Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
661
OD 14.01.2018.PUTA
San za Iridu
U kući sam sa sestrom (točnije u dnevnom boravku), čujem auto, pogledam kroz prozor, vidim bivšeg dragog, otišo je dalje u dvorište, istovaruje nešto (ne vidim šta), želim izaći, vrata su zaključana, nema ključa, sestra i ja tražimo ključ, nema ga nigdje... Odlazim ponovno do prozora, vidim odlazi, ali polako, hoću otvoriti prozor ali ne mogu, prozor se zaglavio, hvata me panika... Okrećem se prema sestri no umjesto sestre tu je on, pogledam ga, nije mi jasno kako je ušao a sve je zatvoreno... Tad uočim na šta sliči, ne vjerujem; on ima brkove. Stravične brkove, debele,ogromne, plave brkove. On se počne smijati, skine brkove i kaže „NE BRINI, NISU PRAVI“..., zagrli me i ja se probudim.. Današnji san je isti osim što sam sama, nema sestre, na prozoru je još i zavjesa tako da ga slabije vidim i kaže: „NE BOJ SE, NISU PRAVI. SAMO SAM SE ŠALIO“... Zatim izađem i kuće i tu je moja mama, kažem joj da je nešto istovarivao. Ona mi govori da su to vreće zemlje za neko cvijeće, te kaže „da, da... baš je on došao zbog zemlje...“ i tu se probudim. Ja: žena 34. godine, vezu smo „sporazumno prekinuli prije tjedan dana, sad je status quo...
bglavac
edin.kecanovic
