Prvi san: Ovako: Sjećam se da sam bio u kraju u kojem živim. Sanjao sam da je počelo bombardiranje. Sa drugovima sam počeo kopati sklonište, ali sam rekao da je sve u zalud jer nas posmatraju iz svemira. Nakon toga, krenuo sam u školu, trčao sam, i prolazio sam pored bolnice. Onda kad sam se vraćao, ta ista bolnica je bila još veća, i iz trenau tren se sve više i više širila. Došao sam doma, a majka se spremala da ide u kino sa prijateljicom... Odnekle sam saznao da će baš tu večer bombardirati kino... Molio sam je da ne ide, ali se ona samo nasmijala i rekla da ne želi da me sluša, i da će, ipak ići. Zatim sam se obreo na nekoj vojnoj zračnoj luci, i čuo nekog generala koji je na pitanje šta sad da radimo, reko: "Tačno znam što ćemo slijedeće bombardirati"... Tu sam se probudio.

Drugi san: Krenu sam sa majkom u jedan grad,a zatim se našao u potpuno drugom. Onda je majka nestala, a ja sam ostao sam, iznenada se tu pojavio jedan moj drug, koji me je pitao da si imamo spolni odnos, ali ja sam ga odbio. Dalje smo išli po tom gradu, a onda smo se našli na trgu, ali je trg bio jako skučen. Bježali smo od nekog čoveka, zajedno sa mojom babom. Ponova sam se našao u mom gradu, kako sma krenuo doma sa svojim drugim drugom, sa kojim sam se ljubio, no na nekom brdu, preko kojeg smo morali da pređemo,nalazilo se mnogo ljudi i ja sam mu predložio da si ponađemo neko dajno mjesto na kojem ćemo moći da se ljubimo u miru. Krenuli smo kroz neku šumu drveće je bilo jako tanko, a lišće je više bilo žuto nego zeleno. Dok smo tako tražili, izašli smo na neku ulicu u kojoj se snimao neki film, i odjednom je postalo oblačno. Tada je počela neka pjesma, a ja se sjećam da su u toj pjesmi bile rječi: "Crno se piše", i "Pokupi knjige i ostavi sve iza sebe".