Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
511
OD 14.01.2018.PUTA
San:Preporađanje
Sanjam da sam na trgu u Zagrebu,noć je i pokušavam se dogovoriti s 2 frendice da se nađemo,iako je već nedjelja i kasno je,a ja ujutro radim.Na kraju odlazim u stan kod jedne frendice i odlučimo da ćemo gledati tv.Ja nađem neku manju drvenu kutiju,punu nekih predmeta,metalnih kuglica,štapića,svakakvih oblika koje bi nekako trebalo poslagati i sastaviti tako da stanu u tu kutiju.Frendica mi kaže da je to nemoguće složiti,ali ja svejedno pokušavam složiti i na kraju i uspijem.Kutija izvana ima neke utore i za svaki predmet postoji odgovarajući utor,ali samo treba to pravilno sastaviti.Ja sam sva sretna što sam uspjela,sve savršeno funkcionira i pokazujem joj.Nakon toga shvatim da se kutija može otvoriti i kad ju otvorim ,vidim da se unutra nalazi cijela jedna prostorija,puna nekih predmeta posloženih na police,prostrana je,ali slojevita i prepuna svega.I ja pomislim kako je ovako kutija poput neke osobe;izvana mala,skučena,ograničena,sve je savršeno poslagano u utore,a iznutra je puno prostranija i složenija.Odjednom se nalazim na moru,dan je prekrasan i sunčan,ja stojim na molu,promatram more,divim se,vjetrić mi mrsi kosu,i shvatim kako sam trudna i to u visokom stupnju i mazim svoj trbuh i jako sam smirena i sretna.Nakon toga ležim na krevetu,obitelj je sa mnom,kraj mene je moj mlađi brat,koji ima epilepsiju,i čujem da mu počinje napad,počinje ubrzano disati,ali još je svjestan,bori se da ga ne obuzme do kraja.Ja ga gledam u njegove velike smeđe oči,vidim strah u očima,uzimam njegove ruke i govorim mu da duboko i smireno diše i za mnom ponavlja afirmaciju za epilepsiju koju sam pročitala na magicusu,da govori sebi da je smiren,da se ne boji i da ga nitko ne goni.Ali on nastavlja s ubrzanim i dubokim disanjem,i shvatim da u biti on radi preporađanje,nasmiješim mu se i govorim neka samo tako nastavi,da sam uz njega.