Često se stidimo činjenice da smo iskreno i duboko voljeli nekoga ko nas je uništavao.
Stidimo se svoje ljubavi, svoje naivnosti...kao trebali smo biti pametniji...kako to da nismo bili pametniji...bolji...uvježbaniji za život.
A šta ako je voljeti iskreno i duboko ono što mi jesmo.
Šta ako je uništavanje ono što oni jesu.
I ko tu ustvari treba da se stidi?
Svakome njegovo.
M.K.