Ako bolje osmotrimo od pocetka zivota pa do njegovog kraja, u ovom fizickom tijelu, prolazimo kroz razne identifikacije. Zapocevsi od onih najosnovnijih pa do komplikovanijih. Svaka identifikacija je pokusaj da sebe definisemo, da odredimo Ko smo mi sami. Kroz svaku identifikaciju, mi dozivljavamo sebe kao nosioca odredjene ideje, ali nikako se ne dozivljavamo kao kreatora te identifikacija. Primjecuje se, intezivnim posmatranjem, da identifikacija nosi iskrivljen kvalitet koji kopira nasu Pravu Prirodu. Zbog zaboravljanja te Prirode, um ima tandenciju ka stalnom potrebom identifikacije.

Kroz rad na sebi tragaoc prolazi kroz razne identifikacije, koje na kraju odbacuje. Svaka je posluzila svojoj svrsi. No, vecina tragaoca zapne na identifikacijama za koje mozemo reci da su zadnje identifikacije koje se prolaze kroz rad na sebi.
Iako te identifikacije pomazu i umeravaju tragaoca ka sve dubljem sagledavanju sebe i svoje prirode, one na kraju moraju biti odbacene. Ako se na njima zadrzimo od konacnog Oslobodjenja nema nista.
Dojam koje daju te identifikacije jeste dojam da smo Slobodni, ne Oslobodjeni, cak i Sloboda je identifikacija. Oslobodjenost je stanje potpunog otpustanja svih identifikacija. Pa cak i onih najsuptilnijih, nafinijih identifikacija koje su nas dovele do spoznaje.
Obicno tragaoc dosavsi do spoznaje o JA ili Ja Jesam, misli da je to kraj, da je sa tim zavrsio, i suptilna identifikacija je zamenila stvarnost. Na toj identifikaciji vecina provede cijeli zivot, i na kraju dolazi do potrebe ponovne inkarnacije da bi se naposljetku i ta identifikacija otpustila.
Identifikacija sa Ja Jesam, obicno podrazumeva da tragaoc ne primjeti i drugu njenu nesvesnu identifikaciju, Ja Nisam. Ja Jesam sadrzi i negaciju Ja Nisam.
Najcesce se desava zaustavljanje na tom Ja Jesam. I tu je kraj rada na sebi, najcesce.

Kada se osvesti Ja Jesam, i pusti se tok Svenosti da tece a da se ne zavrsava i ne zaustavlja na Ja Jesam, tragaoc (uslovno govoreci), osvestava i suprotnost Ja Nisam. Primjecuje da cak i to stanje Ja Jesam ima dualnu formu, naposljetku ulazi u stanje Jednog sa svim oko sebe i unutar sebe. Identifikacija sa bilo kojim stanjem jeste pogresna.
Jer svaka identifikacija bilo sa Ja Jesam, Ja Nisam, ili identifikacije koje prolazimo svaki dan i koje smo prosli do stanja "Ja Jesam", jeste IDENTIFIKACIJA, i ona vas ogranicava.
Bilo sto sa cim se identifikujete to nije vasa Priroda.
Iako u pricanju i pisanju, mi mozemo reci Ja Jesam, Ja Nisam, ili slobodno Svesnost, Ja ili ko zna sta trece, moramo znati da to nije krajnja Istina.
Stanje Svesnosti, nazivimo ga uslovno, je stanje koje obuhvata i Jesam i Nisam, ali ni jednim od njih ono nije ograniceno. Cak je i pogresno reci i identifikovati se sa Svesnoscu, no to je najsuptilnije sto mozemo jos reci a da se barem na neki nacin moze iskazati recima.

Covjek koji je usao u Budnost ne smije imati identifikacije. On svaku identifikaciju i svako stanje mora sagledati do potpunosti, jer sve sto on sagledava nije ON. Posmatrac, posmatrano i proces posmatranja na grubljem nivou Svesnosti se osjeca kao stanje Jednog. Ali ako se vezemo i za to stanje ono nas ogranicava. Stoga, Budan mora da prodje i kroz to stanje.
Vi jeste Brahman, Svesnost, Postojanje... itd.. itd.. ali svako znanje o tome mora nestati. Ono se mora sagoriti u vatri Svesnosti.
Vi sebe ne mozete izreci. A ponajmanje Sebe vidjeti. Znanje toga koje zovemo stanje Biti, jeste tok Svesnosti koji neometano tece, bez grubih identifikacija. I kada svaka celija vaseg tijela i uma bude "obuzeta" sa tim tokom i postane taj tok,  potpuno, tek tada  ste "zadobili" stanje Probudjenosti. Stalne budnosti bez prekida.
U tom stanju Budnosti i toka Svesnosti, zapocenje proces odvajanja od svijeta. I zivljenja potpunosti Svesnosti koja Jesmo.
A o procesima koja se tada zbivaju i koja preuzimaju ulogu, mnogo je teze pricati. Posljedice tog Stanja su strahovite i mogao bih reci "pogubne" za ovaj zivot na ovoj ravni i vibraciji.
A o tome.. mozda nekom prilikom..

Pozdrav
JivanMukta