Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
555
OD 14.01.2018.PUTA
OSMICE
Sanjam da hodam svojim kvartom,večer je,pada mrak,i odjednom čujem kako zvoni nekakav mobitel u snijegu.Uzimam ga i vidim broj koji zove,098 888 108,ali se ne javljam.Tražim po mobitelu nekakve podatke o vlasniku i nalazim adresu,a to je zgrada ispred koje je mobitel i bio.Ulazim u zgradu,dolazim do stana koji je otključan i ulazim unutra.U stanu nema nikoga i odlučim pričekati vlasnika.Stan mi se ne sviđa jer je dosta mračan i prljav.Ali svejedno ostajem u njemu i počinjem razgledati po stanu.Odjednom se tu pojavljuju moja 3 brata i prijatelji,jer žele pričekati sa mnom dok vlasnik ne dođe,ali se ne pojavljuje.Sljedeća scena je sutradan,ujutro,stojim ispred te zgrade i čekam vlasnika mobitela da se pojavi.Ispred te zgrade su i neki ljudi koji čiste snijeg jer ga je opet puno napadalo,i stvorile su se velike hrpe,neke veće i od ljudi.Odjednom se pojavljuje vlasnik mobitela,nekako sam znala da je on.Bio je to dečko,mlađi muškarac,dobroćudnog,veselog lica.Nosio je bež šiltericu,i neku tanku proljetnu jaknu iste boje.Ono što me je začudilo kod njega je to da nije imao rukea,a ja sam nekako znala da je izgubio ruke u prometnoj nesreći,a su mu rukavi na jakni visili,a on je hodao tako brzo da su ti rukavi lamatali oko njega.Dala sam mu mobitel,on ga je u prolazu uzeo,nasmijao se i rekao da mu se javim ako mi išta bude trebalo.
bglavac
edin.kecanovic
