Razmisli o osobama koje poznaješ, do kojih ti je stalo, koje voliš. Gledaj na njih kao na egoiste i luđake. Misli na prilike u kojima bi se mogle pokazati kao nezrele i uskogrudne, zatim plašljive i zbunjene i na kraju nevine, bez ikakve krivnje.

Razmisli sada o osobama kojima se diviš, o kojima si nešto čitala  ili slušala, kojima si upućivala  svoje molitve. Gledaj na njih kao na egoiste,  luđake, nezrele i uskogrudne, plašljive i zbunjene, nevine i bez krivnje.

Misli na samu  sebe. Gledaj  na sebe kao glupu, egoistu, ludu, nezrelu, uskogrudnu, zbunjenu i plašljivu,  nevinu i  bez krivnje.

Postoje li neke osobine koje nisi u stanju  prihvatiti, koje nisi spremna  pripisati sebi ili drugima?

Da li bi  se razočarala  kada bi se nešto od toga što je pripisano tebi  ili drugima pokazalo kao istinito?

Da li ih voliš još više zbog svih njihovih mana i slabosti? Uspijvaš li da ih jednostavno prihvatiš  kao ljudska bića? Prihvaćaš  li ih kao osobe  koje se ipak mogu voljeti, čak i kao takve? Možeš li shvatiti da Bog može voljeti sve osobine svakog bića,  kako njegove mane i slabosti, tako i vrline?

Komentar:

Ti nikada nis zaljubljena u nekoga. Zaljubljuješ se u ideje i osjećaje  koji obećavaju, a koje sama kreiraš u odnosu na nekoga.

Ti nikada nemaš povjerenja u nekoga; vjeruješ samo u svoje mišljenje o određenim osobama. Kada se tvoj stav o jednoj osobi promjeni, mijenja se i tvoje  povjerenje.