1.SAN: Suprug i ja smo kod prijatelja u posjeti.Nihova snaha je trudna, ali ja vidim da je i prijateljeva supruga trudna,međutim ona se stidi te trudnoće i skriva ju.Polazimo kući,pozdravljamo se s njima,međutim ,moj suprug se teško rastaje od prijateljeve žene i nekako čudno se ljube.Polazimo konačno,a pred nama ide lijepi crni konj i moj ga suprug drži, odnosno upravlja sa kajasima.Konj je mlad,ponosno i čvrsto korača.Međutim,pred nama se stvorio odnekuda most.Cesta je vrlo široka,od bijelog kamena,toliko je širok i most,ali je od dasaka i puno dasaka nedostaje.Rupe su velike,a ispod je duboka provalija obrasla drvećem.Suprug govori konju da ne preskače te rupe na mostu,ali on ne sluša.Snažno zaskoči,ali nedovoljno daleko,tek prednjim nogama zahvatio drugi dio mosta,zanjiha se, i naglavačke pade u provaliju.Ja vrisnu,ali suprug hladno reče:pa kad ne sluša, šta mu ja mogu.Iako znam da to nije naš konj,svejedno mi je žao,jer je mlad i vrlo lijep.
2.SAN.Nalazim se na nekakvim planinama.Samnom su neke osobe(neznam tko je to).Nigdje nema travke ni drveta.U stijeni je voda iskopala udubinu kao korito,otprilike jedan metar široku i dva metra duboku.Mi stojimo u tom koritu, a iza leđa je visoko stijena i nadvila se na nas,kao baldahin.Ispred nas je kameni plato,uglačan i sjajan od kiše i sunca.Da bi izišli van iz te udubine,moramo se pod velikim gasom izbaciti van,a ja vozim auto kojim ćemo izići(kojeg ne vidim),a ako ne uspijem svi ostajemo u tom kamenom koritu.Procjenjujem situaciju i okolinu.Odjednom ugledam na istočnoj strani visoko u stijenju ukopano gnjezdo.U njemu sjedi velika ptica.Vidjela je da sam je pogledala,ustade se u gnjezdu i raširi krila.Na glavi joj kresta ,a krila četvrtastog oblika.Poprimila je oblik križa boje pjeska,na čijim su krajevima četiri tamno smeđe linije,( vodoravne na glavi i repu, a okomite na krilima).Netko mi reče:Pazi da ju ne razljutiš.Opasna je kad je ljuta.Odjednom smo na tom kamenom platou,izišli smo van.Malo dalje od sebe ugledam male udubine koje je napravila kiša,a to su sada gnjezda malih,tamno smeđih ptičica.Ima ih desetak i sve su na okupu.jedna se ustala misleći da ću ih potjerati,a ispod nje jaje ,samo što ptić nije izišao iz njega.Ostale ptičice sjede mirno.Rekoh ostalima:Ne dirajte ptice,legu im se ptići.Malo dalje od tog ptičjeg skupa,isto u kamenu sjedi malo veća vrlo lijepa šarena ptičica,uglavnom narandžaste boje i gleda u mene kao da me poznaje i ja gledam u nju.San se tu prekida.