U tramvaju sam,pričam s nekom nepoznatom,simpatičnom bakicom.Jako se srdačno opraštamo i ja silazim iz tramvaja.Čim sam izašla vidim da mi nema torbice,a u njoj novci,osobna,kartica,pokaz,mobitel..Trčim za tramvajem.Čini mi se da je  bakica u zadnjim kolima i da mi pokazuje da ima moju torbicu.Dolazim do prve stanice,nadajući se da je ona izašla iz tramvaja,ali nje nema.Dolazim doma.Kod kuće muž,mama,tata.Plačem ,plačem.Muž  pita zašto toliko plačem.,što mi se dogodilo.Prvo ne govorim što mi je,ali onda kažem.-Već dva puta su me okrali u tramvaju,nisu važni novci,ali vađenje novih dokumenata je problemA netko bi mogao koristit i moju karticu i napravit mi veliki  minus.-.Osjećam se blokirano,znam da nešto moram poduzet-odjavit karticu npr.,ali ne mogu,samo plačem.Odem od kuće u dućan.Kad se vraćam,pomislim ,možda je bakica došla k meni,u dokumentima ima moju adresu.Dođem, a ona kod kuće s mojom torbicom.Sretna sam  i zahvalna,ljubim je i grlim.

Nešto o meni.Imam 55 godina.Udana sam.Nemam djece,radim ,ali su me na poslu mnogo prešišali,nisam baš napredovala.Živimo u tri grada,Zagrebu,Sisku i NovomVinodolskom.Baš sad ,npred dva tjedna,kad samo se vratili s mora provaljeno nam je u kuću,ali kako nije bilo novaca ništa nam nisu  ukrali.Pred par godina u tramvaju su me dva puta okrali,tada sam imala i novaca dosta u novčaniku.I pred koju godinu okradeni smo i u Zagrebu,i tad su našli novce.Dosta radim na sebi,puno čitam,meditiram,i lagano u sebi osjećam pozitivne promjene.

Draga Irida,unaprijed zahvaljujem na tumačenju sna.