1.san 2003/04god

sanjam groblje,u mraku,jedino mogu da razaznam krst(kriz)i jedno stablo,oni su jedino blago osvetljeni,ali ne svetlosu,nego kao nekom vatrom.osecam da se nesto strano desilo,nesto uzasno,osecam gomilu ljudi i da nikog tu ne poznajem niti mogu da vidim,a u sebi se pitam sta ja ovde trazim,sta cu ja ovde. Jedino sto sam zapamtila je ovo,i to sam zapisala,i imala sam osecaj da sam nesto vazno zaboravila,pokusavala sam da se setim,citala sam po sto puta ali nisam uspela.

2.san

Sanjam da ulazim u prodavnicu u mom mestu,u snu se secam zene koja je tu radila kad sam ja bila mala,i cudim se sto ona nije tu,nego nepoznata zena sa kratkom talasastom crnom kosom i plavim ocima,mrsava i visoka.Na pultu stoje dve lubenice,jedna izduzena i mala,druga loptasta i veca,a obe su male za stvarnu lubenicu.treba da odaberem,dugo se mislim,i odaberem vecu.presecem je na pola,i odjednom kao da se crno mastilo razlilo po njoj,strahovito sam se uplasila.tada mi je zena otkucala racun,za nekakav dug,ne za lubenicu,i na njemu je pisalo 55,5 necega ne bilo kojeg novca. kada je momku bilo 40 dana ,videla sam zenu iz svog sna i svega se setila,umalo se nisam onesvestila od soka! Momak je u nesreci povredio samo glavu i mozak je bio toliko ostecen da mu nije bilo spasa(lubenica) nesreca se se desila uoci velikog petka,a umro je u nedelju na uskrs 8.4.2007.(mozda tri petice to znace).

3.san

sanjam kucu u selu,zid sa suprotne strane od ulaza ja stojim na uglu i gledam u daljinu.sve je identicno kao u stvarnosti osim sto je tu put sirok ,zemljani,dan je i neobicno je svetlo,sija nekim posebnim sjajem,vidim i sunce u daljini,a onda tim putem dolaze moj deda i jedan moj drug koji je pre vise godina poginuo u saobracajnoj neseci.Ne osecam nista osim,sto znam da su dosli da nekoga vode,ali ne znam koga.Deda je isao ispred ,a Bojan iza njega. kad sam se probudila znala sam da ce neko umreti,ali nisam mogla ni da naslutim ko,osim da to nije neko iz moje kuce.

4.san

Sanjam moju babu koja je u to vreme ziva i dedinu strinu koja je umrla ,isto u mom selu samo kod kuce te dedine strine.Strina vodi babu ispod ruke do puta koji prolazi iznad nasih kuca,pored puta je jaglac il jagorcevina,procvetala ali je boja mordrikasta ,retko se javlja u prirodi, i tada strina kaze mojoj babi ,steta samo je jednom cvetao(misli na cvet). svoje prisustvo u snu ne umem da objasnim,nisam tu fizikki prisutna,ali kao da sam to sve posmatrala iz "vazduha". Tek sada sam bila ubedjena da ce neko stvarno umreti,ali nisam imala osecaj ni za koga,nisam mogla da shvatim o kome se radi. poslednja tri sna sam sanjala neposredno pred njegovu smrt. i u to vreme sam prekinula druzenje sa njim. moram ispricati kako smo se upoznali. bio je moj rodjendan,pravili smo zurku u kaficu i negde posle ponoci kad smo prilicno pijani svi sedeli za stolom,ja vidim da neko ide ulicom,skocim kao sumanuta izadjem napolje i kao luda presretnem coveka i pozovem ga da udje unutra na pice.I on normalno odbije!ali mi ostavi broj telefona,a ja ga iz cuga zapamtom sto mi se nikad u zivotu nije desilo,jako tesko pamtim brojeve t to samo mehanicki(znam samo ako kucam na tastaturi mob. tel.) nisam ga zvala,niti sam se secala njegovog lika.samo sam se pitala ko je taj lik.(inace tako sam se napila samo za svoj 21 i 23 rodjendan).posle nekoliko dana smo je dosao i predstavio se ko je,a mene je bilo stid zbog neprilicnog ponasanja.A onda je krenulo naopako,poceo je da mi se nabacuje i ja sam se zaljubila,htela sam uvek da pobegnem od njega a bolesno sam postala opsednuta njime.Na trenutke sam zelela da ga ne vidim nikad vise,a onda bi ga zvala i sve tako.Onda me on izbegava,a kad ga ja ne zovem ,zove on mene i ja kao bez pameti trcim da ga vidim.cesto mi je trazio novac,a ja sam ga davala,kao da mu dugujem pomoc,kao da moram to da uradim,nisam mogla da ga odbijem.imala sam utisak da ne mogu da upravljam sopstvenom voljom. nikada u zivotu se tako nisam ponasala,uvek sam birala pristojno drustvo i privlacili su me intelektualni likovi,koji se maksimalno pristojno ponasaju i uopste ne piju alkohol.kako je vreme odmicalo ja sam bila sve ludja,imala sam utisak da cu umreti,stalno sam plakala,nisam vise znala sta osecam da li ga mrzim ili volim.a imala sam utisak da on mene strhovito mrzi,da me ne podnosi. jedva sam posle 5 meseci da se otrgnem iz tog ludila,ali sam se jos uvek osecala jako lose,cak sam osecala grizu savesti sto ga ne vidjam,ali sam se izborila.odbijala sam pozive izbegavala mesta gde mogu da ga sretnem.tek po ispovedanju svesteniku i njegovih i mojih molitvi povretila sam svoj mir.ali on nije odustajao i dalje je zvao,i to je trajalo veoma dugo.posle dosta vremena sam ga slucajno srela ,licio je na avet.Uvek me je nesto bolo kroz srce kad ga vidim i pomislim na njega ,ali vise ne kao nekad. kasnije sam opet morala da mu pomognem,kad je bio na ivici gladi jer nije imao posao,a majka mu je bila u engleskoj na par meseci da zaradi novac da vrti dugove,tako da nije imala da mu posalje. tada sam samo osecala veliku tugu u vezi njega i nista vise,nisam imala zelju da budemo skupa. Kasnije je nasao posao,devojku koja je uspela da ga odvuce od alkohola,ali je mene otkacio(cak me je vredjao)nije se vise javljao jer je ona kao ljubomorna,meni nije smetalo cak sam i osetila neko olaksanje,i nisam brinula o njemu i zarekla se da vise nikada necu sa njim progovoriti ni rec,zbog veoma uvredljiv reci koje mi je uputio. jedne srede nakon nekoliko meseci svratio je do mene u kafic u kojem sam radila,ali sam ga odlucno ignorisala i on je posle par recenica odustao.inace se ponasao kao da mi nikada nije rekao ni jednu jedinu ruznu rec i da ja nemam razloga da ne pricam sa njim.ja nisam bila ljuta,bilo mi je sve jedno. zbog ovoga sam se kasnije gorko kajala i isplakala se kao nikad u zivotu. cetvrtak sedim sa drugaricom u tom kaficu,pricamo i ja iznenada pocinjem da pricam o njemu,sve do kasno po ponoci,ona kao i mnogi drugi nista nisu znali od ovoga,a celu pricu sam prvi put sada ispricala. da knacno maknem taj teret iz grudi. u to vreme on je imao udes,a sledeceg jutra ja sam od njegove sestre dobila poruku. da je imao udes i da mu se celu noc bore za zivot. koliko mi je bilo lose kad sam to saznala ne mogu vam opisati. usput sam upoznala celu njegovu porodicu,i bila u kontaktu sa njima i kada sa njim nisam. Od dana kada je stradao bila sam non stop uz njih. do cetredest dana.Roditelji su mu rastavljeni i kada sam videla da ni u tom bolu ne mogu da zanemare svoje licne sukobe zelela sam da pobegnem od nijh. Kad sam dosla sebi setila sam se groblja koje izgleda identicno kao u prvom snu breg i jedno veliko stablo,taj uzas za smrt coveka koji je 10 dana pre smrti napunio 26 godina(25.4.1981).

jedino sto jos uvek ne znam sta sam ja trazila tu? zasto sam sve to morala da prezivim ? imala sam potrebu da ovo kazem konacno u celini,i vec mi je mnogo lakse.Nadam se da mi necete zameriti. meni su mnoga iskustva odavde pomogla da razjasnim i svatim nedoumice iz nekih mojih drugih snova,pa mozda i cela ova prica nekom bude pomogla.