Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
582
OD 14.01.2018.PUTA
San:Emir
Sanjam da sam kod kuće i očuh nešto divlja po kući,viče na mog brata,hoće ga udariti,a ovaj je prestrašen.Ja sam bijesna radi toga,mama mi govori da se smirim.Ja se ne želim smiriti i govorim mami na glas da ne razumijem kako netko može biti takav prema svojoj vlastitoj djeci,ponaša se kao razmaženo derište i zašto ne shvati napokon da ga nitko ne voli i ne podnosi kad se tako ponaša.On sve čuje i krivo mu je radi toga.Nakon toga sam vani u dvorištu,pada kiša i cijelo dvorište je poplavljeno,sve je sivo i tmurno.Dobijem na mobitel poruku od dečka s kojim se trenutno viđam da mu je drago jer sam mu PRIJATELJICA,i to velikim slovima,jer se bojao da mu neću htjeti biti prijateljica.Mene to malo naljuti i ja mu pošaljem poruku da se prijatelji ne ljube i da ću mu biti samo prijateljica,ali bez ikakvog tjelesnog kontakta.U taj tren dolazim do dijela dvorišta koji je sasvim potpoljen,odnosno stvorila se ogromna bujica i vidim muškarca pored sebe,a to je bio moj pokojni ujak Emir,koji je poginuo jako mlad u ratu.U taj tren me nazove dečko na mobitel i kaže mi da mi namjerno rekao da sam mu prijateljica jer mu je krivo što mu ne dajem dovoljno pažnje i emocija,on je meni htio postaviti jedno pitanje na koljenima,a ja sam trebala odgovoriti sa DA.Mene to jako razveseli,ali mu kažem da je za to još prerano.Nakon toga moj ujak ulazi u bujicu,točnije ,zaroni,kao da nešto traži.Bujica je siva u mutna.Mene je bilo strah,nisam htjela ući u vodu,ali se odjendom pojavio neki ogromni robot i ja se od straha sakrijem u vodu,samo mi glava viri,i to sam se sakrila iza nekih drva koja su bila naslagana i bujica ih nije odnijela.Odjednom vidim da tim robotom upravlja dijete,kao da se igra.Ja svejedno ostajem čučati u vodi,sakrivena.