Dokle su nam potrebne tehnike i učenja? Kada smo spremni da ih odbacimo? Kada postaju bezvrijedne?

 

Kada shvatiš da oni nisu ključ za tvoje Probuđenje.

 

U Vigjana Bhairava Tantri, Shiva kaže:

Stih: 11-13. Sa apsolutne tačke gledišta, Bhairava nije povezan ni sa slovima, ni sa fonemima, ni sa tri Shakti, niti sa prodiranjem kroz chakre, ni sa bilo kojim drugim verovanjem, i Shakti ne sačinjava njegovu suštinu. Svi ovi koncepti koji se uče iz spisa namenjeni su onima čiji je um još uvek previše nezreo, i ne mogu da shvate vrhovnu stvarnost. Oni su samo predjela čija je svrha da podstaknu aspiranta ka etičkom ponašanju i duhovnom radu, tako da aspiranti mogu jednog dana da shvate da temeljna suština Bhairave nije odvojena od njihovog Ja.

14-17. Mistična ekstaza nije predmet dvojstvene misli, ona je potpuno oslobođena od bilo kakve predstave mesta, prostora ili vremena. Ova istina može biti dodirnuta samo iskustvom. Nju mogu dosegnuti samo oni koji su oslobođeni dvojstva i ega, i čvrsto, potpuno ustanovljeni u svesnosti svoga Ja. Ovo stanje Bhairave je ispunjeno čistim blaženstvom jedinstva tantrika i svemira. Samo ovo stanje je Shakti. U stvarnosti na ovaj način upoznate prirode pojedinca, on dopire do najviše sfere, sadržavajući ceo svemir. Koga onda treba obožavati? Ko onda može biti ispunjen tim obožavanjem? Samo ovo stanje, prepoznato kao najviše, je velika Boginja.

 

Onaj koji ovo shvati jeste učenik. Ostali su sljedbenici, đaci, vjernici. Iako sam protiv podjele na najgrubljem nivou, ipak neke stvari moramo razjasniti. Ovo nije nešto što nije sklono promjeni, čisto da se zna.

 

Tehnike i učenja su pomoć da sazriš. Ali ne i način razbuđivanja.

Kada ti sat ujutro zvoni, on je pomoć, ali ne i uzrok buđenja. Ti si taj koji mora da otvori oči, ti si taj koji mora da ustane, umije se, obuče i ide na posao. Ne sat.

Uvijek možeš da se okreneš na drugu stranu i nastaviš da spavaš. Kada zakasniš na posao, nije sat kriv, već ti.

Ista stvar je i sa tehnikama.

 

Da bi radio tehnike potreban si ti. I sve dok si zauzet sa tehnikama nečeš se probuditi. Jer očekuješ od tehnika da te probude. Nikada i nikom se nije desilo da su se probudili od tehnika. Al im se desilo da su im tehnike buku u glavi učinile akutnom. I baš to, baš ta buka koju tehnike pojačavaju, dovodi do toga da ih odbaciš i napokon sagledaš direktno i bez posredinika ono Što Jesi. I samo to direktno sagledavanje dovelo ih je do buđenja.

Znači tehnike jesu pomoć dok ne shvatiš ovo što sam ti rekao. Nakon toga, one postaju prepreka. Na nesreću, jako malo je onih koji su to shvatili.

I zato na ovoj planeti imamo tako malo budnih. I tako će ostati sve dok buka u nama ne postane akutna. Sve dok sami sebe ne dovedemo do istrebljenja.

Nikakva 2012 ili neki tamo val koji se približava zemlji neće niti može da nas razbudi. To je san somnabulista (onaj koji ne zna da sanja).

 

Sve dok potpuno ne udješ u budnost, nije na odmet koristiti tehnike. One ti pomažu da vežeš um da ne skače kada nisi sposoban da budeš opušteno svjestan.

Iako i to trebaš polako početi izbacivati.

Kao što djetetu polako izbacuješ korištenje dude, kao metoda smirivanja i uspavljivanja.

Sve tehnike su metode smirivanja uma. I ništa više.

 

Ali ja nisam sposoban da vidim sam sebe.

 

Stvarno?

Ko to kaže?

 

Pa ja.

 

Znači neko vidi. Znači postoji neko "ja" koje kaže: Ja nisam sposoban da vidim sebe. Možda je došlo vrijeme da malo više pažnje obratiš na to "ja" koje kaže da nije sposobno da vidi sebe. Možda je ono ključ.

 

Gurdžijev kaže da mi nemamo stalno "ja". Već da imamo mnoštvo "ja" koje čine našu ličnost.

 

Da.

Tako kaže Gurdžijev. A šta ti kažeš?

 

Slažem se sa njim.

 

Koliko "ja" imaš?

Koje "ja" je dominantno i zašto?

Kako dolazi do smjene "ja"?

Ko vidi sva ta "ja"?

Šta koje "ja" predstavlja u zajednici "ja"?

 

Možeš li mi odgovoriti na ta pitanja?

 

(tiho) Ne mogu.

 

Ali zato jako dobro znaš što je Gurdžijev rekao. Kao i što su razno razni drugi Gurdžijevi rekli. Jako dobro. Citiranje ti daje dojam da si nešto naučio.

Čitanje također.

Niti šta znaš niti ti je to pomoglo.

Da si malo uložio snage u posmatranje tih "ja" o kojima Gurdžijev govori sada bi imali o čemu da pričamo iz tvog iskustva.

 

Ne možeš reči da je to beskorisno. Da niko ništa nije naučio iz riječi ljudi koji su budni. Da Gurdžijev i njemu slični nisu u pravu i samo da ti znaš istinu.

 

Mogu i ne mogu.

Mogu zato što malo onih koji su ih čitali ili slušali su nešto naučili.

Ne mogu zato što su oni u pravu, ali ti ne znaš.

U svemu ovom TI SI NAJBITNIJI.

Gurdžijev zna, ti ne znaš.

Sve dok ti Gurdžijev i ostali služe kao uspavanka nećeš imati koristi od njih. Niti je imaš.

Eto, upravo sada, koje "ja" je bilo povređeno, i koje "ja" je reagovalo i zašto?

 

Znam masu ljudi koji čitaju Gurdžijeva i kada im nešto kažeš sa čim se ne slažu, reaguju baš kao i ti sada.

Ne trebam više ništa dokazivati, dokazao si sam sebi. Ako imaš oči. No, možda si i njih posudio od Gurdžijeva. Možda si sljepac i dalje. Samo se ubjeđuješ da nisi.

Imaš li petlju sageldati sebe, bez obzira što će sa tim sagledavanjem da izađe ispred tebe?

Ako imaš, kreni da je upotrebljavaš.

Prestani pričati o tome što je Gurdžijev rekao ili što je rekao ovaj ili onaj.

TI si sljep, ne oni. TI ne vidiš, ne oni.

TI si problem, ne oni.