Proces individuacije Beskonačne Svesti, odvija se kroz tri stanja: java, san i duboki san. Pod Beskonačnom Svešću podrazumeva se Trojstvo: Beskonačno Znanje, Beskonačna Ljubav i Beskonačna Moć. Sva tri ova stanja: java, san i duboki san, odvijaju se u snu zvanom ljudski život, odnosno predstavljaju san čoveka da je živ. San čija je funkcija omogućavanje individuacije Beskonačne Svesti. Stimulišući proces individuacije (svoje) Svesti, pojedinac može da Spozna da su život, svet, univerzum, ali i sama Beskonačna Svest, (samo) jedan san. Tako čovek može da Spozna Stvarnost (Boga) i da Spozna Sebe kao Boga – Stvarnost. Ovo znači, da «pravilnim» sanjanjem, to jest, sanjanjem koje stimuliše individuaciju (sopstvene) Svesti, pojedinac može da se Probudi i da mu Svest Sazri, što je jedini istinski cilj svakog ljudskog života. 

 

Čovekov san da je živ, čovek može da iskoristi za prevazilaženje tog sna i za Spoznaju Sebe kao Izvora celokupnog života. Koristeći život, čovek može da prevaziđe isti taj život, Spoznajom Sebe kao Izvora Univerzuma i Beskonačne Svesti. Svaki čovek je jednovremeno i Bog i čovek. Tačnije, Bog Jeste Stvarni «elemenat» svakog čoveka. Ljudski život je san koji omogućava Buđenje. Preciznije, ljudski život je san koji čini moguće tvrđenje da ima nekog ko spava i čini moguću obmanu da je Buđenje ostvarljivo. Samo onaj ko spava može da se probudi, ali u Stvar(nost)i, niko ne spava. Ideja da neko spava, samo je jedan san. U Stvar(nost)i, niko ne sanja i nema nikoga ko može i ko treba da se Probudi.

 

Oni koji tvrde: «Gospod je umro i (posle) je vaskrnuo», greše. On je zapravo, prvo vaskrsnuo i (posle) umro. Onaj ko prvo ne postigne vaskrsnuće, on će umreti. Pošto Bog živi, on će biti (već) mrtav. Jevanđelije po Filipu (20). Adelphi Edizioni, Milano, 1984.

 

Ono što se obično definiše kao java, jeste jedno sanjanje otvorenih očiju, ne u klasičnom smislu fantaziranja, već u smislu sanjanja da se je budni. Stanje koje se po običaju definiše san ili kada se kaže da čovek spava, ustvari je stanje u kojem čovek sanja da spava. Kada čovek radi ono što obično biva definisano kao sanjanje, on onda sanja da sanja. Tvrdi se da tokom faze dubokog sna, čovek ne sanja, što nije tačno. Tokom faze dubokog sna, čovek sanja, jer stanje dubokog sna, kao i stanje jave i stanje sna, jesu deo čovekovog sna da je živ, odnosno da živi. Dakle, znači da i tokom dubokog sna, čovek sanja. Sanja da je u stanju dubokog sna; sanja da ne sanja. A neki tvrde da je tokom dubokog sna, čovek u stanju Stvarnosti, ali da za To ne zna, odnosno izjavljaju da je stanje dubokog sna, stanje Stvarnosti doživljeno «nesvesno».  Jasno je da Je svaki čovek, u Stvar(nost)i, Stvarnost, ali je jako sputavajuće tvrditi da faza dubokog sna predstavlja stanje blisko stanju Stvarnosti. To može dati povoda mnogim fantazijama i dodatnom nerazumevanju. Pa zar nije dovoljna fantazija da se je živi i Nerazumevanje da se, uStvar(nost)i, Jeste Bog?!

 

Sanjanje je jedno stanje, koje neprekidno prati čoveka koji ne Raspoznaje Stvarnost (Boga) od iluzije (Svest, vibracije, energije, materija). Čovek koji ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije, sanja da je budan, sanja da je zaspao, sanja da sanja, sanja da je u stanju dubokog sna i sanja da se budi. Čovek koji ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije, sanja da je začet, da je rođen, da živi i da mora da umre. U stvari, sva začeća, sva rođenja, svi životi i sve smrti dešavaju se, preciznije, izgleda kao da se dešavaju, kao san «u» Onome što Svaki čovek u Stvar(nost)i Jeste, to jest u Bogu. Onome ko ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije, ove tvrdnje mogle bi se činiti kao fantazije, plodovi ludosti i halucinacije. Ko Raspoznaje Stvarnost od iluzije naprotiv, Zna da je Univerzum fantazija i da nema veće halucinacije od verovanja da su život i svet stvarni. Onome ko ne Poznaje Sebe, ove tvrdnje mogu izgledati kao puko filozofiranje, dok su za onoga ko Sebe Poznaje, konkretna istina lično utvrđena. Važno je znati da, znati sebe, ne znači Znati Sebe.

 

Sanjanje života, a ne znati da je život san, posledica je identifikacije sa lažnim ja, odnosno sa zamišljanjem da se je telo, um, ali i sama Svest. Nepoznavanje života kao sna je posledica nePoznavanja Sebe kao Stvarnosti. Fizičko telo, um i Svest su jedan san koji se «dešava» «u» Bogu, tj. u Onome što svako u Stvar(nost)i Jeste. Osnovna razlika između onoga što se obično naziva biti budan i onoga što se definiše spavanje, svodi se na drugačiji način sanjanja. Kada čovek koji ne Raspoznaje spava, sanja da u snu ima telo. Kada se čovek koji ne Raspoznaje probudi, tj. otvori oči, počinje da sanja da ima fizičko telo. Čovek koji ne Raspoznaje, definiše iluzornim (kao jedan san) telo koje je sanjao tokom sna, dok stvarnim naziva fizičko telo koje percepira kada se probudi, kada otvori oči. On u stvari sanja oba dva tela, odnosno oba dva tela su samo jedan san. Telo koje se obično definiše kao stvarno fizičko telo, je samo jedno telo koje se sanja, isto kao i ono telo, koje se definiše kao telo koje se sanja tokom sna. Kada onaj ko ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije tvrdi: telo koje sam sanjao da imam u snu, nije bilo stvarno, u svakom slučaju, govori istinu. Govori istinu, jer ko ne Raspoznaje, sanja takođe i u javi. Dakle, ono što se po njemu odnosi na san, odnosi se i na san da je budan i na san da je spavao. Naravno, on ni ne zamišlja da kada je i budan (preciznije zamišlja da je budan), on spava. On samo sanja da je budan. Ko ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije, on samo zamišlja da zaspi, da se budi, da ponovo zaspi, da se ponovo budi..., dok u stvari samo spava na drugačiji način. Telo koje čovek sanja tokom jave, koje zamišlja da ima u javi, jeste samo san, kao što je san i sama java.

 

Kako je moguće da čovek tokom faze dubokog sna, ali i generalno, uspeva da sanja da ne sanja?! Pojedinac je sastavni deo jednog šireg sna, sna zvanog čovečanstvo. Čovečanstvo je san, koji sebe neprekidno sanja. San zvan čovečanstvo, jeste proces u okviru koga se odvijaju snovi zvani pojedinačni životi. Svaki individualni proces, u smislu pojedinca i pojedinačnog života, je jedno sa procesom čovečanstva, od kojeg je nerazdvojiv. Stvar je u tome, da čovek neosvešćenog uma, zamišlja da je odvojen od ostatka procesa, odnosno da je samostalni entitet. Matrica sna zvanog čovečanstvo i sna ljudsko biće, je Svest (Beskonačna, Kolektivna i individualna, što je u stvari isto). Svest, sama po sebi san, služi kao Matrica sna koji se dešava na nivou vremena i prostora. Vibracije, kao i energija i materija, jesu rezultat procesa Svesti. Ukratko (veoma ukratko), Svest je Matrica koja definiše na koji način će «vibrirati vibracije». I dalje ukratko, vremensko prostorni element ljudske individualnosti, koji se sastoji od uma, od energetskih elemenata i od fizičkog tela, je jedan proces određen procesima Svesti. U odnosu na vibratorno – energetsko - fizički element čoveka koji prolazi kroz stanja jave, sna i dubokog sna, Svest je, da tako kažemo, «uvek budna». Tako Svest, na neki način, predstavlja «lepak» koji povezuje ova tri stanja i čini mogućim sanjanje, da se nema snova. Svest je takođe i «lepak» sna zvanog čovečanstvo. Svest je (samo)svesni element ljudske individualnosti, ali je takođe i (samo)svesni element sna zvanog Kreacija (Svest-vibracije-energije-materija).

 

Odlična meditacija koja može da se upotrebi je ta, da se «ide u potragu» za onim ko sanja. Upitati se u vezi sopstvenog sanjanja: Ko sanja? Ko se pita ko sanja? Zatim se ide u «unutrašnju» potragu za onim ko sanja. Ali, ne u potragu za verbalnim odgovorom na pitanja, već baš za kim sanja. Osnovno pitanje, suštinsko uputstvo: Da li zaista ima nekog ko sanja?! Da li ima nekog ko Stvarno sanja?! Ima li uopšte nekog?!

 

Život stalno daje čoveku poruke koje, ako se tumače na pravi način, nude mogućnosti za njegovo Buđenje, ali je za to neophodno znati, ne samo čisto intelektualno, da je život san. Koliko puta je čovek bio svedok, pa i sam autor tvrdnji, kao što su:Totti, ostvari nam snove!; Plavi, ostvarite naše snove!; Tomba, ti si naš san!; Megadream pretvara vaše snove u stvarnost.; Dušo, ti si moj san!; Realizuj tvoje snove! Američki san; Ostvario sam moje snove... Život jeste pun poruka, ali one su retko kad tumačene onako kako treba. Čovek neosvešćenog uma, može da pretvori poruku o miru u poruku o ratu.

 

Ratovi su rezultat spavanja ljudi. Ratovi su more, koje stvaraju oni, koji ne Raspoznaju Stvarnost od iluzije. Taj san izbija ne samo iz ljudi koji vladaju, već i pogotovo, iz naroda kao celine. Kada onaj ko vlada nema osvešćen um, kao što to obično i biva, on je vrh ledenog brega kolektivnog sna naroda koji on predstavlja i njegove odluke, vrlo malo su samostalne. Nije baš najpravilnije definisati nekog predsednika kao najmoćnijeg čoveka na svetu. Jer ako on nema osvešćen um, onda se radi o najimpotentnijem čoveku na svetu, jer ne može da se opovrgne manifestovanju kolektivne šizofrenije. Na taj način, on postaje materijalni izvršilac manifestacije kolektivnog sna, okarakterisanog negativnim emocijama (mržnja, strahovi, prezir...), negativnim mislima, vezanošću za individualnu moć (pojedinca) i za kolektivnu moć (naroda, nacije, rase...)...