Udruženje za sistemsku porodičnu terapiju i sistemska rešenja Srbije i Crne Gore

PROCEDURA I POSTUPCI U OKVIRU PORODIČNOG RASPOREDA

SEMINARSKI RAD

                                                                                   

Mentor: 

Vlado Ilić 

Student: 

Maja Mandić Marković

Beograd, maj 2010.

SADRŽAJ

I.                 UVOD

II.             PROCEDURA I POSTUPCI U OKVIRU PORODIČNOG RASPOREDA

-         Kontakt

-         Postavljanje teme

-         Informacije

-         Izbor sistema

-         Izbor predstavnika

-         Postavljanje konstelacije

-         Slika rasporeda

-         Dinamika duše

a.      Konstelacije koje se baziraju na “pokretu duše”

b.     Konstelacije koje se baziraju na “poretku ljubavi”

-         Poredak porodičnog sistema i slika rešenja

-         Rečenice koje izražavaju vezanost i razrešenje

-         Rituali koji pokreću energiju

a.      Poklanjanje

b.     Ritual stajanja u redu s pretcima

c.      Šamanistički ritual

-         Završavanje konstelacija

I.                UVOD

Porodični raspored se može opisati kao profesionalno vođeni metod koji radi sa ličnim i porodičnim temama, problemima i krizama. Kao metod, on se može podučavati i učiti ali u oba slučaja, zahteva visok nivo otvorenosti u odnosu na suptilnost i finoću samog sistema.

U većin psiholoških pristupa i oblasti zahteva se metodologija koja može da ponudi predvidljive rezultate koji vode izvesnim poboljšanjima kod pojednica i/ili porodice. S druge strane, takođe se uzima u obzir, da su psihoterapija, savetovanje, isceliteljski rad, briga o duši, u svakom slučaju veoma ličan, individualan i kompleksan proces za koji često ne postoji odgovarajući tehnički pristup.

Kada se radi sa kraljevstvom duše, kao u porodičnom rasporedu, lično, socijalno i unutrašnje duhovno doživljavanje i transformacija su od primarnog značaja u odnosu na sam metod i krajnje rezultate. To je više nalik umetničkom pristupu, na primer slikanju, pisanju poezije, sviranju nekog instrumenta ili plesu. Postoji izvestan tehnički nivo koji mora da bude naučen i praksom usavršen, ali nam sama tehnika ne omogućava da predvidimo, kontrolišemo i budemo sigurni šta će nastati kao umetniči izraz u slici, pesmi ili nekom drugom umetničkom delu. Nalik tome, svaka postavka porodičnog rasporeda je posebna, nepredvidljiva, samokreirana iz zadatih elemnata i odigrava sa samo jednom.

U tom smislu, proceduru porodičnog rasporeda pre treba shvatiti kao pomoć u razumevanju značajnih procesa koji se odigravaju u porodičnom polju, nego kao rigidno oruđe koje treba naučiti da bi se obavljao rad.

Rad u porodičnom poretku se definiše kao fenomenološki pristup. To znači da je potrebno ostati slobodan što je više moguće od ranije ustanovljenih koncepata, teorija, predpostaviki i prosuđivanja. To takođe zahteva suočavanje sa stvarnošću koja izranja iz konstelacije, sada i ovde, sa otvorenošću i uz odsustvo namere i cilja. U izvesnom smislu, fenomenološki metod je paradoksalan, budući da otvorenost implicira posezanje spolja ka nečemu da se dosegne i prenese unutra. Jedino onaj ko pokušava da vidi i da se pokrene može da bude slobodan od težnje. Praksa neznanja je jedina veština za osobu koja teži znanju.

Na taj način, pokušaj da se iskoristi fenomenološki metod u radu u porodičnom poretku uvek obuhvata dvostruki pristup: znanje i neznanje, težnju i nemanje težnje, otvorenost i prihvatanje, direktnu svesnost stvarnosti (fenomena) i razumevanje značenja (logie).