Vrhunac puta (posvećenika) podrazumeva da su oni koji su prevazišli (ovozemaljska ograničenja) poznati po spokojnosti. Adept umire, kao što je živeo, spokojno. Smrt nije pretnja za čoveka koji poznaje realnost reinkarnacije preko sopstvenih sećanja prošlih života. On je umirao mnogo puta ranije i proces mu je poznat. On svakodnevo običava da odbaci svest iz mozga i da uđe u Više ja u meditaciji. On zna da je došlo vreme da prođe kroz poznata vrata i zatim ih zatvori, ne vraćajući se. Tokom mnogo godina disciplinovanog sleđenja Puta bio je pred vratima nebesa; za njega je prirodno da sebe doživljava kao dušu, ne kao fizičko telo; za njega je telo sredstvo za opažanje i kretanje konstruisano za upotrebu na zemaljskoj ravni.

On zna da mu je poziv za odlazak upućen iz jednog od dva moguća razloga; njegovo fizičko telo više nije funkcionalna mašina, pa je bolje jednostavno ga izbaciti iz upotrebe i nabaviti novo nego krpiti ono što je propalo. Ili je obavio svoj zadatak na zemlji, pa je pozvan da ode u više sfere. On prihvata smrt dobrovoljno i bez prigovaranja, jer zna da ukoliko nema poziva svog Gospodara sve mračne snage Smrti i Pakla ne mogu da ga odvoje od egzistencije u telu.

Dok čeka da se proces odlaska odigra, tone dublje u meditaciju, težeći da pronikne u suštinu ovozemaljskih iskustava, proučavajući lekcije koje su mu bile namenjene, konstatujući koje je savladao a koje nisu savršeno realizovane, ulažući intenzivan napor da usavrši njihovo ostvarenje pre nego što dođe vreme za odlazak. Uskoro će znati da li je završio svoj zadatak (u potpunosti) ili je sudbina da se ponovo vrati na zemlju da obavi svoj posao.

Ukoliko sazna da ovozemaljski život za njega nije završen i da treba da se vrati; on će uložiti svu svoju energiju radi konstuisanja arhetipa eteričnog humusa, koji će oformiti njegovo telo i usmeriti ga ka njegovoj sudbini kada ponovo bude na zemlji, nastojeći da u u seme atoma ureže sećanjaMisterija u koje je iniciran, dok je praćen onim "oblacima slave" koji okružuju inicirani duh dok prolazi kroz vrata koja su, kada se posmatraju odozgo Vrata rođenja1, a kada se vide odozdoVrata smrti2.

Jasno i istrajno formuliše svoj ideal tako da će duša kada ode gore biti usmerena ka svom cilju i neće lutati besciljno po drugom svetu. On zna da kroz ciklus od tri života treba da realizuje svoju slobodnu volju. Ukoliko je aktuelni život doneo plodove prošlih nastojanja, onda može da računa sa velikom sigurnošću, da će u sledećem životu njegov cilj biti ostvaren. Čim shvati da se veza sa ovim životom gubi, adept se sprema za naredni.

Za adepta ne postoji odvajanje od voljenih, odavno je naučio da voli duhovnu esenciju svake duše i da prekidanje srebrnog užeta i slamanje zlatnog pehara u stvari predstavljaju rušenje barijera koje ga odvajaju od perfektnog jedinstva sa onim šta voli kod onih koji su mu dragi.

Kada vreme dođe da adept produži dalje, on priziva one koji su mu najdraži, kako bi mu olakšali odlazak i pratili ga u prvim fazama njegovog putovanja. Oni koji dolaze u telu okupljaju se oko njega; oni koji ne mogu da dođu pojavljuju se astralnom projekcijom; a oni koji su otišli dalje kroz velika Vrata takođe su pozvani da se vrate i sačekaju ga na pragu.

Magični krug postavljen je oko njega, blagosloven u četiri kvadranta Imenima četiri moćna Arhanđela, a sveće gore iznad glave i nogu. Svi sede u tišini meditacije dok je umirući, još jednom, na Putu odlaska, putu simboličnih vizija, kojim je tako često prolazio kada se uzdizao na više planove. Kada ode Vratase nežno otvaraju za njegov prolazak; oni koji u duhovnoj viziji posmatraju vide dolazak onog Moćnog3 u susret, Arhanđelanjegovog reda; svetlost sija oko kreveta kao poslednji zrak zalazećeg Sunce iza oblaka, jasno vidljiv čak i fizičkom oku, i duša adepta je otišla.

Obećanje Misterija je da će inicirani proći kroz Vrata smrti u punoj svesnosti i da će sresti Velikog Inicijatora; to je takođe privilegija njegovih bližnjih koji ga prate na poslednjem putovanju, da će, takođe, stajati pred pragom i pogledati preko na nebeski svet i videti put koji će slediti kada njihovo vreme dođe.

Odlomak iz knjige "Through The Gates of Death" Dion Fortune

Dion Fortune (1880-1946) spada u najveća imena zapadnog okultizma. Još u četvrtoj godini života imala je vizije iz doba Atlantide. Smatra se da je učestvovala u bitci za Britaniju koju su vodili britanski okultisti tokom drugog svetskog rata uspevši da spreče nemačku invaziju. Njena teorijska dela su među najznačajnijim ostvarenjima ezoterične nauke. Njena interpretacija Drveta života u "Mističnoj kabali" još uvek nije prevaziđena. Svoja bogata isustva u magijskim aktivnostima opisala je u okultnim romanima. Kao sveštenica Izide početkom veka obavila je rituale koji su obezbedili protok primordijalnih energija uspostavljajući harmoniju između do tada narušenih muških i ženskih principa, čiji uticaj na globalni razvoj ljudske zajednice je izuzetno veliki i isto toliko šire nepoznat (predmet posebnog teksta-u pripremi). Društvo unutrašnje svetlosti koje je osnovala 1930-te godine i danas postoji.