DINAMIKA DUŠE

Slike koje nastaju u konstelaciji pokreću proces koji vodi do srca i srži konstelacionog rada. To u polju porodičnih odnosa otkriva dinamiku duše, dozvoljavajući da se ispolje značajni događaji i veze, kako unutrašnji tako i spoljašnji, i da stupe na svetlost dana. Konstlacija može da traje od desetak minuta do nekoliko sati, ali najčešće je za proces potrebno između dvadeset i četrideset minuta.

Za terapeuta je značajno da dozvoli procesu da se razvija i porodičnom polju, da se otvara svojom brzinom, te da terapeutske intervencije svede na nužni minimum. Za klijenta je jedino značajno ono što ga svesno ili nesvesno duboko dodirne, sa ili bez kognitivnog prepoznavalja sudbine, porodičnih odnosa ili događaja, te posledično proizvede pokretanje, restrukturaciju i isceljenje u individualnom i porodičnom polju duše.

Klijent može da učestvuje u samoj konstelaciji, da bude uključen u nekoj njenoj tački ili da svo vreme samo da posmatra i da doživljava svoje fizičke i psihičke procese. Svrha uključivanja je najčešće, da bi klijent tačno doživeo svoje mesto u porodičnom poretku i hijerarhiji. To može da bude kratak dijalog i poklanjanje roditeljima, zauzimanje svog mesta među braćom i sestrama, stajanje u liniji sa predcima, poklanjanje osobi, osobama  ili sudbini onih koji su bili isključeni, itd.

Treba imati u vidu da danas u praksi terapeuti koriste dva pristupa koji se najčešće kombinuju, s tim što terapeuti individualno stavljaju veći naglasak na jedan ili drugi pristup. U prvom pristupu koji se naziva “pokret duše”  predstavnicima se može dati sloboda da prate svoje impulse i da razvijaju i otkrivaju porodično polje sa minimalnim ili skoro nikakvim intervencijama terapeuta. U tom slučaju oni se ne pitaju za verbalni fidbek i terapeut se uzdržava od komentara.

U drugom pristupu poznatom pod nazivom “poredak ljubavi”, terapeut interveniše menajući pozicije predstavnicima ili traži od njih da se kreću u određenim pravcima i zauzimaju određena mesta. Od predstavnika se tokom konstelacije zahteva da kažu kako se osećaju i terapeut može da komentariše njihove izjave i ono što vidi da se događa u polju konstelacije.

Istorijski gledano, “pokret duše” je tokom vremena i razvojem iskustva u radu sa porodičnim konstelacijama, nastao iz “poretka ljubavi”. U stvarnosti, ono što se dešava tokom porodične konstelacije je obično rezultat u manjoj ili većoj meri mešanja i jednog i drugog pristupa:

-  Ni jedan konstelacioni proces nije potpuno slobodan od svakog uticaja terapeuta, čak i ako je to samo odluka ko će biti uključen na početku, i kada će konstelacija za započne i da se završi.

-  Terapeut učestvuje u onome što će da se pojavi u konstelacionom procesu služeći klijentovoj “porodičnoj duši” i u odnosu na stvarnost porodičnog sistema. Njegova ili njena uloga je nalik dirigentu koji uobličuje muziku koja je već napisana, ili nalik režiseru koji pomaže glumcima da izvedu pozorišni komad koji se već odigrao.

a)  Konstelacije koje se baziraju na “pokretu duše”

“Pokret duše” kao metod dozvoljava slobodu predstavnicima da prate svoje sopstvene

impulse u konstelacionom polju. Terapeut sa klijentom razmenjuje minimum informacija o problemu ili temi koja se postavlja. On veruje polju porodične duše koja podržava klijenta i veruje snagama koje se otvaraju kroz predstavnike i ukazuju na povezanosti, upletenosti, ali takođe i na pravac isceljenja. Konstelacija se odvija u tišini a terapeut ne oblikuje proces i ne upravlja konstelaciju prema rešenju. Procesu se dozvoljava da teče svojim tokom, samo uz verbalne izjave koje nužno proističu iz “pokreta duše”.

Ovakve konstelacije su veoma snažne i imaju jak efekat na sve učesnike, posmatrače i samog klijenta.

Čak i ako nam nije kognitivno jasno šta se dešava u polju, na neki dubok, suštinski način razumemo, osećamo i prepoznajemo ono što stvarnost porodične duše i klijentovog mesta u porodičnom sistemu. Mi doživljavamo čistu sliku, istine koja se otkriva pred našim očima, a koja nije vezana za vreme i prostor, niti zamagljena rečima, tumačenjima i subjektivnim utiscima bilo klijenta, terapeuta ili predstavnika.

b)   Konstelacije koje se baziraju na “poretku ljubavi”

U ovoj vrsti konstelacija terapeut mnogo direktnije interveniše i vodi predstavnike (a ponekad i klijenta) ka rešenju. U konstelaciji se mnogo više koristi verbalna komunikacija. Veoma je značajan početni interviju jer terapeut najčešće na osnovu značajnih događaja iz porodične istorije određuje predstavnike.

Kada se postave, od predstavnika se najčešće traži da osete svoju ulogu i položaj ali da se ne pokreću. Onda ih terapeut pita o njihovim iskustvima i osećanjima. Mogu da se obraćaju jedni drugima iz uloge. Na osnovu ovih informacija, ako one upućuju na značajan pokret, terapeut dopušta tok energije i menja pozicije predstavnicima. Ponovo se prikupljaju nove informacije i postupak pomeranja se ponavlja.

Ovakva konstelacija često može da bude preopterećena informacijama, prejakim verbalizmom, pogotovo ako je uključen veliki broj predstavnika, te ponekad da dovede do konfuzije i zastoja toka energije. Terapeut ne može istovremeno da radi sa svim značajnim odnosima i sudbinama u sistemu i mora da usmeri fokus ka razrešenju osnovne dinamike.