Gost je uvek spreman da dođe, ali nema domaćina. On sanjari na drugom mestu i čezne za nečim.
Nikada nije kod kuće. Nikada nije ovde i sada; ili je u prošlosti ili u budućnosti. Postoje dva načina da se
odluta: u ono što je već prošlo, i u ono što tek treba da doñe. Bežanje u prošlost i budućnost su dva načina da
se pobegne iz sadašnjosti, a Bog poznaje samo jedno vreme. Njemu je nepoznata i prošlost i budućnost.
Stvarnost sadašnjosti je jedino njegovo vreme, a nas u stvarnosti nikada nema. Zato domaćin nastavlja da
traži i ne može da dozove Boga, jer traži u prošlosti i budućnosti; a i Bog nastavlja da traži i ne može da nañe
domaćina jer kuca na vrata sadašnjosti u kojoj domaćina nikada nema..

Osho: "neophodnost jutarnje kontemplacije"