Ja na svet gledam drugim očima

U slavu otvaranja Nebeske Kapije Ki

22.08.2012

Dragi moji, vi što koračate stazama, i vi što ste negde zastali, i vi što jurite za ciljem, i vi što mirno sedite gledajući na svet, i vi što netremice tragate za istinom, i vi što ste negde poklekli pred obmanama, i vi što jurišate hrabro da se suočite s onim što ispred vas stoji, i vi što u strahu svom kopnite i očajavate, i vi što bi ste da menjate svet samo ne znate kako, i vi što mislite da svet menjate onim što činite... Vaša su razmišljanja posve ljudska. I ja ih razumem. Ponekad su izrazito nežna, samilosna i prepuna bola. Neizmerna tuga zna da obuzme dušu i očaj da razdire srce. Ponekad znaju biti pogleda visoko ustremljenog ka nedostižnim visinama, puna nade i očekivanja. Znaju biti i vrlo strasna, uzburkana poput mora koje para tornado. Neki su samo obični ljudi koji bi da osete ljubav koju isto tako žele da pruže. Drugi su pak, zanesenjaci koji sreću žele s Nebesa da spuste na Zemlju i ispune se blagodaću. Ima, na kraju, i onih koji ne mogu ljubiti s mirom niti čekati da blagodat natkrili Zemlju, već pozivaju svojim delom, koliko god ono bilo mali korak, da se svi ujedine i zakorače u novo doba. I svi su u pravu. I svi gledaju na užase, razaranja, smrt i ambis u koji tonu svi narodi. I svi su okrenuti ka ideji koja ih vodi, ma kako se ona zvala, da li Bog ili nešto drugo. I svi biraju vodiče i saradnike, neki na Zemlji među ljudima, neki na Nebesima među Anđelima i Demonima. Neki prizivaju Svetlost da rasprši Tamu neznanja, a neki u Tami vide Beskraj koji sve sadrži pa i samu Svetlost. I svi su opet u pravu. Znam. Zato i saosećam sa svakom dušom. Ali ljudska je duša tako krhka, tako tanana da se niti Života kidaju lako, poput krošnje drveta u olujnoj noći.

A svet je i dalje isti, baš tu pred našim očima. Nemojte misliti da je ranije bilo drugačije. Razlikuju se samo forme u raznim vremenima. Sve dok na svet gledate okom sažimajući misli privučene onim što dolazi spolja, svet će ostati isti. Baš zato što svojim mislima podjednako hranite i ono što želite i ono što ne biste hteli. I svako delo čini to isto. Misao, Reč i Delo imaju istu snagu i istu moć koje manifestuju svaka na svojoj ravni. Neminovno je da Misao uvek ima svoju Antimisao, jer su međusobno suprotstavljene. Svaka Reč ima svoje Protivrečje. I svako će delo izazvati nedelo u istoj ravni. Ljubav ne podstiče samo ljubav, već i mržnju isto tako, samo što ovo drugo niko ne vidi u trenutnom slepilu prvog. I svako dobro delo privući će podjednako i dobru i lošu reakciju, kao što će i loše delo privući i lošu, ali i onu dobru. I sve je tako samo zbog toga što je to unapred kao tako određeno, kao dobro ili kao loše. U prirodi je ljudskoj da razdvaja, a onda da u iluziji slobode bira između. Tajna spoznaje jeste u razdvajanju, ali ona dolazi tek kad se stvari ponovo spoje u jedinstvu.

Ego je čovekov kao santa leda koja pluta nošena morskim strujama. Ona pliva samo severnim morima jer strepi da će iščeznuti. Ali santa leda je tek samo jedna kap spram okeana. Tek kad se istopi ona će spoznati širinu okeana shvatajući da su oboje voda i da je sve voda. Tako isto i ljudska Duša ne može pojmiti Svemir sve dok ne skine okove Ega. Ego je taj koji na svet gleda kao na mikro i makro kosmos. Ego je taj koji govori da postoje samo put smrti ili put života. Ego je taj koji govori da puteva ima koliko i nas samih, jer mu je namera jedina da opstane gradeći svoj sopstveni put. Ego je taj koji vam govori idi tamo ili idi onamo. Ego je taj koji vas primorava da gledate sve što je oko vas i to doživljavate na ovaj ili onaj način. Nekad je to belo, a nekad crno. Mnogi to pomešaju u sivilo. Onda se pojavi i poneko sa ružičastim naočarima i neko ko bi mu te naočare skinuo i zamenio u drugu neku boju - svoju. No ne znaju da su sve te boje samo odraz svetlosti i da je svaka sadržana u njenom spektru. Svetlost ne postoji da bi raspršila Tamu suprotstavljajući joj se, već da bi Tama spoznala samu sebe i postala svesna postojanja dajući na znanje Svetlosti da i ona postoji. Ako bi nestala Svetlost, ne bi Tama nadvladala, nego bi nestala i Ona. I obrnuto je isto tako. Zato i Svetlost i Tama "znaju" da je njihovo Jedinstvo Iskra koja se zove Život.

I zato, dragi moji, sve dok su vaše oči uprte u svet, sva vaša nastojanja, svi napori ostaće uzaludni. Čak i da sav svoj život posvetite nekom cilju, nećete promeniti ništa. Svet će i dalje biti baš takav kakav jeste. I baš zbog toga što ga vaš pogled čini takvim. Možete izabrati kakvu god Stazu za svoj pravac kojim želite ići. Slobodno možete odabrati bilo koju paradigmu sledeći njene principe koji vode negde "tamo". Ali svet će i dalje biti isti kakav je i bio. I to zbog toga što ste baš vi kroz svoju "paradigmu" učinili da postoji i neka druga Staza. Tako dela Univerzum. On samo odgovara na vaš zahtev. Ali Univerzum odgovara podjednako i u meri da vas, s jedne strane podrži u nameri, i u meri da vam, s druge strane ojača supstrat koji je suprotan vašoj nameri. I tako će uvek biti. Sve dok na kraju ne shvatite da zapravo niste učinili ništa i da nikakvu promenu niste izazvali niti doprinos dali ideji koja vas vodi. Svaka promena koju gledate spolja je privid. Iluzija koja hrani Ego. Tako nikada nećete promeniti ni svet ni sebe u tom svetu. Pre će biti da na kraju izgubite i svet i sebe.

Ali, da neko ne pomisli, ja ne pozivam na ne-delanje, na statičnost. Statičnost je smrt, a svako zaustavljanje put je ka smrti. Apsolut ne postoji. Jer, kad bi nešto imalo svoj vrhunac i kraj koji treba da dostigne, to znači da bi se u jednom trenutku zaustavilo. Tada postojanje više ne bi imalo svoj smisao i tada nastupa smrt. Ali to nije ona smrt kako je neki doživljavaju kao prelazak u neku drugu ili višu ravan. To je Nepostojanje. I zato, ja vam nikada neću reči da odbacite ovo ili ono, niti ću vam reći šta da prigrlite. Čak i da odbacite sve što vas okružuje, nećete zadobiti sebe. Možete čak zadržati sve što želite i stremiti čemu god želite, ali morate odbaciti samo jedno - Ego. Tek onda kada pogled svoj okrenete na drugu stranu u unutrašnji svet, tada ćete početi da svet u celini opažate drugim očima.

Ja na svet gledam drugim očima, i zato razumem vaša razmišljanja. Znam koliko je krhka duša čoveka i zato vas pozivam da bar malo zavirite u unutrašnjost sopstvenog bića. Samo malo je potrebno da u dubokoj unutrašnjosti otkrijete snagu koja će učiniti da krošnja koja izraste na tom stablu ostane nesalomljiva pred svakom olujom. Oluja je samo izraz promene u vremenu, a stablo je to koje nosi Život. Seme može opstati i hiljadu godina u suvoj pustinji ili na golom kamenu, ali samo jedna kap kiše je dovoljna da ono isklija i kasnije izraste u raskošno stablo koje nosi mnoštvo novog semena. Zato mudri kažu da je dovoljna samo jedna semenka da pustinja zazeleni. Takav je Život. To je ona Sila koju treba da sačuvate i hranite.

Na današnji dan, kada Sunce u svom ophodu prelazi u sazvežđe Device, stari Sumeri su proslavljali Otvaranje Nebeske Kapije Ki, svetkovinu Majke Zemlje koja je simbolički predstavljena kao Uvo Života (Ši Ru). Zato vam i pišem ovo: Zemlja nosi život i sve dok živimo život zemaljski sveta nam je dužnost da čuvamo Život. Zemlja jeste naša Majka, kao što su Nebesa naš Otac. Zajedno su stvorili Život. Zato ne upirite svoj pogled previše ka Nebesima, da ne zaboravite odakle ste. Niti gledajte previše na Zemlju da ne zaboravite ko ste. Priroda je tako ustrojena da ona uvek pronađe Put, zato što je Život njen Put. Zato ne gledajte na svet spolja koji izgleda kao da ga uništavaju. Time ste samo saučesnik. Na svet gledajte drugim očima kroz sopstvenu unutrašnjost. Svet nećete promeniti sve dok promenu ne uneste u svoje biće. Samo tako ćete spoznati tajnu Života i samo tako ćete spoznati Put. Taj put je samo Jedan, a to je Život!

Ia Alal Kianna!
Ia Alal Alulu!
Ia Alal Kia Zag Ši Ru!

http://www.alexanthorn.com/alexanthorn/dnevnik/b82.htm