Čudesni oblici u pesku
Zvuk je, kao svaki talas, u stanju da nosi energiju. To je pomoglo nemačkom naučniku Ernstu Chladniju da u osamnaestom veku otkrije ono što se danas naziva Chladnijevim likovima. On je preko metalne ploče posute peskom povukao violinsku strunu i otkrio da vibracije ploče stvaraju različite uzorke u pesku u zavisnosti od svoje frekvencije.
Danas se takvi eksperimenti sprovode sa zvučnicima. Internet i YouTube puni su tih spektakularnih snimaka. Na njima se mogu videti uzorci od kojih neki podsećaju na crtež atoma, neki na crteže iz svete geometrije prisutne na svetim građevinama širom sveta, a neki čak i na tzv. krugove u žitu. Da li nam to pokazuje nešto novo ili nešto što već znamo? Naša se "stvarnost" zapravo sastoji samo od tih vibracija, koje hvatamo svojim čulima.
Kvalitet tih vibracija, tj. vrsta vibracija koje "konzumiramo" utiče na to koliko ćemo biti zdravi, kakve ćemo misli imati i kako ćemo se osećati. Ako su vibracije skladne, rekli bismo prijatne i lepe za oko, uho i ostala čula, tada se i mi osećamo zdravo, dobro i prijatno. Spomenuti Mocartov efekat govori o tome. Prva istraživanja tog fenomena pokazala su kako se određeni delovi našeg mozga aktiviraju pri pojedinim zvučnim frekvencijama. Ispitanicima se, dok su slušali Mocarta, kratkotrajno poboljšalo spacijalno-temporalno zaključivanje. To je proces koji nam omogućava rešavanje složenih problema, što nam je korisno u svakodnevici, ali i neophodno za stvaranje koncepata u, na primer, nauci, matematici, arhitekturi, građevinstvu, pa čak i u igrama i umetnosti. Blokirali ste? Nema problema, pustite Mocarta i neka vam rešenje padne na pamet!
Ali rešavanje problema pomoću muzike nije novina. Ideje o tome su prisutne u pričama iz Biblije, a Hipokrat, otac moderne medicine, u 4. veku pre Hrista tražio je da njegovim duševnim pacijentima svira muzika. Arapske bolnice su u srednjem veku imale muzičke sobe za svoje pacijente, a tokom Prvog i Drugog svetskog rata i nakon njih muzičari su obilazili pozadine fronta i bolnice kako bi dizali moral vojnicima i pomogli u njihovom oporavku. Prvi službeni program edukacije muzičkih terapeuta počeo je 1944. godine na američkom državnom Univerzitetu Mičigen, nakon što je Uprava za veterane američkih vlasti počela uspešno da sprovodi muzičku terapiju za vojnike koji su patili od post-traumatskog sindroma.
Danas se u muzičkoj terapiji upotrebljava nekoliko modela i pristupa zasnovanih na više nezavisnih istraživanja. Jedno istraživanje je pokazalo da se mozak ponaša drugačije kad je izložen određenoj muzici. U lečenju muzikom terapija se ponavlja dok mozak ne postane sposoban da sam dođe do stanja koje u njemu izaziva muzika. U američkoj studiji objavljenoj 2004. godine otkrivemo je kako je proteklih 30-ak godina terapija zvukom imala jednaku uspešnost u lečenju duševnih poremećaja kao svi ostali oblici terapije zajedno. Posebno se uspešnom pokazala kod dece i adolescenata s poremećajima u ponašanju i mentalnim poremećajima. Takođe, brojna klinička iskustva u poslednje vreme su pokazala kako kod obolelih od raka terapija zvukom znatno poboljšava kvalitet života opuštajući ih i smirujući im bolove (iako nažalost ne utiče na mogući oporavak).
Zvukovi utiču na naše misli, utiču na to kako doživljavamo sebe i svet koji nas okružuje i utiču na naš svet. To, uostalom, dobro znamo. Koliko smo već puta, osećajući se malo lošije, pustili muziku za koju znamo da će nam popraviti raspoloženje. To znanje nam može pomoći da oblikujemo svoj svet onako kako želimo. Sve što nam treba jeste pravi soundtrack za naš život.
Ivan Palijan
bglavac
irida
edin.kecanovic
