Dobro je poznato posmatračima ljudske prirode da izvesni ljudi izgleda "nalaze najbolji deo sebe jedno u drugome" i da, kada su zajedno, sve cveta i dostiže najvišu tačku razvitka, i, u isto vreme, ih obasjava najveći sjaj i izuzetna radost. Ako su razdvojeni jedno od drugoga padaju i venu i, iako protok vremena ublažava osećaj gorčine, nijedna duša ne dostiže sama svoju punu veličinu. Oni mogu da ne osećaju tugu i da ne razmišljaju o prošlosti sa samosažaljenjem, kao i da ne odbijaju da prenesu svoje interesovanje na "sveže" teme, ali smisao njihovog života je ispod normalnog nivoa. 

Takvi ljudi mogu čak da uobraze da nisu dva odvojena bića, već polovina celine. Bliska simpatija i savršena prisnost između dva takva duha uzrokuju da se svako raspoloženje jednog reflektuje u drugom, pa su oboje radosni ili tužni. Popularna misao je svesna ovih uslova i nada je skrivena u svakom srcu; mnoga iskustva poučavaju o neverovatnosti ovakvog ostvarenja, mada nada nanovo niče, duboko ukorenjena među instiktima; ali njena misao je univerzalna, a realizacija retka, jer je za potpuno jedinstvo sa drugom osobom potrebno potpuno negirati sebe i malo je duša koje su sposobne za to. U takvu zajednicu moraju se udružiti dve bezlične duše, jer nije dovoljno da se jedna kompletno da, a druga je primi. Nije čak ni dovoljno da svaka da sve svoje, jer mora da pruži ono što je drugoj potrebno. U suprotnom, žrtva je uzaludna, i ovde se nalaze rešenja mnogih problema neuzvraćene ljubavi. Dobro drugarstvo je nešto najbolje što većina muškaraca i žena može da očekuje kada se strasti ohlade i umine fizička lepota; takvo drugarstvo je jedna od najuzbudljivijih i najlepših stvari na Zemlji; ono nije blisko parenje na koje mislimo, i popularna misao, svesna toga, označila je ovakve partnere kao "duše blizance", znajući da takva veza dovodi do lepe i duboke krunisane ljubavi. Bliska i duga veza bračne ljubavi sagrađena je od hiljada zajedničkih potreba, nežnosti, uspomena i naklonosti koje se uzdižu iz drugarstva; ovakva ljubav se ne izgrađuje već je rođena u punoj snazi i prevazilazi sve druge veze. 

Tako jaka veza, koja niče i sazreva, ne može se posmatrati kao nešto tek rođeno; to je pre reinkarnacija strasti koja je bila razvijena u prošlim životima; za svest je nepoznata, ali podsvest se seća i klanja svom partneru.1

Fenomen ovakve ljubavi u fizičkom biću je redak, a uobičajena strast ili izuzetna emotivna simpatija rezultat su preterivanja gladnih duša u pokušaju da ih izdignu na nešto više u odnosu na stvarnost. Individue na nižem stepenu evolucije podložne su iznenadnim i nekontrolisanim strastima, isuviše su egocentrične, isuviše opterećene svojim ograničenjima i apetitima da bi bile sposobne za trajno i harmonično jedinstvo sa bilo kojim bićem; još manje mogu da realizuju ideal sopstvene bezličnosti. One imaju malo da podare za uzvrat zadovoljenja svojih gladnih želja i onaj ko preuzme na sebe da ovo ispravi brzo postaje svestan da je to uzaludan zadatak. 

Većina ljudi je sposobna za savršeno i zadovoljavajuće jedinstvo sa bilo kojim članom odgovarajućeg tipa ili, rečeno jezikom ezotrične nauke, sa bilo kojim ko je pod istim Zrakomkao i oni. Kao što je razmotreno u prethodnom poglavlju, duhovno parenje se jedino može razviti između onih koji su pod zrakom u istoj boji, ali gde god sretnemo neki od svojih sopstvenih Zrakova tamo je smisao osnovne harmonije; beskorisno je očekivati da će veza ojačati ako se razvija u različitim pravcima. Ako muškarac usmerava svoj život prema vojnoj karijeri, to ga neće zbližiti sa ženom koja se zalaže za mir među narodima. 

Bilo koja osoba koja je dovoljno razvijena sposobna je da razume simboliku i mora da posmatra boju Zraka (označenu tipom idealizma) prilikom biranja partnera, mada niži tipovi, koji nemaju ideje izvan sopstvenog interesa, mogu da se pare na osnovu međusobnih strasti i fizičke atrakcije, tako da nalaze onoliko zadovoljstva koliko su sposobni da izdvoje iz jedinstva.
Iako ezoterična nauka zna za postojanje "duša blizanaca" to ne znači da je svaki slučaj iznenadnih strasti između individua neraskidivo jedinstvo, to može da bude nešto što se podrazumeva, strast i ništa više, koja umire brzo kao što je nastala i koja se može obnoviti stimulansom svežeg subjekta. Ni ezoterična nauka ne uči da je susret "duša blizanaca", čak pod pretpostavkom da je između njih ostvarena veza, opravdanje za bilo kakvo neizvršavanje postojećih obaveza: naši zakoni o razvodu imaju malo veze sa činjenicama iz ljudskog života iliKosmičkim zakonom, već im je svha da po pravilima društva kazne ili slome nedužnu osobu, a to nije deo staze prosvetljenja. Ezoterista smatra da je život pozornica na putovanju duše kroz evoluciju i činimo najbolje ako žrtvujemo jedan kratak dan naše egzistencije u ispravnom ispunjenju pogodbe, tako da se budući životi oslobode prošlih dugova i da se postigne velika harmonična ljubav.

1) Odnosno viša svest-nadsvest-prim. prevodioca Back