01.05.2021. 10:26h

Turmalino

Draga Irida, noćas sam sanjala politicara koji je predsednik drzave (necu reci ko je drzave i koji predsednik, ali nas je covek). On zajedno sa bratom sedi na tribinama. Predsednik je stavio kapuljaču na glavu, ne zato sto se krije od javnosti, vec zato sto mu nije dobro. Ja sedom na tribinama takodje, nize od njega, okrecem se i masem mu, i on meni mase sa osmehom. Mi se privatno znamo. Tribine na kojima sedimo nisu stadionske, vec je to u sklopu podijuma za igranje. Cela ta sala je jako mala, tesna, za dosta ljudi koji su na podijumu i počinju da igraju kolo. Ja se takodje prikljucujem u kolo, ali ne zelim da budem na kraju kola, vec trazim mesto gde bih mogla da se ugnezdim. I dolazim pored jedne moje dobre prijateljice koja se zove kao moja mama. Muzika je bila utisana, jer se čekala ponoc da prodje, zato sto nije bilo lepo da bude glasna, jer se untom mestu gde smo igrali kolo desila neka tragedija, kako se sećam po snu, kao da je umrla neka mala devojcica. Sećam se da je bilo i leto.

Iako drugačije od očekivanog, željenog, netko na poziciji moći će možda bar pokušati pomoći. Ali sve je nekako reda radi, nevoljko...i to gluho kolo s utišanom glazbom i neki razlozi o kojima zapravo ništa ne znaš, smrt djevojčice možda predstavlja ubijanje snova, možeš se uključiti (u kolo), ali sve je nekako prazno, kao loša predstava i scenografija.

Opet ti se upliću obiteljski simboli..., mama...

Nisam sigurna da sam ovo dobro skenirala, težak mi je dan, ali tema se možda nastavi u tvojim slijedećim snovima, vidjet ćemo...