Draga Irida, molim te ,protumači mi ovaj san.

U svom sam uredu.Tri  radnika dolaze u ured.Traže nekog čovjeka...Šobota.Kao da ga traže  iz neke mržnje ili osvete na nacionalističkoj osnovi ...oni su muslimani,a taj Šobot je Srbin.Kažem da im ja ne mogu pomoći neka idu u pravnu službu,jer ovo je knjigovodstvo.

Došli su baš u pola jedanaest,na početak moje pauze.Pitam šeficu mogu  li  izaći van iako je prošla pauza,jer  si moram kupiti  gablec.Ona kaže možemo ići skupa.Idemo tako,kad dođe tramvaj,a ona jednostavno nestane.Nisam vidjela da je ušla u tramvaj,nego samo je nema.

Odlazm  u prvi dućan.Tamo je veliki red.Prvo čekam,ali odustajem.Idem u drugi.Kad i tamo red.Hoću si kupiti parizer i majonezu,što inače izbjegavam.Parizer nisam jela godinama,a majonezu jako rijetko,mada ju volim.Kruh ne bih kupila jer imam svoj koji sa sama spekla u uredu.Odustajem i izlazim i iz toga dućana.

Idem preko nekog velikog polja.Još ima malo snijega.Put postaje sve blatniji.Pokušavam ići po rubu puta,po snijegu i travi.Ali što idem dalje nema više snijega i trave nego samo blato.Hodam po tom blatu dalje.Dolazim do novog dućana.Gledam se.Blatna sam.Imala sam otvorene natikače i bijele sokne.Sada su  natikače pune blata a sokne su jako zmazane.Pokušavam očistiti blato.Mislim kako ću se takva vratiti na posao.Zabrinuta sam Ali se sjetim svoje prijateljice koja je  uvijek optimista i ne bi se sigurno zbog toga zabrinjavala.Ulazim u dućan.Na satu vidim da je  12 sati,podne i da se moram uskoro vratiti na posao.I u ovom dućanu je red.Ne znam da li sam ostala u redu ili odustala.Tu sam se probudila.Ostala mi je slika ljudi u redu.Njih četvoro.Žena i tri muškarca.

Često sanjam snove u kojem me ljudi napuštaju,odlaze,izgube se,nestaju.Zanimljivo,trenutačno sam na godišnjem,kolektivnom,a ovo je već drugi san u kojem sanjam da sam u uredu i svoju šeficu.