IZBOR PREDSTAVNIKA

Uobičajena je praksa da klijent izabere predstavnike za svoju konstelaciju. To podupire doživljaj da je konstelacija zaista njegova. Izbor predstavnika i njihov raspored u prostorni odnos jedan prema drugom omogućuje klijentu da izrazi veoma ličnu, unutrašnju sliku. Unutrašnja slika problema, kroz proces izbora i raspoređivanja predstavnika dobija spoljašni, fizički izraz.

Od klijenta se traži da relativno brzo izabere predstavnike i da to uradi bez razmišljanja, predhodne ideje ili postavljanja određenih kriterijuma, samo na osnovu svog unutrašnjeg osećanja i intuicije. Tokom tog procesa klijent, terapeut i grupa moraju da ostanu tihi, centrirani i pažljivi. “Polje” buduće konstelacije je kreirano tokom selekcije predstavnika i njihovog stupanja u prostor. Predstavnici mogu da prihvate ili odbiju učestvovanja i od njih se zahteva da se odvoje od svojih ličnih spoljnih i unutrašnjih sadržaja, koliko god mogu i da se fizički i mentalno posvete ulozi u koju stupaju.

Nije apsolutno neophodno da klijent lično izabere predstavnike. Proces u konstelaciji će teći nezavisno od individualnih karakteristika predstavnika (Schloter, 2005). Čak i sasvim slučajan izbor predstavnika daje iste rezultate kao i nameran. Predstavnici prikazuju suštinske procese koji se dešavaju u “porodičnom polju” i u stanju su da izraze esencijale situacije, bez obzira na svoje individualne karakteristike i osobenosti. Stoga terapaut čak može da pita ko od članova grupe želi da učestvuje u konstelaciji, da bi nekim osobama omogućio da imaju iskustvo kao predstavnici.

Iskustvo ljudi koji su služili u velikom broju konstelacija je da postoji velika razlika u osećanjima u različitim ulogama i da su ponekad preplavljeni osećanjima, slikama i doživljajima koji su potpuno strani njihovom inidividualnom iskustvu.

Izbor predstavnika bez svesne namere i komentara, samo na osnovu unutrašnjeg osećanja u sadašnjem trenutku, oslobađa predstavnike da reaguju samo na osnovu snaga koje postoje u sistemu, a takođe, klijenta čini otvorenim za novo i neočekivano.

Učesnici veoma često izveštavanju da su mesta i uloge za koje su izabrani baš slične nečemu u njihovom porodičnom polju ili životnoj situaciji u kojoj se nalaze.

Kada započne konstelacija, terapeut obično dalje bira predstavnike, s jedne strana da bi omogućio klijentu da ostane usredišten na spoljašnji i unutrašnji proces konstelacija, a takođe i da bi oslobodio klijenta izbora predstavnika za određene teške uloge i sudbine koje se otvaraju u polju.