Sanjam da sam ugledala negdje zmiju i žabu,žute boje,kako leže jedna na drugoj i spokojno spavaju.Po prvi put da mi ne izgledaju odbojno ili da ih se bojim,čak mi djeluju  umiljato i tako mirno spavaju,kao da imaju neki blaženi osmijeh na licu.Netko mi govori da su to moje životinje,da imaju veze sa mnom,ali da sad spavaju i da će uskoro doći i neka pismozmija,probuditi ih ili pojesti,nisam sigurna.Nakon toga sam u busu,idem na posao,srećem 2 prijateljice,a jedna od njih,Stela,seli se u Zg i lijepo je i svečanoo obučena,u crnu haljinu,sa šljokicama i i sa prorezom među grudima.Ona nosi neko cvijeće u ruci,i dijeli ga po busu.Daje jedan cvijet meni i ja shvatim da je umjetan i ne sviđa mi se,bacam ga.Čujem ju kako nekom preko mobitela govori svoju novu adresu,ulica se zove Bolnički most i živi blizu bolnce.Druga prijateljica,Ivana,izlazi sa mnom na istoj stanici,ja odlazim na svoju stranu i odjednom se nađem pred velikim brdom.Počnem se penjati i kad sam došla do samog kraja,shvatim da je prestrmo,pogledam dolje i uplašim se visine i provalije,ali se i dalje držim za rub i želim se popeti.Na vrhu vidim jednu djevojku koja je išla sa mnom u osnovnu školu i onda dođe do mene i pruži mi ruku i povuče me gore.Malo me začudi njen izgled jer je uvijek bila jače građe i malo muškobanjasta,ali sad je izgledala prekrasno i ženstveno.Kad sam otišla malo dalje,sretnem još jednu prijateljicu iz osnovne škole,Jelenu,kako priča s jednim dečkom kojeg ja znam površno,preko zajedničkog društva,August.Taj dečko je u društvu poznat kao jako veseo,uvijek dobroraspoložen,omiljen je zbog toga i čudi me odakle on zna tu moju prijateljicu.Čujem kako mu ona govori nešto protiv moje prijateljice Ivane,sve ružne stvari,što se meni ne sviđa,ali opet znam da su neke stvari istina,i ja joj govorim da nema smisla da to govori,ona je takva i to samo trebaš prihvatiti.Odjednom se to brdo počinje urušavati,moramo se maknuti,a ja vidim pored sebe svoju lutku s nakitom,bižuterijom,i kupim taj nakit sa sobom i pitam se što će mi to uopće.Nakon toga sam kod još jedne prijateljice,idem vidjeti njenu novu kuću (elena26).U ruci nosim prazan tetrapak soka od naranče,jer mi je ona rekla da će joj to trebati.Dolazim u njenu kuću i vidim da su joj u goste došli ljudi s posla,uklj i jendog šefa.Svi se druže,pričaju,ja ih pozdravljam i pitam sve kako su,jesu li išli van sinoć i onda je šef počeo pričati kako je išao van i vratio se ujutro u pola 7.Vidim da su svi donijeli neke darove,samo ja nisam i bacam onaj prazan tetrapak u koš za smeće.Odlazim na wc više puta,morala sam se pomokriti.Svaki put kad sam mokrila,oni su išli u obilazak kućom.Nakon toga ja sama odlučim otići u obilazak,razgledam kuću,ali mi se baš ne sviđa jer nije namještena onako kako se meni sviđa.Silazim u podrum i tamo je njena obitelj,baka,ujna,ujak,njena mala nećakinja koja ima prekrasnu dugu kovrčavu žutu kosu i velike plave oče.Sjećam se kako je prijateljica govorila kako je ona jako debela za dijete svojih godina,ali ova djevojčica je bila normalne težine.Njeni ujak i ujna su se svađali,a baka je kuhala nešto za jesti.Odem potražiti prijateljicu,ali ona još gostima pokazuje kuću,ja zalutam u spavaću sobu i legnem na krevet,ali ona me otjera jer ne želi da itko leži na njenom krevetu i prenosi joj negativnu energiju.Opet nas dovede do prizemlja i pokazuje nam ulaz i to mi se jedino svidi na kući.Govorim joj kako mi se sviđa ulićica jer je uska i od čistog kamena,kao u Londonu,a i strme su i svakak vrata su malo više od prethodnih i to mi je super.Opet ulazimo u podrum i vidimo da je sve poplavljeno i to po novom tepihu.Prijateljica to dosta dobro podnosi,a njena baka kupi vodu s nekim krpama.Ja sjednem na kauč i igram se s njenom nećakinjom.Ona meni govori,kao iz šale,da prekida sa mnom jer ima novog dečka i da se ne može više igrati sa mnom.Ja joj govorim da je to u redu.