Moje intenzivnije interesovanje za duhovnost započelo je upravo nekom knjigom o transcedentalnoj meditaciji i prisustvovanjem nekim predavanjima o tome.

Naravno, korisna nam je svaka ideja, svako učenje koji nas okreću ka našoj unutrašnjosti.

U tom smislu svakako nam je korisno i da se upoznamo sa Jogijevim učenjem, da, po mogućstvu, probamo i praksu TM-a, da bismo imali neka svoja iskustva o tome.

Ono što bi bilo moje iskustvo sa TM-om...

- Uvođenje svakodnevne prakse meditiranja u život nekoga ko je sav uronjen u dnevne obaveze i iznuđena bavljenja spoljašnjošću, takoreći u toku celog dana - svakako je korisno samo po sebi.

- Do nekog nivoa, do određene faze, mogu se kontinuirano osetiti blagodeti unošenja tog novog momenta, ugrađivanjem te nove prakse u naš život. Jer, mi počnemo sebe da svakodnevno obavezujemo na trenutke mira i uranjanja u tišinu našeg bića.

- MEĐUTIM, OD ODREĐENE FAZE POČINJEMO DA OSEĆAMO DA TU NEŠTO NE ŠTIMA...   TO POČINJE DA SE PRETVARA U RITUAL KOJI NAS MEHANIZUJE, NA JEDAN SUPTILAN NAČIN.

- Nedostatak koji iz sadašnje perspektive vidim: PRAKTIKOVANJE OVE ILI BILO KOJE DRUGE MEDITACIJE - SAMO JE DELIĆ ONOGA ŠTO NAM SE U ŽIVOTU DEŠAVA, A ŠTO NAS NAVODI NA DUHOVNI RAST. MNOGO, NEUPOREDIVO MNOGO BITNIJI MOMENAT OD BILO KOJE MEDITACIJE JE SUOČAVANJE SA TEŠKIM ENERGIJAMA KOJE NOSIMO U PODSVESTI. Koga nešto više o ovome zanima može da pročita u odličnoj knjizi Džona Raskina, „Emocionalno pročišćavanje“. UOSTALOM, I TEMELJNI RAD U STARIM ŠKOLAMA MISTERIJA, KOJE SU PREDSTAVLJALE NEKAKAV KURS UBRZANOG DUHOVNOG RASTA, ZASNIVAO SE NA PRERADI TEŠKIH ENERGIJA PODSVESTI (karmičkih zapisa), A NE NA MEDITACIJI. A TO JE TEŽAK I BOLAN PROCES, NIMALO NALIK NA MEDITACIJU.

- JER, ŠTA SE MOŽE DESITI AKO MI UMIŠLJAMO DA SAMO MEDITACIJOM REŠAVAMO SVE PROBLEME SVOJE UNUTRAŠNJOSTI? DEŠAVA SE DA TE ENERGIJE ČUČE U NAMA, I SAMO TRAŽE VENTIL DA BUKNU. Verovatno su neki videli jedan snimak na jutjubu, sa prikazom nekog poznatijeg duhovnog učitelja (on je gostovao u Hrvatskoj i, valjda, dobio neki orden...), KOJI U NALETU BESA ŠUTIRA SVOJU UČENICU. Takođe, sećam se da sam davno čitao neku knjigu, CELU KNJIGU SA ILUSTRACIJAMA IZ PRAKSE,  o slučajevima LJUDI KOJE JE PRAKTIKOVANJE TRANSCEDENTALNE MEDITACIJE DOVODILO DO JAKIH PSIHOLOŠKIH PROBLEMA, čak do slučajeva šizofrenije.

- ONO ŠTO NAJVIŠE „SMRDI“ U CELOJ PRIČI O TRANSCEDENTALNOJ MEDITACIJI JE - NOVAC! Stari je i poznati duhovni princip, koji usotalom stoji i u nekoj od poslanica Novog zaveta, da se duhovne usluge ne naplaćuju, jer su usmerene na POMAGANJE DRUGIMA DA ZADOBIJU „CARSTVO BOŽIJE“. Bar u vreme kada sam ja bio zašao u TM, učitelju je plačana pozamašna sumica...

- Da se u meditaciju ne zalazi „tek tako“, da je tu potreban iskusan duhovni učitelj, stoji i u drugim duhovnim učenjima. Međutim, u TM-u kao da postoji neka vrsta monopola, u tom smislu - da svako dobija neku svoju posebnu mantru, kao da je poruka - ne rizukujte sa drugima, mi umemo da odredimo vašu specijalnu mantru.  Znate, kao u stilu zapadanjačko-profiterske logike: „mi imamo rešenje za vas, dođite kod nas!“.

- Takođe, vremenom mi se pokazalo DA JE PRIČA SA MEDITIRANJEM (A TO SE ODNOSI NA SVE VRTSE MEDITACIJA, NE SAMO NA TM) MNOGO, MNOGO JEDNOSTAVNIJA, DA JE OD NJE NAPRAVLJENA SPECIJALNA  DUHOVNA CEREMONIJA: POSEBAN LOTOS POLOŽAJ, PONEGDE ČAK - POSEBNA ODEĆA, POSEBNA MANTRA... A TO JE SLUČAJ, KAO I U CEREMONIJAMA SVIH RELIGIJA - KADA SE SUŠTINA PREBACUJE NA FORMU. Na primer, u službama - kao da je suština u obredima koje sveštenik izvodi, i prisutni nekako spontano na to, kao na primarno, obraćaju pažnju, kao da nije suština u našoj koncentrisanosti na molitvu ili na uranjanje u unutrašnjost i na nekakav naš unutrašnji, kao što se kaže u nekim duhovnim delima, kontakt sa Bogom.

- Vremenom mi se pokazalo da mogu da sedim kako god hoću, a da ostvarujem uspešno svoj cilj. Da mogu da uzmem KOJU GOD HOĆU TAČKU ZA FOKUSIRANJE PAŽNJE (NEKU SLIKU, DISANJE, PULS, NEKU REČ, BILO KOJU), A DA TO BUDE USPEŠNO. I zaista, na taj način uspevao sam da zalazim u neopisivo prijatna stanja svesti, kada kao da lebdite u stanju bezmisaonosti. ALI, SVE TO - DOK NISAM UŠAO U FAZU KROZ KOJU SAM MORAO DA PROĐEM, U FAZU KADA SAM POČEO DA SE SUOČAVAM SA TEŠKIM ENERGIJAMA PODSVESTI, A TU VAM NI MEDITACIJA, NI SAM BOG NE MOŽE POMOĆI, TO JE ČAŠA KOJU MORATE SAMI DA POPIJETE, DA BISTE DUHOVNO IŠLI DALJE. PROČIŠĆUJUĆI PROCES JE VRLO TEŽAK. (Već sam napominjao kakva je pozicija bezuslovne pozitivizacije u svemu ovome.)

Onda se spontano pojavila - prazna meditacija.

- POSTUPNO SAM SHVATIO DA POSTOJI NEŠTO ŠTO JE EFIKASNIJE ZA RAZVOJ SVESTI OD SAME MEDITACIJE. SVEJEDNO ŠTO SE U TEORIJI O NJOJ OBJAŠNJAVA KAKO SE BEZ NAPORA TREBA KONCENTRISATI NA JEDNU TAČKU, MANTRU, IPAK: TO JESTE NAPOR,  MA KOLIKO SUPTILAN, ALI - NAPOR. Napor da se ima u vidu jedna tačka. IPAK JE TO - FOKUSIRANOST. EFIKASNIJE JE - DA SE ODREKNEMO SVAKE FOKUSIRANOSTI. JEDNOSTAVNO, DA ODVOJIMO VREME U KOJEM NEĆEMO NI NA ŠTA DA USMERAVAMO SVOJU PAŽNJU, U KOJEM NEĆEMO IMATI NAMERU ULAGANJA NAPORA DA BILO ŠTA RADIMO.

-DAKLE, SEDNIMO, ZAŽMURIMO I DOPUSTIMO DA SVAKA MISAO, SVAKA SLIKA ISPARI IZ NAŠE SVESTI. TEK TU SE KRIJE NAJDUBLJI UNUTRAŠNJI MIR, IZA ILI IZNAD SVAKE KONCENTRISANOSTI, BILO NA MANTRU, BILO NA NEŠTO DRUGO. JA SAM TO NAZVAO - „PRAZNOM MEDITACIJOM“. Kada krenemo sa ovom kaobajagi meditacijom, jer to i nije meditacija u klasičnom smislu, dok se u njoj ne istreniramo dovoljno, vrtlog misli i slika kovitlaće se u našoj svesti. A tu možemo poštovati pricip koji se opisuje u knjigama o meditaciji: nastojimo da izvučemo pažnju iz tog vrtloga. Bez napora. UPRAVO U TOM SMISLU KAO DA KAŽEMO SEBI DA NE ŽELIMO DA ULAŽEMO NAPOR U TA MISLI I TE SLIKE.

- U STVARI, TAJ PROCES SE SPONTANO DEŠAVA SAM OD SEBE, KAKO SE VREMENOM UHODAMO U OVOJ PRAKSI. U POČETKU, KAO ŠTO REKOH, VRTLOG MISLI I SLIKA NAM OPSEDA SVEST. ONDA, VREMENOM, TAJ VRTLOG POSTAJE SVE SLABIJI. VREMENOM NAM SVE USPEŠNIJE POLAZI ZA RUKOM DA IZVUČEMO PAŽNJU IZ „UNUTRAŠNJEG FILMA“. ODNOSNO, VREMENOM SNAGA I JASNOĆA TIH MISLI I SLIKA POSTAJU SVE SLABIJI. Misli i slike sve bleđi. DOK NE DOĐEMO DOTLE DA ZAISTA MOŽEMO DA SEDIMO I NE MISLIMO NIŠTA.

- Nekome možda deluje opasno i rizično: postići da se ne misli ništa. Čak, mnogima je ovo stanje i poznato: koliko puta se nakon buđenja spontano nađemo u takvom stanju, kada kao da smo bez ijedne misli, kao da nam je mozak prazan ili blokiran. Ne može tu biti ničeg rizičnog! JEDNOSTAVNO, ODVOJILI SMO VREME U KOJEM ĆEMO SE U SVOJOJ NAJVEĆOJ DUBINI OPUSTITI, I - TO I REALIZUJEMO. UPRAVO ZATO, ONDA KADA TREBA DA SE MISAONO NAPREGNEMO, MOĆI ĆEMO TO EFIKASNIJE DA UČINIMO.

- MISLIM DA SVAKO, KO OVO POKUŠA, VREMENOM MOŽE DA UOČI NEŠTO ZANIMLJIVO... NAIĐETE NA NEKI PROBLEM. ZAĐITE NA OVAJ NAČIN U NAJDUBLJU OPUŠTENOST. USLOV JE DA STE BAR DONEKLE ISTRENIRANI U OVOME. VIDEĆETE KAKO VAM ČESTO IZNENADA DOLAZE REŠENJA ZA PROBLEME. BITNO JE - VI UOPŠTE NE ZALAZITE U OPUŠTENOST ZATO DA BISTE DOBILI REŠENJE ILI ODGOVOR, VI SE UOPŠTE NE NAPREŽETE DA DOBIJETE TE ODGOVORE. A - ONI SAMI IZRONE, IZ NEKE DUBINE VAŠEG BIĆA.

- KAO I MNOGI DRUGI DUHOVNI MEHANIZMI: I MEDITACIJA PROIZILAZI IZ NAŠEG „ŽIVOG“ ŽIVOTA, SAMO ŠTO JE OD NJE NAPRAVLJENA SPECIJALNA CEREMONIJA. SVAKO NAŠE SEDENJE U PRAZNOJ SOBI I ZURENJE U ZID ILI PLAFON - JEDAN JE VID MEDITACIJE, UKOLIKO SE ČOVEK PRITOM NE NAPREŽE DA NEŠTO POSEBNO RAZMIŠLJA, UKOLIKO MU JE BAŠ NAMERA, KAO ŠTO KAŽU MLADI - DA KULIRA. I TU JE EFEKAT ISTI KAO U MEDITACIJI. SAMO ŠTO DODATNO TREBA IMATI U VIDU NEKA OD OVIH OBJAŠNJENJA I OD TOGA SVESNO NAPRAVITI SVOJU SVAKODNEVNU PRAKSU.

- Dakle, život nas sam spontano navodi na meditaciju, i bez pohađanja specijalnih kurseva i plaćanja specijalnih učitelja.

- Uz napomenu: možemo, pri praktikovanju svega ovoga, da uđemo u fazu u kojoj počnu da se otključavaju energije naše podsvesti. ŠTO SE I MENI DESILO, dodatno uz neke druge potrese u životu. ALI, NE TREBA TOGA DA SE PLAŠIMO, TEK TU JE POČETAK NAŠEG INTENZIVNIJEG ČIŠĆENJA I DUHOVNOG NAPREDOVANJA. Ako nam nije „pisano“ da prođemo kroz to intenzivnije čišćenje - „prazna meditacija“ će nam uvek biti vrlo prijatno opuštanje i osluškivanje naših najtiših, nečujnih unutrašnjih glasova.

- Ovde bi trebalo da krene priča o SUPTILNOJ BEZUSLOVNOJ POZITIVIZACIJI, ali, prostor za ovaj tekst je već uveliko iscurio...