TAJNA USPEHA: KAKO DA POSTANETE OPTIMISTA?

By Slavica Squire In Poučno

 

Verovatno ste već čuli za Marfijev zakon. To je popularni izraz koji se koristi da opiše neizbežnost „baksuzluka“ i čovekovu nemoć da promeni haotični poredak stvarnosti. Marfijev zakon glasi „Sve što može da krene naopako, krenuće naopako“ i iako na Zapadu pod različitim nazivima postoji već vekovima, pod tim imenom poznat je širom sveta tek u poslednjih pedesetak.

 

Marfijev zakon deo je svakodnevnog govora, a bio je predmet i nekoliko satiričnih knjiga. Međutim, pesimizam koji se nalazi u korenu ove ideje, nešto je što mnogi ljudi nose, ne iz šale, nego kao životnu mantru. Ono što ne uviđaju je to da ono u šta veruju zaista postaje njihova stvarnost i da gotovo sve u njihovom životu zavisi samo od njih.

 

Zašto je optimizam važan?

 

Jedna zanimljiva studija sprovedena na Univerzitetu u Eseksu pokazala je da naše oči vide samo ono na šta smo kroz svoje odrastanje navikli, a to je vezano čak i za naš doživljaj boje, jer i to u velikoj meri zavisi od jezika i kulture iz koje potičemo. U istraživanju su učestvovala deca iz afričkog plemena Himba i mališani iz Engleske. Ispostavilo se da deca iz plemena raspoznaju i imenuju mnogo više različitih nijansi zelene boje u odnosu na male Engleze, ali da imaju teškoće u razlikovanju plave i zelene boje. To je zbog toga što se u njihovom jeziku sistem imenovanja boja drastično razlikuje u odnosu na zapadnjački, zbog čega su, kako se pokazalo u jednom eksperimentu, imali teškoće u prepoznavanju plave boje. Ona je za njih bila samo jedna nijansa zelene.

 

Rezultat ovog eksperimenta potvrđuje jednu važnu istinu – način na koji doživljavamo stvarnost istovremeno oblikuje ono što od nje vidimo. To se vidi i na primeru elitnih sportista. Oni se rangiraju prema bodovima koje osvoje tokom godine. U teoriji, moguće je biti na prvom mestu te liste, čak i u slučaju da sportista ne osvoji prvo mesto ni na jednom turniru – dovoljno je da bude u samom finalu. Međutim, oni u međuvremenu moraju da budu pobednici u mnogo težoj igri, igri koju igraju sa sopstvenom psihom. Posle poraza moraju da ostanu fokusirani na širu sliku, kako bi nastavili da daju sve od sebe i ponovo dospeli u vrh.

 

A šta se dešava kada “običan svet” pretrpi neki poraz ili neuspeh? Kako ste vi reagovali kada ste poslednjih put bili žrtva Marfijevog zakona ili ste omanuli u svojim predviđanjima ili ste doživeli neki težak pad? Sposobnost dizanja iz pepela nije korisna samo za vrhunske sportiste, nego i za sve ostale ljude. Ono što je od presudnog značaja za ustajanje iz pepela nije neki neobjašnjiv impresivni takmičarski duh nego – optimizam.

 

Istraživanja su pokazala da se optimisti bolje nose sa svim nedaćama, nepoloženim ispitima, razvodima, otkazima, telesnim invaliditetima… Štaviše, uspešniji su na svim životnim poljima – od emotivnih veza i opšteg zdravlja, do akademskog uspeha i posla. Pesimisti se, s druge strane, prepuštaju slučaju i odustaju čim se susretnu s prvom preprekom.

 

U vreme kada je depresija, kao krajnji izraz pesimističkog pogleda na stvarnost, poprimila razmere pandemije, jasno je zašto je važno “ružičaste naočare” iskoristiti kao alat za uspeh i ispunjnost. Srećom, niko ne mora do kraja života da ostane pesimista.

 

Optimizam može da se nauči

 

Ugledni psiholog Martin Seligman posvetio je život proučavanju životnih puteva koji vode ka uspehu i zaključio da način na koji mi sebi objašnjavamo stvarnosti, odnosno ono što se u psihologiji stručno naziva našim eksplanatornim stilom, u najvećoj meri određuje i naše rezultate.

 

Vaš eksplanatorni stil je vaša šema prema kojoj interpretirate i objašnjavate uzroke i posledice nepovoljnih događaja i može biti pesimističan i optimističan.

 

Gledišta optimista i pesimista se najviše razlikuju po tri načina na koji posmatraju:

 

1. uzrok događaja (eksterno ili interno),
2. trajnost njegovih posledica (trajne ili privremene)
3. dalekosežnost (opšte ili specifično).

 

Uzmimo za primer da ste pali ispit. Ako ste pesimista, vi ćete uzrok tog neuspeha videti u sebi (interno), a ako ste optimista, videćete uzrok u nekim drugim faktorima i okolnostima (eksterno). Pesimista će posledice tog neuspeha smatrati trajnim i dugo neće želeti da se odluči da ponovo polaže ispit, dok će optimista neuspeh smatrati privremenim i trudiće se da što pre ponovo izađe pred profesora. Na posletku, pesimista će smatrati da će se posledice neuspeha osećati u svim oblastima njegovog života ili barem studiranja, dok će ih optimista lokalizovati na konkretan predmet koji nisu uspeli da polože.

 

Ukratko, optimista pretpostavlja da su dobre stvari trajne, opšte i interne, a loše privremene specifiične i eksterno uzrokovane. Pesimista posmatra stvarnost potpuno suprotno od toga. I to je zaista jednostavno za prepoznavanje, a veoma je dobro znati.

 

Vežbanje optimističnog „mentalnog mišića“

 

Kad na sebe primenite gore navedene stavke i prepoznate se kao pesimista, ako tada shvatite da vam vaš pogled na svet ni na koji način nije koristan, onda postoji šansa da u sebi probudite i razmrdate svoj „optimistični mišić“. Svoj pogled na svet možete postepeno menjati, pažljivo osluškujući svoj unutrašnji glas, naročito onda kada ste suočeni sa neuspehom ili problemom.
Tada možete sebi postaviti tri važna pitanja kojima identifikujete svoj stav:

 

1. Ko je kriv za to? Da li sam to ja ili je reč o okolnostima, drugim ljudima…?
2. Koliko će trajati posledice ovoga što se dogodilo? Da li ću zbog neuspeha dugo trpeti posledice ili su one brzo prolazne?
3. Kako ovo utiče na moj život? Da li neuspeh pogađa sva polja mog postojanja ili je lokalizovan samo na onu oblast u kojoj se dogodio?

 

Ova pitanja dobro zapamtite i pre nego što se prepustite bilo kakvim otporima i negativnim mislima, odgovorite na njih smireno i staloženo. Dobro je da znate da iako otkrijete da je pesimizam vaš način percepcije, to ne mora da ostane vaš trajni eksplanatorni stil, samim prepoznavanje te vaše navike koju ste možda stekli nakon negativnih iskustava, vi ve pravite pomak ii mate šansu da ga promenite. Takođe, vredi znati da vaš cilj nije da postanete neko ko zanemaruje činjenice i realnost kako bi se samozavaravao, jer to nije slučaj sa ljudima koji uspešni, a ipak su optimistični. Vaš cilj je da verujete u sebe i svoje sposobnosti, da iz svake, pa i nepovoljne situacije izvlačite lekciju i motivaciju da nastavite dalje, da odbacite preteranu samokritičnost i “zagrizete” dobre prilike onda kad vam se ukažu i na kraju, dokažete da Marfijev zakon ne važi za vas.

 

Pravilan način razmišljanja kojim vladaju uspešni ljudi se naučiti na edukacijama koje prezentiraju obrasce razmišljanja i ponašanja uspešnih ljudi i koje običnim ljudima kao što ste vi i ja daju pristup izvanrednom znanju, koje se ne stiče u redovnim školama.
 
Ali zato, kada počnete da izučavate NLP kod nas na NLP Institutu, već na NLP Starteru u prvim praktičnim vežbama koje ćete raditi sa drugim izvanrednim polaznicima osvestićete šta je to što vas sprečava da budete pozitivni i srećni, a na NLP Practitioner-u dobiti sve potrebne alate, tehnike i veštine da korak po korak kreirate život o kakvom ste oduvek sanjali.
 
Sada je pravo vreme da se prijavite za tu edukaciju, jer svako ko do 10. avgusta depozitom rezerviše svoje mesto na NLP Practitioner-u na našem NLP Institutu, od srca POKLONJAM prvi dvodnevni modul te edukacije NLP Starter. Prijavite se odmah!
 
Za vaše najviše dobro od 
Slavica