Pe mozda dve godine, sjedeci u jednom od Banjaluckih klubova sa tadasnjim drustvom, negdje u prikrajku gdje nas ne vidi bas svako oko, desavala se jedna od situacija, koja i nije svakodnevna i cesto je san vecine ljudi na spiritualnom putu.
Elem, kolega je imao Budjenje. Trenutni uvid u svoju prirodu i prirodu Realnosti, prirodu Zivota. Situacija ko situacija. Susretao sam se sa njom par puta. Ali uvijek je nova i osvezavajuca. Nakon pocetnog soka suocavanja sa sobom i vidjenja onog sto Jeste, nastupilo je neko lagano euforicno stanje. (nema bolje reci, trenutno za to stanje.. u sto vrijeme kao da se sjetio Sebe, a opet iznova vidio. Posljedice tog suocavanja su ponekad blage, ponekad eksplozivne. I znaju u toj eksploziji izazvati burne emocije).
Dobro. Ta situacija prije nego sto se krenula stabilizovati, tj. spustati na svakodnevno, trajala je intezivno mozda oko pola sata do sat. Necu vam sada objasnjavati koje su to posljedice, kako to izgleda.. i slicno.
Ono sto je bilo zanimljivo, pomalo iznenadjujuce za mene par dana posle tog "iskustva" jeste ono sto mi je rekao u tom naknadnom razgovoru.
Trazio sam od njega da mi opise sto je prolazio u tom trenutku i sto se zbiva tada par dana posle "iskustva".
Ispricao mi je pricu koju sam cuo par puta. I koja je za sada nebitna. Ono sto mi je rekao bio je sok u jednu ruku, a u drugu za nepoverovati.
Kada mi je pricao o kontovima koje je prolazio par dana od tada rekao mi je da se boji. Malo sam se iznenadio, jer obicno posle toga iskustva nema straha. Pa sam ga zamolio da mi isprica o cemu se radi.
Rekao je da ne osjeca strah od bilo cega, vec da se boji onog sto to "iskustvo" i zivljenje tog iskustva ima za posljedicu. Rekao mi je da se boji Slobode koju je osjetio. Pravio sam se da ne znam sto se dogadja i trazio detaljnije.
Otprilike njegova prica je tekla ovako:
"Bojim se onog sto sam osjetio. Osjetio sam da sam bezgranican, da ne postoji nista sto nisam ja. Da svaka odluka koju donesem je ispravna. da svaka situacija bez obzira kako odgovorio je ispravna. Da nema greske, greha, lazi, istine.. da je sve istina u svakom trenutku, da proslost i buducnost ne postoji da se sve zbiva sada. Cak i jucerasnji dan je sada.. i sutra je sada. Osjetio sam da sam slobodan da uradim sto god hocu. I da nista nije pogresno. Osjecaj slobode je bio intezivan i jos je, iako slabiji po intenzitetu. Ali jos postoji. Ono sto me na neki nacin prepalo, jeste ta sloboda. Ja imam obaveze, zivot koji vodim. Imam djevojku, posao, racune.. sta ce biti s tim? Sta ce biti kada ta sloboda preuzme moj celi zivot? Ko ce zaraditi novac, placati racune, brinuti se o zivotu...??? "
Nakon nekoliko godina tacnije pre par meseci sjedimo u istom tom klubu i pitam ga slicno pitanje.
Odgovorio mi je slicno ovom s malim dodatkom:
"Moram zaraditi novce i zbrinuti zenu i djete. A to sa onim osjecajem slobode ne bih mogao. Moram se provo pobrinuti za materiju, pa tek onda duhovnost..."
Naravno, nasmisao sam se na ovo. Zato sto znam da bi sa tim osjecajem i produbljenjem mogao mnogo vise uraditi. Mnogo lakse, bez "problema" koje inace ljudi imaju.
Nisam mu rekao. Pustio sam ga u ubjedjenju.
Sjetio sam se reci koje mi je uputio Majstor jednom:
"Budjenje i nije neki velik spiritualni zgoditak. Jeste da to vecina duhovnjaka zeli a veoma retki ga dozive. No, vecina se nakon budjenja vrati mnogo dublje u "mrak" materije nego prije. "Zaborave" ga do nekog odredjenog trenutka. Kada se sjete i krenu "ispocetka". Ako se ne odlucis sto ti je bitno i sto si spreman "dati" za to, vracas se nazad. Ono sto te "vrati" jeste strah od Slobode, od onog Sto Jesi. I ako nisi jasan.. "
Mislim da se puno na ovom blogu pisalo o motivima i cistom cilju rada na sebi.
Ne samo ljude koji su imalu Budjenje, vec skoro sve ljude, sputava strah od slobode. Ljudi ne zele da bude slobodni. Ne onako slobodni kako se osjeti u tim trenutcima Budjenja. Vec slobodni u svom tumacenju te reci. Kao sto bi rekao jedan poznanik: "Bitno je biti slobodan OD, ali i slobodan ZA." Svestan sam straha koji je u pozadini.. stoga znam s cim se ljudi suocavaju.. Sloboda je ogromna odgovornost. A odgovornost i cena slobode je SMJETI prepustiti se. Plutati sa njom. Dopustiti svima da budu sto zele, ali pre svega dopustiti sebi da BUDES to sto jesi. Sve je divno dok zamisljate Brahmana, Univerzum, dok se poistovjecujete sa njim, sa Shivom.. Shakti.. sta kada se to stvarno dogodi?
Um je sablon, Sloboda je zivot izvan sablona. Zivot kakav poznajemo je sablon, Sloboda je zivjeti izvan njega. Telo, um imaju svoje sablone, sloboda ih razara.
Niko i nikad nije u toj Slobodi bio masovni ubica, silovatelj, manijak.. dapace.. imali su slobodu da budu sto zele, ali cudno kako niko nije to bio. Pitate se zasto?
Ne moze.
Ono Sto Jeste ne poznaje nista sto nije zivot. Sve ostalo je samo laz na nama. Ono sto je Istinsko i ujedno i Slobodno nema suprotnost u "losem". Ali nije nikako ograniceno time da ne moze biti lose, ako tako zatreba. Ali to lose nije lose po nasim terminima. To "lose" je situacija koja zahtjeva takav odgovor. U tim trenutcima Slobodan Covjek ispoljava akciju za kakvu osjeca da treba da ispolji. Ne kakvu mora ili kakvom je neko ocekuje. Vec shodno toj situaciji.
"Zivot, Zivot ne moze povrediti!!!"
Ali ono lazno u nama ispred Zivota je u opasnosti. Laz ce umreti pri susretu sa Zivotom. I te lazi se boje "Adamovi" potomci. Svi nasi strahovi se tope ispred Zivota i Slobode. I sto je zanimljivo, nikada to ne ide preko nasih mogucnosti, tj. preko mogucnosti koje smo sami sebi postavili. No, ono sto nas moze "zeznuti" jeste nas strah od Slobode. Nas strah od Zivota.
Smjelo se suociti sa tim strahom je izazov. Istinski izazov. I ne truditi se da ga pobedimo, vec dopustiti mu postojanje, ali mu ne dopustiti da i dalje budemo njegovi robovi. A za ostalo, pobrinuce se Zivot. I njegova djelatna sila, Shakti.
Imajte poverenja u ono sto Jeste, ako ste osjetili. Prepustite se tome. To je jedini nacin, najbrzi nacin. Ako niste osetili, opet se prepustite visem Ja, Postojanju da vas vodi kroz Zivot i sve ce doci na svoje mesto.
Ne molite se nikom. Nikakvom bogu, djavolu, andjelima..
Tantrici ne veruju u molitve, jer znaju da su molitve laz. Molitve su prepreka ka probudjenju. Ali prepustanje nije. Molitva u tantri ne postoji.
Kome da se molite? Zasto da se molite?
Naravno ima kome s jedne strane, ali to KOME zna jako dobro sto vama treba. Jer to KOME ste vi. Imate mozda i ZASTO, ali to ZASTO zna nacin kako da ispuni svoje molitve. Zna ZASTO da vam to ispuni ili ne.
Zivot, Postojanje, Bog nije idiot da mu se molite. On jako dobro zna sto vam treba i kada vam treba. Ne pravite ga idiotom. Ne molite za druge, jer On takodjer zna sto njima treba i zna kada ce to ispuniti. Ne molite se uopste.. Prepustite se toj Sili, Energiji i tom vecnom prvobitnom Svedoku.. i sve vase "molitve" bice ispunjene.
Imajte poverenja u Zivot i strah ce sam od sebe nestati.
Pozdrav
JivanMukta
bglavac
edin.kecanovic
