San  je u nekoliko dijelova  . Sanjam put prema negdje . Hodamo kolegica , njen dečko te iza njih ja i moj dečko . Odlučim hodati uz rub ceste . Snijeg je i blato pa sam začuđena kad vidim da se nešto miče . Vidim malu žabu . Odjednom na svaki korak uz rub ceste vidim gomilu žaba koje su u skupinama . Ima ih različitih veličina . Odvratne su . Ogromne , zelene s mjehurima po koži . Vrištim od straha , a nikako da se maknem od ruba ceste da me žabe prestanu plašiti . Kad ih pokušavam otjerati ne plaše se . Ponašaju se poput pasa i navaljuju na mene . Ne grizu me , nego mi samo pokazuju da me se ne boje …Brani me neki pas , no isto rade i s njim . Sanjam nesreću s autom …vozim se s nekim , pokušavamo se autom odvesti na neki brijeg i vrludamo cijelo vrijeme . Ja vozim i nekoliko brda uspijem savladati , no to zadnje izaziva prevrtanje auta na krov . Smijem se jer znam da nema opasnosti … zatim vidim da curi benzin od udarca i prevrtanja auta na krov , pa me zbuni što ne dolazi do eksplozije . Ja izlazim van iz auta bez problema , no moj nepoznati suputnik ostaje zarobljen .

Sanjam hotel . Gužva na spiralnim stepenicama . Ispred nas je autobus i trebamo ići kući . Blagajnica nam dijeli palačinke . Dolazim na red i zagledam se u preljev za palačinke . Posudice su dvije i u obje su pomiješani karamela i šumsko voće . To me zbuni. Preljev izgleda čudno . Pretekuć , žuto – crn .  Palačinke na mom tanjuru su polusirove . Stavljam taj preljev . Ljudi iza mene su nervozni i znam da trebam požuriti no žene za blagajnom i za aparatom su spore . Tri su . Dvadeset kuna stoji kraj mene , a žena za blagajnom mi te palačinke želi naplatiti četrdeset . Ujedno nas i popisuje pa je nužno da to platim . Svađam se s njom , jer odbijam platiti . Objasnim joj da ne bih naručila palačinke da mi je rekla da se plaćaju , i da je s tim što mi ih je jednostavno pripremila – pogriješila . Konstatiram da nijedna , a pogotovo ova palačinka ne vrijede četrdesetak kuna . Plačem jer nitko nije uz mene . One mi ne dozvoljavaju da uđem u bus  . Objasne mi da neće imati kome prodati te palačinke . Branim se da su iza mene ljudi koji će ih sigurno pojesti . Ljudi izlaze iz reda , odlaze bez da ih „popiše“ , u redu stojim još samo ja . Te mi se žene otvoreno izruguju iako ne znam zašto .

Sanjam sobu punu svijećnjaka na podu . Laterni raznih oblika i boja koji vise na čavlićima na podu . U sklopu nekog natjecanja . Nema dvije iste laterne …Na tim se laternama igra igra . Dolazi igrati jedna od žena sa štanda . Ona koja je bila najviše zla prema meni . Poželim je odvući , no ipak je ostavljam da odigra tu igru …