Pre tri hiljade godina, jedan čovek sasvim sličan meni i vama, živeo je u

blizini grada okruženog planinama. Taj čovek je proučavao medicinu i želeo je da

stekne znanja svojih predaka, ali se nije u potpunosti slagao sa svim onim što je

učio. U svome srcu osećao je da tu nešto nedostaje.

Jednoga dana, dok je spavao u jednoj pećini, sanjao je da vidi sopstveno

usnulo telo. Izašao je iz pećine u noć mladog meseca. Nebo beše vedro i on

ugleda milione zvezda. A zatim se u njemu dogodi nešto što je zauvek izmenilo

njegov život. Posmatrao je svoje ruke, osećao svoje telo, i čuo svoj glas kako

govori: „ Ja sam stvoren od svetlosti; stvoren sam od zvezda."

On ponovo pogleda zvezde i shvati da zvezde ne stvaraju svetlost, već da,

zapravo, zvezde nastaju od svetlosti. "Sve je sačinjeno od svetlosti", reče on , "a

ono između nije samo prazan prostor." I znao je da je sve što postoji jedno živo

biće, i da je ta svetlost vesnik života, jer je i sama živa i u sebi sadrži sva znanja.

Tada je shvatio da, iako je sačinjen od svetlosti, on nije isto što i zvezde.

„Ja sam međuprostor između zvezda", mislio je. I tako je zvezde nazvao tonal a

svetlost između zvezda nagual, i znao je da je ono što stvara harmoniju i prostor

između to dvoje Život ili Namera. Bez Života, tonal i nagual ne bi mogli da

postoje. Život je apsolutna sila, božanstvo, Tvorac koji stvara sve.

Evo šta je otkrio: Sve što postoji je manifestacija jednog živog bića koje

nazivamo Bogom. I on shvati da ljudska percepcija nije ništa drugo do svetlost

koja opaža svetlost. Takođe je uvideo da je materija ogledalo - sve što odražava

svetlost i stvara slike od te svetlosti jeste ogledalo - i da je svet iluzije, San, samo

dim koji nas sprečava da vidimo šta mi zaista jesmo. "Naše istinsko biće je čista

ljubav, čista svetlost", reče on.

Ovo mu je saznanje promenilo život. Kada je jednom shvatio šta je

zapravo on, pogledao je druge ljude i prirodu, i bio je zapanjen onim što je video.

Video je sebe u svemu - u svakom ljudskom biću, u svakom stablu, u vodi, u kiši,

u oblacima, u zemlji. I video je da Život spaja tonal i nagual na različite načine da

bi time stvorio milijarde manifestacija Života.

U tih nekoliko trenutaka shvatio je sve. Bio je veoma uzbuđen, ali srce mu

bese spokojno. Jedva je čekao da kaže svojim ljudima šta je otkrio. Ali nije

mogao da pronađe reči kojima bi to objasnio. Pokušao je da kaže drugima, ali ga

nisu razumeli. Videli su da se on izmenio, da nešto prekrasno zrači iz njegovih

očiju i glasa. Primetili su da on više nikoga i ništa ne osuđuje. On više nije bio

kao drugi.

Mogao je sve odlično da razume, ali njega niko nije razumeo. Verovali su

da je on inkarnacija Boga, a kada je to čuo on se nasmeši i reče: "To je istina. Ja

jesam Bog, ali i vi ste Bog. Mi smo isti, vi i ja. Mi smo slike svetlosti. Mi smo Bog."

Ali ljudi ga i dalje nisu razumeli.

Shvatio je da je on ogledalo drugih ljudi, ogledalo u kome je mogao ,da

vidi sebe. "Svako od nas je ogledalo", reče on. Video je sebe u svima, ali oni u

njemu nisu videli sebe. I on shvati da svi oni sanjaju, ali ne znajući, ne shvatajući

šta oni zapravo jesu. Oni nisu mogli da vide njega kao sebe jer je između

ogledala postojao zid od magle ili dima. A taj zid magle bio je sačinjen od

tumačenja svetlosnih slika - Sna ljudskih bića.

Tada je znao da će uskoro zaboraviti sve što je naučio. Želeo je da

zapamti sve svoje vizije, i tako je odlučio da sebe nazove Zamagljenim

Ogledalom da bi zauvek znao da je materija ogledalo i da je magla u

međuprostoru ono što nas sprečava da saznamo šta smo. Rekao je: „Ja sam

Zamagljeno Ogledalo, jer vidim sebe u svima vama, ali mi ne prepoznajemo jedni

druge zbog magle koja se nalazi između nas. Ta magla je San, a ogledalo ste vi,

onaj koji sanja."

‘Lako je živeti zatvorenih očiju, ne shvatajući ono što vidiš...’ Džon Lenon

Don Miguel Ruiz- 4 SPORAZUMA