SAN 1 Prvi san je bio vrlo kratak. Bila sam u našem starom stanu s mamom i sestrom, gledale smo televizor, kad se odjednom pojavila tarantula i počela juriti posvuda. Ja sam digla paniku jer ni inače ne volim paukove, a kamoli tako velike, a one su samo govorile pazi se, pazi se, ali nije to ništa strašno. Čudila sam se što ih pauk ne zabrinjava, a otrovan je i može ih ubiti ugrizom, bježala sam od njega i u kući i vani i bila užasno uplašena. A onda sam se odjednom stvorila u našem novom stanu i shvatila da se ne trebam bojati pauka jer dolazi zima i on će uginuti od hladnoće.

SAN 2 Drugi san je bio vrlo dug i jako detaljan, i bio mi je poznat, pa mislim da sam ga jednom već sanjala. Ide ovako: Sestra i ja gledamo televizor, neki film koji je mama već gledala pa ga nije opet htjela gledati s nama i otišla je odspavati u svoju sobu. U filmu, začudo, glumim ja, a moj tata (koji ne izgleda kao moj pravi tata nego kao poznati glumac) je glavni lik. To je akcijski film u kojem se on, ja i njegova ljubavnica (koja je jako dobra i u filmu se nadam da će ostati zajedno) borimo protiv nepravde, želimo spriječiti kriminalce da naprave zločin i sruše zgradu s puno ljudi unutra. Mi ulazimo s njima u zgradu, pod krinkom da smo na njihovoj strani, i fotoaparatom zabilježavamo sve što vidimo. To je kao neki muzej, izvana sav u staklu i moderan, a iznutra starinski barokno uređen. Tijekom cijelog filma pokušavamo pozvati policiju, ali oni su korumpirani i ne dolaze. Nakon puno pucnjave, trčanja i suza, kako to biva u svim akcijskim filmovima, nađemo se pred zgradom na rubu života i ponovno zovemo policiju. Ovaj put nam povjeruju i dolaze šerif i nekoliko poznatih glumaca kao policajci. Na kraju se svi uspijemo spasiti osim ljubavnice, koja mom tati prije smrti kaže: „Samo sam htjela ljubav i napokon sam je s tobom našla. Čuvaj mi mog sina Luku“, i premine. Na taj kraj je došla u sobu i moja mama i pitala kako je film završio, i kad je saznala, rekla je: „Dobro.“