Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
565
OD 14.01.2018.PUTA
San:Tavan
Sanjam da kuham kavu za svojih 4 kolega s posla,kolegu i 3 kolegice,među kojima je i jedna od mojih šefica.Kolega i šefica žele nes kavu,a ostali tursku.Nalazim se doma u obiteljskoj kući,ali ne u kući u kojoj živi moja obitelj,već u staroj kući pored nje.Ja se hoću popeti na tavan,čiji je ulaz sa stražnje strane kuće,nema nikakvih stepenica ni ljestvi,već se želim popeti držeći se za oronule cigle i pukotine u zidovima,ali na zid su poslagana nekakva drva,kao za ogrjev,tamne kore,koja slažu neki dečki,obučeni kao dimnjačari.Prolazim kraj njih,penjem se preko tih drva,koja se ruše ispod mojih nogu.Na tren zastanem i pogledam hoće li se dečki buniti zbog toga,ali ne govore ništa.Uspijevam se popeti na tavan,koji je opremljen poput kuhinje i vidim da na stolu imam sve potrebno da skuham kavu.Na tavanu se nalazi i neka stara baka,koja se drži dosta dobro i veselo,poput malog djeteta.Kad je voda napokon zakuhala,uzimam vrećicu s kavom i vidim unutra nekakv smeđi izmet,užasno smrdi,a i kava je stara.Čudim se što je to,a baka mi kaže da je to izmet od štakora.I vidim da je sve u toj prostoriji staro,puno paučine i izmeta od štakora i odjednom tek tad shvatim da sam na tom tavanu i pitam se što radim u kući koja je izgrađena još u 19.st.Vadim taj izmet iz kave i bacam ga,a baka isproba kavu i kaže da će bit dobra za skuhati i da kolege neće ni skužiti,ali ja ne želim skuhati tu kavu.Odjednom čujem glas svoje sestre i vidim da stoji na ljestvama.Nakon toga sam u Zagrebu,u svom stanu,u njemu su mama i sestra,čudi me što su obje tamo jer inače ne razgovaraju,ispod hrpe neke odjeće se pojavljuje moja mala nećakinja,jedina sretna jer me vidi.Govorim mami da ne puši u mom stanu,ali me ne doživljava.U kutu sobe vidim nekakvu rupu i crne dlake i perje i krticu kako izlazi iz rupe i čudim se odakle u mom stanu.Mama mi govori da je to samo plišana igračka,ali ja se ne dam i govorim da je živo.Izlazim u hodnik i tamo srećem kolegu s posla koji mi nešto pokazuje,ali ja ga poljubim i isti tren zažalim,ai netko nas je vidio.Odlazim na wc,pomokrim se i puštam vodu,i vidim neke sitne ostatke nekog izmeta kako odlazi s tom vodom.Sjedam na bicikl i odlazim na trening,ali se sjetim da sam zaboravila opremu i vraćam se po nju.Na putu sretnem dečka s boksa,dobijem poruku od bivšeg dečka s faksa i vidim još jednog bivšeg dečka iz srednje škole i u tom trenu zastanem.U ruci držim nogometnu loptu i govorim samoj sebi da su svi ti dečki povezani s traumom od očuha i pitam samu sebe zašto me to još uvijek toliko muči i da to trebam shvatiti i riješiti.
bglavac
edin.kecanovic
