predstavlja tajnu'.

Priblizavanje arhetipskoj Kosturki takodje predstavlja i priblizavanje njegovoj ljubavnici.
Put srca isto je sto i put stvaranja.
Samo davanje srca 'velikog bubnja, velikog instrumenta divlje prirode'
vodi do kreacije.

Istinska ljubav je ona u kojoj se oboje preobrazavaju, a njihove se moci
umnozavaju i dele.

Moj zakljucak :

Iako tumacenje Klarise Pinkola Estes podrazumeva da prica o Kosturki opisuje desavanja unutar jedne psihe, ona se toga nije drzala dosledno, tumaceci npr. ribara kao muski aspekt u zenskoj psihi (sto je jedna mogucnost), ili kao razvoj i preobrazaj muskarceve Anime (sto bi bila druga).
Prica o Kosturki spada u price koje, po recima Mari Luiz fon Franc, opisuju obrasce ljudskih odnosa ili govore uopsteno o individuaciji, bez polarizovanja na musku ili zensku psihu.
To su price o uzajamnom izbavljenju ili price u kojima su deca glavni junaci
(brat i sestra razlicitog pola npr.). I ova prica spade u one koje se bave zblizavanjem muske i zenske psihe.

Autorka se ovoga ne drzi dosledno,
vec tokom interpretacije ribara sve vise opisuje
kao muskarca koji uci da voli instinktivnu, divlju zensku prirodu olicenu u arhetipskoj figuri Kosturke,
pa cak i samu Kosturku sve manje opisuje kao arhetip, a sve vise kao zenu.

Otud se meni, pri kraju rada, kao cantadori (pripovedacaci)
a ne analiticaru, nametnulo jedno novo literarno
pitanje: kako bi izgledala prica koju bi nam ispricala Kosturka?
Zbog koje je tajanstvene krivice bacena sa litice i kako je dozivela to izdajstvo oca?
Kako se osecala vekovima zarobljena u svom ledenom grobu na dnu mora?
Da li je bolelo kada joj se ostra udica zarila u rebro i podigla je na povrsinu vode,
kako li je zbunjujuce bilo kliziti niz tundru i postati nerazmrsivo klupko,
kako se osecala dok joj je usamljen muskarac nezno slagao kosti,
kakvog je ukusa bilo suseno meso i ribareva suza, posle vekovne gladi i zedji?
Da li je osecala saosecanje ili slast dok mu je vadila srce?
Kakva je radost ponovnog zadobijanja tela, kako je izgledalo
ponovo biti prepletenih udova sa muskarcem, 'ali ovaj put trajno i dobro'
i sve ostalo, sto bi mi mogla reci, kao zena - zeni?
Volela bih da kao poslednja u piramidi pripovedacica, ponovo ispricam ovu pricu u ime Kosturke i u prvom licu, jer, kao sto istice autorka, zivo tkivo price je uvek nadredjeno njegovom psiholoskom tumacenju.

***

I jedna vazna, ispravka, posto ovde, nazalost, ne mogu naknadno ispravljati tekstove,
a prekucavala sam ih u brzini i euforiji.

La Loba je prica iz Novog Meksika, prica indijanskog naroda Tarahumara, napravila sam stamparsku gresku.