Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
581
OD 14.01.2018.PUTA
SAN:Zarobljenica
Izlazim iz zgrade na ulicu i vidim neku jako lijepu djevojku crne kose u bijelom autu,koji prolazi kraj mene.Zapamtim registraciju koja se sastojala samo od brojeva,i to više njih,sjećam se da su zadnja 4 br 0403.I znam da se preko bankomata mogu saznati informacije unosom br registracije i nađem jedan.Odjednom se iza mene stvori grupa ljudi,jako su nestrpljivi da dođu ne red i stoje mi preblizu,neki čak gledaju brojeve koje unosim.Ja im odlučno govorim da se maknu i da poštuju moju privatnost i da stanu iza crte privatnosti koja je par metara ispred bankomata.Ali oni gunđaju i opet nasrću,na što ja povisujem glas i doslovno ih tjeram da se maknu.Nakon toga prelazim semafor i vidim neku stariju ženu plave kose i njenog muža;ona u rukama nosi malog bijelog slatkog psića i ja sam se sva rastopila kad sam ga vidjela.Žena na to negoduje,psuje jer ssam se raznježila na psića i govori da ima doma još 100 takvih i jel bi se ja doslovno rastopila kad bi i nih vidila.Na to se ja okrećem i govorim joj da ne bude tako grintalo i da ubaci malo pozitive u svoj život.Dolazim opet u svoj stan,u kojem se nalazi moje društvo.Na kauču sjedi jedan moj prijatelj i dečko s boksa s kojim sam nedavno izlazila;pitam ih što žele piti,htjeli bi čaj.Ja ga već pravim,umačem vrečice u vruću vodu,čaj je tamniji;ali oni ne znaju hoće li čaj ili nešto drugo.Gledam jednog pa drugog ravno u oči i govorim im odlučno i pomalo ljutito na englenskom:"Don't f..k with me!Hoćete čaj ili nećete?!!?"Zašutili su,a čaj sam ja počela piti.Nakon toga se nalazim u podrumu nekog restorana,zajedno s još 12 žena,kao zarobljenica neke žene,koja nas drži u kavezima.Nekima daje jesti,a neke izgladnjuje.Navečer ih šalje u restoran da se druže s muškarcima,ovisno koji voli punije,a koji mršavije žene.Ja sam još u podrumu,i ne plaši me toliko pomisao što sam zarobljena,mislim se da je najgore što mi se može dogoditi je da umrem i mirim se s tim.Više me pogađa što moram na neki ispit,a kasnim.Ta žena me napokon pušta na ispit,i dođem u dvoranu,vidi da imam još 25min,a pitanja je 190.Ali sam dosta smirena jer znam sve odgovre.Nakon toga sjedim za stolom s tom ženom koja nas je zarobila,isfrustirana je zbog nekog muškarca koji ju je davno povrijedio i zato zarobljava žene.Živčana je i puši cigarete,jednu za drugom.Odjednom se pojavljuje moja mama i sjeda za stol,kaže da čeka nekoga.Za stol dolazi jedan američki glumac,jako zgodan i uglađen,daje mami neki mali poklon,lijepo umotan u zlatni papir i s mašnom.Ja ju gledam i ona kaže da je to moj biološki otac.
bglavac
irida
edin.kecanovic
