VIDYA YOGA

ŠKOLA JOGE DRAGANA LONČARA

Seminarski rad Kurs za joga instruktore

ZAKON  KARME

Vesna Udženija – Landup

Beograd, 2007.

FUNKCIJA I SMISAO KARME

„To što si sada, ono je što si bio, to što ćeš biti, ono je što si sada“ Buda

Cela filozofija Krija joge počiva na konceptu karme. Karma je takođe osnova budističke etike. Samo značenje reči karma već donekle osvetljava koncept karme. Reč karma nastala je od korena sanskritske reči Kr što znači činjenje, gravitacija, delatnost, sklonost, slepa tačka, želja.

Razumevanje načina na koji se  karma stvara  i rastače pomaže nam da budemo srećniji, da vodimo plodonosniji i slobodniji život i da se krećemo napred na putu spiritualnog napretka koji, u krajnjoj instanci, vodi ka oslobođenju - mokši.

Na pitanje zašto se ljudi rađaju sa određenim bolestima, manama, u određenim okolnostima ili na određenom prostoru, koncept karme daje vrlo određen odgovor. Ne postoji viša sila (Bog) koji iz šešira, kao na lutriji, izvlači nečiju sudbinu. Zašto se rađa dete koje umire kroz nekoliko meseci, zašto se rađa čovek koji živi srećan i ispunjen život da bi iznenada stradao, zašto nekom zapadne blagostanje i obilje, a nekome beda od koje oboli i umire? Zašto se neko rađa višestruko nadaren, a drugi priglup? Bog, koji bi prema svom raspoloženju i nahođenju određivao ljudsku sudbinu  na rođenju (ili pri začeću), bio bi prilično okrutan. Gde je tu pravda? Zar ne bi trebalo da se svi, u ljubavi Božjoj i stvaranju prema njegovom liku, rađaju zdravi, srećni i u obilju? Zar ovakvo stvaranje, sa jedne strane, ne liči na osvetu, kaznu, prokletstvo, a sa druge na nagradu i favorizovanje? Ovo je predstava  zapadnog,  ljutog, optužujućeg i osvetoljubivog Boga. Ne ljutite ga – jednim migom može da vas zgromi. Na taj način rađa se poniznost i poslušnost proistekla iz straha. Ova poslušnost ne proističe iz razumevanja zakona uzroka i posledice, nego iz slepog pridržavanja nametnutih zakona u stalnom očekivanju kazne. To dalje dovodi do potiskivanja svih misli i želja koje nisu u skladu sa zakonom. Otuda tako mnogo frustracije, nesreće i bolesti. Zapravo, sve je dozvoljeno, premda sve nije korisno. Mi biramo. Izbor nosi posledice. Pokušavamo da ih predvidimo. Procenjujemo da li smo spremni da ih prihvatimo. Onda delamo. Na žalost, naše procenjivanje najčešće  nije  iz  Budhija, nego je obojeno našim emocijama, predrasudama, sećanjima, očekivanjima. Teško se odvajamo od svog neznanja, od svog ega koji je poistovećen sa svojim instrumentima: umom i telom. Teško se protivimo svojim željama, one su tako zanosne, moćne i obećavajuće. Teško se odupiremo odbojnosti prema lošim stvarima, pojavama i događajima. A daleko nam je najteže da se oslobodimo vezanosti za život koja rađa parališući strah od smrti. Taj strah proističe iz nedostatka vere u naše istinsko sopstvo, koje je večno, čisto, nepovredivo, nepobedivo. Ako istinski verujemo u viši smisao, Boga, sveprožimajuću svest, šta bi tu moglo da bude loše? Čuang Ce sledeće reči stavlja u usta umirućeg učitelja: „Ja sada smatram Nebo i  zemlju za veliku topionicu, a stvoritelja za veštog kovača.  Gde bi me  on mogao poslati, a da to ne bude dobro mesto?“ Upravo je to karma. Žanjemo posejano i to je naša velika prilika. Našom reakcijom, našim delanjem, sejemo novo seme. Sve je istovremeno i uzrok i posledica. Uzrok za ono što dolazi posle,  a posledica onoga što je prethodilo. Međuzavisnost je zakon univerzuma. Kineski ideogram za krizu je sastavljen od dva radikala, jedan je za problem, a drugi za

šansu. Svaki  problem je šansa. Na žalost, što veći problem  – veća šansa. Kroz svađaju – posmatranjem sebe u raznim životnim prilikama i izdvajanjem iz njih, stavljanjem sebe u ulogu posmatrača – mi svrsishodnije koristimo naše šanse.

SEME  KARME

„Ako hoćeš da znaš svoj prošli život, pogledaj svoje sadašnje stanje; ako hoćeš da znaš svoj budući život, pogledaj svoja sadašnja dela.“

Padmasambhava

Doktrina karme upravo počiva na čovekovoj težnji da razume zakon univezalne pravde. Zato karma nije ni kazna ni nagrada. Ono što smo posejali u prethodnim životima, a i u prošlosti sadašnjeg života, sada žanjemo. Ne možemo požnjeti ono što nije posejano, isto kao što iz košare u koju stavimo voće ne možemo da izvadimo zeca. Sve što niče, sve što se emanira u sadašnjem životu, nekada je bilo seme. Kao što u prirodi seme može da nikne ako ga prehranjuju voda, sunce i zemljište, tako i seme naše posejane karme niče ako ga pothranjujemo mislima, željama, delima, navikama, predrasudama, tj. ako stvorimo uslove za njeno manifestovanje. Ali, ovo seme je samo potencijalna energija. Ono se ne manifestuje  samo  od  sebe,  bez našeg učešća. Ova potencijalna enegija ispoljiće se samo  ako  postoje  uslovi  za njenu manifestaciju. Postoje pustinje u kojima kiša ne pada i po 100 godina. A onda dođe kiša i u roku od nekoliko dana seme nabubri, počne da klija, rascveta se i baci novo seme, koje strpljivo čeka novu kišu. Odjednom, naizgled niodkuda, razvije se bezbroj vrsta insekata koji su takođe položili svoja jaja pre sto godina. Oni isto rastu, sazrevaju i polažu svoja jajašca. Potencijalno seme naše karme razvija se na sličan način. Ako to seme negujemo i pothranjujemo svojim postupcima i mislima, ono će rasti. Ako ga ne prehranjujemo, ono ostaje da čeka. Ako dovoljno dugo čeka može i da se osuši, da izgubi svoju potenciju. Taj period se, naravno, ne meri samo našim ljudskim životom, već mnogo dužim periodima vremena. Tako je život, na neki način, period inkubacije. Ono u šta se mi u svom životu duhovno zadubimo - raste. Duhovi naše prošlosti strpljivo čekaju da se uspostave uslovi da oni ponovo ožive. Isto tako i blagoslovi. Poznati su eksperimenti sa lejama povrća; jednom delu leja, ljudi koji su ih obrađivali, slali su pozitivne misli podrške i ljubavi, a drugom delu nije posvećivana nikakva pažnja, tj. bili su potpuno zanemarivani. Leje koje su gajene sa ljubavlju rađale su bolje i više, a one druge zaostajale su u rastu. Cveće uspeva bolje kod ljudi koji ga vole i pevaju mu, a slabije kod onih koji ga samo zalivaju. Erih From kaže da se među decom jasno razlikuju ona koja su dojena od onih koja su dobijala med i mleko. Isto tako je i sa nama. Ono što mislimo, govorimo i radimo oblikuje naš život i našu budućnost. Tako i jeste pravo. Svedenborg priča zanimljivu priču o čoveku koji je, u strahu da nešto u životu ne pogreši i ne navede sebe na pogrešan put, izbegavao sva životna iskušenja tako što je od svog života napravio pustinju izolovanu od ljudi, događaja i uticaja. U svom skrovištu - svetilištu danonoćno se molio za spasenje. Kada je umro, dočekalo ga je isto. Pustinja, bez igde ikoga, u kojoj je mogao da nastavi samo ono što je radio i za života – da se moli u samoći i izolovanosti. On je očekivao raj kao zaslugu za svoj život predan molitvi. Ali, on nije znao da nam život i jeste dat kao prilika da se, u odnosu na događaje i prilike, određujemo, da spoznajemo ko smo i šta smo, kao i da u svakoj prilici, od najbanalnije pa do krucijalne, donosimo odluke koje će da govore o tome ko smo mi.

Sai Baba je jednom prilikom učenicima postavio pitanje - kako bi razdvojili kukolj od žita. Odgovori su bili različiti. Neko je predložio da se kukolj pokosi. Ali, kako pokositi kukolj, a da ne pokosimo i žito? Drugi je predložio da se kukolj počupa kada nikne. Ali, kako počupati kukolj, a da ne počupamo i žito kada je njegovo korenje nerazmrsivo isprepleteno sa korenjem žita? Sledeći je predložio da se  mladice kukolja potruju i na taj način unište. Ali, kako da se potruje samo kukolj, kada on raste uporedo sa žitom? Sai Baba je rekao da je potrebno da pretvorimo kukolj u žito. Kako se kukolj pretvara u žito? Tu alhemiju mi potencijalno možemo da sprovodimo svakog trenutka u svom životu. To su odluke koje donosimo, misli koje mislimo, reči koje izgovramo, dela koja činimo.

Kako se seje ovo seme karme? Svaka akcija, bez obzira da li ima vidljiv efekat, proizvodi i nevidljivi efekat koji se zove sklonost. Ova sklonost se pohranjuje u našoj duši, u permanentnoj banci naše memorije. Tako sve što činimo ima uticaj na nas, ali simultano ima efekat i na naše suptilnije planove na nivou astralne svesti. Ovi efekti na astralnom planu prevazilaze naš mentalno-fizički život. Ti dalekosežni efekti su potencijalna energija koja će se, u određenim okolnostima, pretvoriti iz potencijalne u manifestovanu. Na taj način karma prevodi nevidljivu energiju u vidljivu. Nekome se može činiti da je manifestacija loša ili dobra, zaslužena ili ne, ali ona sama po sebi nije ni jedno ni drugo. Ona je samo rezultat prethodnih akcija i stavova. Ovaj lanac uzroka i posledica Jogananda opisuje ovako: „Sejemo misao – žanjemo želju, sejemo želju – žanjemo akciju, sejemo akciju – žanjemo naviku, sejemo naviku – žanjemo karakter, sejemo karakter – žanjemo sudbinu“. Energija je kreativna i uvek teži da se ispolji. A posledično, sve te manifestacije energije dovode do novih promena. Ali, manifestacija je centrifugalna sila koja nas odvodi dalje od nepromenljive realnosti – našeg Sopstva. A to Sopstvo je baš ono što jogiji pokušavaju da pronađu i spoznaju. Karma, kakva god da je, uvek nas vezuje za stanje neprosvetljenosti, a to je stanje neslobode. Jogiji teže realizaciji Sopstva, tj. slobodi – izbavljenju. Vilijam Blejk kaže: „Kada bi se očistile vratnice opažaja, sve bi izgledalo kakvo jeste, beskonačno“. To beskonačno, to nepromenljivo, to čisto, to neuslovljeno - jeste naše Sopstvo koje mi treba da pronađemo, prepoznamo i spoznamo.

TIPOVI KARME

Prema krija jogi postoje tri tipa karme u spremištu karme koja se zove karmašaja.

1.    Rezervoar naše  ukupne karme koji se  zove sanćita ili nirupakrama - to  je nagomilana karma čiji plodovi tek treba da se iskuse i obrade u nekom budućem životu.

2.    Rezervoar karme ovoga života koji se zove pralabdha ili sopakrama - to je

aktivna, delatna karma koja sazreva u tekućem životu.

3.    Rezervoar karme koju sada stvaramo zove se krija-mana-karma ili agami - to je ona karma koju stvaramo i sakupljamo iz dana u dan u sadašnjem životu, a posledice se kušaju u ovom ili u nekom od budućih života u zavisnosti od toga da li postoje povoljni uslovi za njihovo ostvarenje.

Ova tri tipa karme takođe se manifestuju u tri različita vremena kao:

1.    karma iz prošlosti koja će se manifestovati u budućim životima,

2.    karma iz prošlosti koja će se manifestovati u sledećem životu i

3.    karma iz prošlosti koja će se manifestovati u tekućem životu.

Takođe postoji posebna vrsta karme koju stvaramo u ovom životu, a koja će poništiti ili ublažiti karmu iz prošlosti i u ovom i u budućim životima.

KARMA I REINKARNACIJA

Koncept karme apsolutno je povezan sa konceptom reinkarnacije.  Gosvami Krijananda dao je interesantan opis odvijanja ovog procesa. Zamislimo izvesnog gospodina ili gospođu, jednom rečju zvaćemo ga čovek. Između dve fizičke inkarnacije on boravi u suptilnim astralnim svetovima. Sedi ispred velikog ekrana astralnog bioskopa i posmatra veliko plavetnilo. Na ovu scenu on zeva i poseže za astralnim kokicama, jer se kokice grickaju u bioskopu, kako ovde, tako i tamo na drugom svetu. Onda se na platnu pojavljuje anđeo. Ali, naš čovek nije zainteresovan. Zatim na platnu počinju da se smenjuju scene iz njegove astralne podsvesti. Prisutne su sve scene - od suptilnih do grotesknih. U jednom trenutku, čovek se duže vreme usredsređuje na jednu od scena. U tom trenutku dešavaju se dve stvari. Film počinje da se vrti iz početka i automatski ponavlja kao da je pritisnuo dugme repeat. On se postepeno uživljava u scenu i počinje astralno da je preživljava. Tada shvata da mu, bez obzira što scenu stalno iznova preživljava, u tom preživljavanju nešto nedostaje. On oseća da nema ljudske satisfakcije. To saznanje ga dovodi do želje  da  ovo iskustvo zaista doživi na ljudskom planu. Nakon toga on se spušta u gušće oblasti astrala gde se ta vitalna emocija još jasnije definiše. Kada se emocija sasvim iskristališe, otvara se put za čovekovu novu fizičku inkarnaciju. Ova inkarnacija je sasvim ispunjena karmičkim željama, a te karmičke želje stvaraju nesvesne obrasce svesti. Sada karmičko seme traži kompatibilne roditelje. Sa novom inkarnacijom trenutno počinje borba između čovekove duše, koja čezne za emocionalnom satisfakcijom, i njegove samosvesti, koja krči put ka većoj samorealizaciji. Znači želje su ono što nas vraća u fizički život kroz beskrajani krug reinkarnacija. Ali, želje su tako varljive. Nikada im nije dosta. Zadovoljenjem želje ne možemo da ugasimo. One su kao perpetum mobile - što ih više zadovoljavamo, to one više bujaju. Zadovoljimo jednu, javlja se druga i tako u beskraj.

Teorija karme zapravo je vrlo jednostavna: život nas na najbrži i najlakši način uči one lekcije koje smo mi izabrali da naučimo, tj. na način da budemo najmanje povređeni. Ona je kao majka koja nam govori da pazimo kako  prelazimo  ulicu. Ukoliko ponovo pravimo iste greške, lekcije postaju sve intenzivnije. Kad god nam se učini da je lekcija prejaka, previše bolna i brutalna, to je samo znak da smo se oglušili na one blaže koje su prethodile. Na žalost, ljudi obično ne čine ozbiljne korake sve dok ne dotaknu dno. Onda, kada nema dalje, poneki shvataju da je njihovo prokletstvo istovremeno i njihov blagoslov, shvataju jednost svega. Shvataju da je u istoj posudi i otrov i lek, što više jednog u nju staje, to više i onog drugog moraju da iskape. Halil Džubran to lepo opisuje kada za radost i tugu kaže: kada sa jednom za trpezom sedimo moramo biti sigurni da ona druga u našoj ložnici spava. Svrha joge je  smanjenje  ove  amplitude  dvandvasa  –  oprečnih  osećanja  rage  i  dveše  i

pronalaženje ravnotežne tačke u kojoj na dobro i zlo, radost i  tugu,  gledamo  sa pozicije nemog svedoka koji razume istinu po kojoj je sve jedno i sve je iz jednog istog izvora proisteklo.

INDIVIDUALNA I GRUPNA KARMA

Osim lične karme postoje i grupne karme koje određuju naše iskustvo. Najjača od grupnih karmi je, naravno, porodična karma. Od života do života mi menjamo svoje mesto u porodici. Na taj način širimo percepciju. Premda je karma uglavnom individualna, naša sudbina takođe može biti i grupno određena. Ukoliko smo emocionalno vezani za veće grupe ljudi ili smo protiv njih, naša individualna karma može postati deo grupne karme. Zbog toga je vrlo važno gde ćemo položiti svoju lojalnost ili predrasude. Kad god smo pritisnuti grupnim predrasudama prema nekoj drugoj grupi ljudi, mi više nemamo slobodnu volju. Potrebno je  da  iskoračimo  iz grupne karme, tj. da je transcendiramo. Na primer, da li ćemo poginuti u ratu plod je naše individualne karme, ali sam rat i patnja koju on svakako izaziva deo je grupne karme. Neki ljudi lekcije uče individualno, a neki se okupljaju u grupe da bi naučili zajedničku lekciju. Ako smo rođeni u Kini, naša lekcija će biti kineska lekcija. Što se neko više poistovećuje sa porodicom, rasom, religijom ili nacijom, više je izgleda da će se i ubuduće rađati na istom ili makar sličnom tlu, u okviru iste porodice ali u drugoj ulozi kako bi ponovio iskustvo, sve dok to iskustvo ne transcendira. U tom smislu postoje tri snage koje se manifestuju u novim inkarnacijama:

1.   snaga proistekla iz želje sopstva da se oslobodi svake karme,

2.    snaga koja nas tera da probamo stvari koje smo i ranije probali i

3.    snaga koja nas upućuje da probamo stvari koje ranije nismo probali.

Ljudi kod kojih je najjača prva snaga posvećivaće se duhovnom napretku; oni koji su pod prevlašću druge snage, ponavljaće iskustva na istom tlu i u istim porodicama; oni koji su radoznali, otvoreni i nevezani za rasu, naciju i tlo rađaće se na novim mestima i biti spremni za nova iskustva u sasvim različitim okvirima.

Zanimljivo je istraživanje i postupak koji sprovodi Bert  Helinger,  nemački  teolog, filozof i psiholog nazvan Poredak ljubavi. On je, godinama radeći kao katolički misionar u Africi, shvatio stare ritualne metode koje pleme Zulu (a takođe i američki Indijanci i još neke, nazovi, primitivne zajednice) sprovode u svrhu izlečenja. Reč je o karmi koja se prenosi iz generacije u generaciju. To je način na koji porodična karma postaje deo individualne karme. On je ustanovio da su svi u okviru jedne porodice, generacijski, povezani biopoljem. U ovo biopolje svakog pojedinca takođe ulazi i biopolje nekih ljudi izvan porodice. Ukoliko je u određenoj porodici postojala žrtva, onda i biopolje izvršioca zločina ulazi u biopolje žrtvine porodice i obrnuto. Takođe, ako nekoga nepravedno iskoristimo, njegovo polje se sa našim prepliće. Svi živi, ali i neživi koji se nalaze u našem biopolju reaguju na sve što se u polju dešava. I svi traže da budu uvaženi i da se ispolje. Niko neće da bude izvan i odbačen. Ukoliko se neko sistematski izbacuje iz polja, zaboravlja i anatemiše (na primer ubica u porodici koga se svi stide...), negova energija teži da se vrati na bilo koji način. Tada neko u porodici oboleva. Bolest nam pokazuje da je neko izopšten. Neosuđivanjem i prihvatanjem izopštene osobe u naše srce, mi se lečimo. U slučaju ubistva među

Zuluima, ubica dolazi u porodicu žrtve na mesto ubijenog. Preuzima njegovu ženu, decu, roditelje i postaje odgovoran za njih. Za nas je ovo neobičan način pomirenja, ali u tim zajednicama ima neuporedivo manje nasilja, osvete i mržnje. Sunce ne pita da li smo mi zaslužili da ono sija. Voćke ne daju svoje plodove samo zaslužnima.

SUB-KARME

Postoji 8 tipova sub-karme:

1.    Karma stava

Lični stav čoveka prema događaju zove se karma stava. Kada čovek, bez obzira na prirodu događaja, ispoljava pozitivan stav, onda on menja karmu. Na primer Tomas Edison je svoju gluvoću zvao velikim blagoslovom jer je najzad mogao da se koncentriše na svoje misli, umesto da bude ometan „brbljanjem budala“. Takođe je i Betoven period svoje gluvoće nazvao najboljim delom svog života jer je mogao da piše muziku, a da ne bude ometan. Iz perspektive nekog drugog, gluvoća jednog i drugog mogla bi da se tumači i kao prokletstvo. Ponekad, iz perspektive vremena, shvatimo da su naša najveća iskušenja i bolovi upravo bili naš najveći blagoslov, premda je put do te spoznaje vrlo težak. Tibetanci kažu da je patnja „metla koja čisti sve negativne karme“. U teškim trenucima treba da budemo zahvalni što se jedna karma okončava. Bol i patnja pružaju čudesne mogućnosti za razvoj.

Karmu stava možemo ilustrovati stavom farmera koji je jako umoran, a ipak kaže sebi: „Moram da izađem i posejem usev“.

2.    Karma događaja

Ova karma donosi događaje u naš život. Često ljudi misle da jedino što mogu da promene u životu jeste njihov stav. Oni misle da događaji ne mogu da se promene. Ali krija-joga kaže da je pozitivan stav prema karmičkim događajima samo korak do promene samih događaja. Dobro je biti pozitivan i optimističan, ali iznad stava potrebno se  još mora preduzeti. S obzirom da slično privlači slično, emitovanjem besa privlačimo bes, dok emitovanjem radosti privlačimo radost. Na taj način, uvek dobijamo sve više onoga što već imamo. Ako neko smatra da je rođen pod srećnom zvezdom, on na taj način priziva samo srećne događaje. Tako stav, zapravo, menja i prirodu onoga što nam se događa. Privlačnost je osnovni zakon univerzuma. Postoji izreka koja kaže: ako verujemo da je nešto moguće, ili ako verujemo da nešto nije moguće, u oba slučaja smo u pravu. Moguće i nemoguće proizilaze iz našeg stava. Ako je nešto moguće bilo kome na svetu, moguće je svima. Razlika između onoga kome se to moguće dešava i onoga kome se ne dešava je u percepciji i stavu.

Karma događaja u primeru našeg farmera je klijanje semena iz zemlje.

3.    Karma vremenskog prolaza

Kada svesno ili nesvesno zakoračimo u vremenski prolaz, upadamo u tok specifičnih vreme-prostor događaja. To su trenuci kada se naš život iz korena menja. Gledano spolja čini se da se nečiji život čudotvorno menja. Ove kapije mogu da budu povoljne

i destruktivne. Da li ćemo kroz njih stupiti i kako će one na nas delovati zavisi od naše mudrosti i percepcije. Npr., čovek dobija unapređenje i seli se na drugi kraj sveta, otkrivena je nova mlada glumica, određeni političar dobija izbore... Niko ne može unapred da kaže da li je bilo koji od ovih događaja dobar ili loš. Zavisi od onoga kome se to dešava, ali nesumnjivo je da je to zaokret u dotadašnjem životu.

Naš farmer sada kaže: „Proleće je, sada je vreme da posadim seme“.

4.    Karma reciprociteta

Karma je po zakonu reciprociteta podsvesni dvostrani dogovor između dvoje ljudi ili između osobe i objekta. Ljudi sami stvaraju svoju karmu, ali drugi ljudi ili objekti su vozila za ispunjenje ove karme. Mnogi ljudi su skloni da za sve svoje probleme krive druge. Vrhunska je mudrost da ne odgovaramo na ispoljavanje tuđe loše karme. Baš tada treba da ispoljimo nesebičnu ljubav, nenasilje i ljubaznost. Tako postajemo slobodni. Tako ostajemo i neuvučeni u krug mržnje, osvete i besa koji druge povređuju, ali na kraju povređuju i nas same jer, sve što činimo drugima, činimo sebi samima. Razlog za ovo leži u tome što je, ispod sve nepojmljive različitosti u manifestaciji, sve zapravo jedno. A to jedno smo mi, a takođe i drugi.

Primer karme reciprociteta je kada naš farmer pomaže prijateljima da poseju svoje njive znajući da će i prijatelji pomoći njemu kad ustreba.

5.    Generativna karma

To je karma koja je predominantna u momentu smrti i ona je ključna, određujuća snaga našeg trenutnog života. Ona se nastavlja u sledećem i u životima koji kasnije slede. Ona se reaktivira potpornom karmom, a poništava karmom protivdejstva. Bilo bi jednostavno kada bi čovek mogao, osećajući nadolazeću smrt, da posveti svoje misli i osećanja miru, predaji i kontemplaciji. Onda bi svako lako  bio  oslobođen mnogih nagomilanih karmi. Ali, čovek u trenutku smrti ne može da misli drugačije nego što je mislio ranije, pa čak i onaj ko se bavio duhovnim radom u tim trenucima pred smrt može da bude savladan strahom, krivicom i kajanjem. Osim toga, niko ne zna tačno  koliko mu je preostalo vremena. Neko umire trenutnom smrću i nema vremena za promenu stavova. Zato je važno na vreme razvijati smirenost koja će nas bogato nagraditi u trenutku prelaska iz jedne u drugu vrstu postojanja.

Farmer seje.

6.    Potporna karma

Ova karma pomaže generativnoj karmi da se ispolji i traje. Farmer obogaćuje zemlju, plevi i okopava.

7.    Karma protivdejstva

Ova karma proizvodi fenomene koji ne dozvoljavaju generativnoj karmi da se ispolji i traje.

Karma protivdejstva može da se uporedi sa poplavom koja uzrokuje vrlo oskudnu žetvu.

8.    Destruktivna karma

Ova karma uništava.

Možemo je uporediti sa vatrom koja se širi žitnim poljima našeg farmera i uništava mu kompletnu žetvu.

PLANOVI ISPOLJAVANJA KARME

Karma koju kreiramo na fizičkom planu ispuniće se na fizičkom planu. Shodno tome, karma koju kreiramo na planu snova ili na astralnom planu ispoljiće se na polju snova ili astralnom planu. Kaže se da je 97% postupaka  prosečne  osobe  u  aktuelnom životu posledica karmičkih snaga iz prethodnih života. To je  upravo  ono  što  nas stalno vraća na zemlju. Mi prolazimo kroz samsare jer gotovo sve naše želje su želje za zemaljskim stvarima, za zemaljskom moći i zadovoljstvima.  Ljudi  na  taj  način ostaju zaglavljeni na jednom istom planu (makar izgledao beskrajno različit) čitavu večnost. Na taj način smo onemogućeni da istražujemo  suptilnije  planove.  Jedini način da se dođe i ostane na suptilnijim planovima jeste da se svesno, i to odmah, kreira karma koja tamo mora da bude ispunjena. Ovaj svesni napor da se kreira posebna vrsta karme zove se Krija-mana-karma. Ta karma kreirana u sadašnjem životu omogućava nam da neutralizujemo prošle karme. Na primer, čovek koji usrdno želi da spozna Boga na kraju će ga i spoznati, makar to ni ne bilo u izgledu u ovom životu. Sama činjenica da on želi ovu spoznaju znači da će, kad tad, stići do uslova koji će mu otvoriti mogućnost da do te spoznaje dođe. To zapavo i čini razliku među ljudima u sadašnjem životu. Dva različita čoveka su u prošlim životima imala različite potrebe koje su se manifestovale u različitim željama, njihovi različiti sadašnji životi eho su njihove različite prošlosti. S obzirom da ovaj krug neprekidnog rađanja nema kraja, a ni smisla, jer je neprekidno ponavljanje naših stalno promenljivih želja i želja gladnih ispunjenja. U jednom trenutku čovek treba da transcendira svoje  želje  i potraži svoje pravo sopstvo koje, ako i kada pronađe, može da ga dovede do mokše

- oslobođenja. Iz naše duše izlazi samo ono što u nju stavimo, ni manje ni više. Karma se često shvata fatalistički što ona uopšte nije. Život je kreativan jer mi odlučujemo kako i zašto delamo. Mi možemo da promenimo budućnost. Ona je bukvalno u našim rukama. Naše ruke su u rukama našeg srca.  Naše  srce  je  u rukama našeg uma. Naš um je u rukama naše svesnosti. Naša svesnost je u rukama svesnosti samospoznaje. Bez samospoznaje ne možemo  kontrolisati  karmu.  Ovo nam daje čudesnu, ogromnu odgovornost u svemu što biramo da činimo, uključujući i ono što biramo da ne činimo.

Šri Juktešvar, veliki krija-joga majstor, rekao je da mi živimo pod dejstvom dva seta zakona. Prvi je arhaični, fizički zakon zvani karma. Kada dignemo neki objekat, a onda se od njega odmaknemo, on pada. To je zakon karme. Drugi zakon pod kojim živimo je razvojni duhovni zakon zvani Darma. Darma je ono što podiže i pridržava sve. Ako i kada podignemo Atmu gore, ona više nikada ne pada.

KARMA I NAMERA

Kada govorimo o zakonu karme moramo imati u vidu i nameru. Postavlja se pitanje da li baš svaka misao i delo stvaraju karmu? S obzirom da čovek ima na hiljade misli dnevno, sve one nisu istog kvaliteta i težine. Da li je baš svaki pokret odgovoran za stvaranje karme? Neko seme je jalovo još pre nego što padne na tlo, neko istruli, neko se osuši. Da li samo one misli koje su utemeljene u stvarnoj veri u samu tu misao su one misli koje se ponavljaju, one koje nas gone na akciju, izazivaju karmu? Kada držimo jednu zapaljenu šibicu u ruci, možemo da pomislimo da ona i nije tako opasna. Ali, jedna šibica potencijalno može da sagori ceo grad. Naravno, i taj grad treba da joj da podršku predajući joj se. Mudrost je sposobnost da predvidimo potencijalne efekte. Ako šibicu zapalimo u šumi na ostrvu koje već mesecima prži sunce, efekat će biti drugačiji od onoga kada istu tu šibicu zapalimo iznad peska. Naravno da je važno šta radimo i kako to radimo, ali najvažniji je stvarni razlog zbog kog baš to radimo. Upravo je ova namera ono što magnetiše određene posledice. Ali u tome i jeste problem. Postoje svesne namere, baš kao što postoje i nesvesne i podsvesne. Povrh svega postoje i namere koje potiču iz supersvesnosti. Ako pokušavamo nešto da uradimo sa dobrom namerom, a to pak izađe na loše, to ne proizvodi lošu karmu. Sve je u nameri, ali ne ono što mi mislimo da nam je namera, nego prava namera, onaj duboki pokretač koji dolazi iz dubine našeg bića. Zato Svedenborg, u knjizi „Nebo i pakao“, kaže da posle smrti svako, bez greške, ide baš tamo gde pripada. Neko čitav život može da čini dobra dela i da zaista misli da je imao altruističke ideje. Ali je možda njegova prava namera bila da pokaže da je bolji od drugih. Posle smrti maske padaju i ostaje ogoljeno pravo biće koje više ne može da glumi uloge proizašle iz ega. Zato je jako važno da se duboko zadubimo u sebe, da napravimo mostove između podsvesnog i svesnog da bi uvideli šta su naša prava verovanja i pobude. Ovde se ne govori o porvršnom verovanju koje je više sujeverje, nego o istinskom, dubokom verovanju koje dolazi iz  dubljih  nivoa  svesti.  Jako je važno da shvatimo da i ti teško vidljivi i teško prepoznatljivi nivoi svesti oblikuju našu karmu. To što su nam nevidljivi i što ih ne prepoznajemo ne znači da upravo ti tokovi podsvesti, u najvećoj meri, ne oblikuju i ne usmeravaju tok naših misli i dela. Zato se podsvest buni i ometa nas u svakom pokušaju da se oslobodimo. Mirče Elijade u knjizi „Joga, besmrtnost, sloboda“ kaže: „Otpor koji podsvest pruža prema činu povlačenja iz sveta i askezi, kao i prema svakom drugom činu koji bi za posledicu imao oslobođenje Sopstva, jeste znak straha koji podsvest oseća i na samu pomisao da masa još nemanifestovanih latentnih predispozicija neće dobiti svoju životnu šansu, te da će biti uništena pre nego što će moći da se ukaže na svetlu dana, pre nego što će biti realizovana.“ Ljudsko postojanje je stalno aktuelizovanje podsvesti kroz razna životna iskustva. Čitava ljudska delatnost ima koren u vasanama – u podsvesnom. Sve što je živo hoće da živi. Ako ga poričemo i ne uvažavamo, ono u buntu samo raste. Zato je potrebno sići do dna, prekopati zemlju, doći do semena, osvestiti ga i nežno ga, sa ljubavlju i razumevanjem transcendirati.

JOGA TEHNIKE ZA ELIMINACIJU KARME

Kako se već akumulirana karma može zaustaviti pre donošenja ploda? Joga se zapravo time bavi. Postoji nekoliko različitih tehnika koje mogu sprečiti  ili  makar ublažiti žetvu akumulirane karme:

1.    uklanjanje fizičkih uzroka koji predodređuju dušu da asimilira određenu karmu,

2.    sprečavanje prikupljanja nove karme,

3.    metodičko pokoravanje pet čula i

4.    poništavanje potencijalnih karmi, karmi koje već postoje.

Kada se sve prepreke koje onemogućavaju spoznaju prave prirode duše prevaziđu, duša se oslobađa moći karme. Jogananda kaže da je „čovekov ego (osećaj jastva) izobličeno smrtno poimanje besmrtne duše. Mi poimamo svet kroz mentalne procese i čulnu percepciju“. Kada duša spozna svoju pravu nemanifestovanu prirodu - Atmu, tada spada veo neznanja i pogrešnog poistovećivanja sa manifestovanim. Kada večna, nepromenljiva, neuprljana, sveobuhvatna Puruša prestane da se poistovećuje sa trenutnim, stalno promenljivim, nečistim i parcijalnim aspektima Prakriti dolazi do mokše – oslobođenja. Tada biramo našom sopstvenom voljom, a ne okorelim navikama prošlosti.

Joga nidra je takođe jedna od tehnika za pravljenje mostova između svenog i nesvesnog. Kroz joga nidru se oslobađaju podsvesni sadržaji i izlaze na površinu. Mehur vazduha koji se nalazi duboko na dnu okeana, sasvim mali i sažet, otkida se sa dna, polako isplivava - oslobođen enormnog pritiska povećava se i kreće  ka površini. Ako imamo razvijen stav svedoka, mi samo posmatramo  njegovo isplivavanje i manifestovanje, ali ne idemo za njim, ne hranimo ga, ne dopuštamo da nas obuzme. Tada se taj sadržaj oslobađa, rasplinjuje i gubi svoju snagu. Na taj način vežbamo da se i u životnim situacijama izmaknemo, zaćutimo za trenutak u sebi usidreni i ne dozvoljavamo da nas dihotomija osećanja ljulja i, po svom nahođenju, po svojoj slepoj volji, baca tamo –amo.

Ovo takođe postižemo u meditaciji kada posmatramo sadržaje svesti i podsvesti bez prijanjanja. Zapadnim ljudima je ponekad teško da prihvate ovaj metod jer su navikli da neprekidno rade i ulažu napor u ostvarenje svojih ciljeva. U meditaciji se ne ulaže svestan napor, ne radi se ništa i to je ono što zbunjuje. Postoji jedna misao, postoji druga misao. Između njih postoji trenutak praznine, kao neka vrsta pukotine, trenutak kada je prva misao prestala, a druga se još nije pojavila. Đamjang Kjence kaže da je meditacija upravo produžavanje trajanja ove pukotine između dve misli. Kada naše misli posmatramo sa visine plavog neba shvatamo da oblaci koji njime promiču nisu samo nebo, nego jednostavno jedna od njegovih manifestacija. I tada shvatimo da su i oblaci priroda neba. Isto tako, okean ima talase koji će se dizati, valjati i vratiti nazad u okean. Ako pustimo naše misli da se nesmetano odvijaju, ali ne idemo za njima, ne komentarišemo ih, ne prijanjamo za njih, ne procenjujemo ih, ako  smo  sa  njima strpljivi i, što je jako važno, ne borimo se sa njima, sve će se ponovo staložiti u svoju pravu prirodu jednostavno kao što se talasi posle besnog plesa mirno i krotko vraćaju u okean, ili, kao što se oblaci posle rogušenja, pretnje i krvarenja nebom ponovo rasplinjuju i nestaju u nepreglednom plavetnilu. Postoji tibetanska izreka koja kaže:

„Teško je ispuniti narudžbinu mesa bez kostiju i čaja bez listova“. Mi ne možemo da ispraznimo um, on je, između ostalog, dokaz da smo živi, ali taj tok misli možemo da sagledavamo drugačije i da ga ne hranimo svojim neprestanim kačenjem za njegove sadržaje. Meditacija je zapravo usporavanje ovih misli i oduzimanje težine tim mislima.

S obzirom da, same po sebi, stvari nisu ni dobre ni loše, već da zavise od našeg emotivnog odgovora, ovo  nam ostavlja nepregledan prostor da  menjanjem sebe i

svog odgovora na spoljne stimulanse menjamo i prirodu samog  događaja.  Dipak Čopra u svojoj knjizi „Polja moći“ navodi sledeći primer: „Dve osobe mogu se voziti istim toboganom. Jedna od njih može biti užasnuta, i njeno telo će preplaviti hormoni stresa, uzrokujući smanjenje imunološke reakcije. Druga osoba može voleti tobogan i njeno telo će proizvoditi obilje hemikalija, poput interferona i interleukina, koje jačaju imunološki sistem. Isti stimulus, a suprotni rezultati, i sve zbog različitog pogleda na stvari.“ Na taj način je svako tvorac svoje stvarnosti. Uzrok je unutra, a posledica je napolju. Stari prizori i događaji nagomilani u nama ne predstavljaju nas, mi ih raspoređujemo i nadgledamo.

Ovo nam daje neverovatnu snagu, ovo nam zapavo daje našu najveću, ako ne i jedinu moć da oblikujemo svoj sadašnji i budući život. Kad promenimo sebe, kad promenimo svoju percepciju, kao čarobnim štapićem menja se čitav život. S obzirom da je u neprekidnom krugu rađanja i umiranja teško zadobiti ljudski oblik, jednako teško kao što bi bilo jednookoj kornjači, koja izlazi na površinu okeana samo jednom u sto godina, da progura glavu kroz drveni obruč koji pluta na površini nepreglednog okeana - kako bi to opisao Buda – i naš sadašnji život je naša jedinstvena šansa za samospoznaju. U budućim životima teško je da ponovo zadobijemo ljudsko obličje sa svim njegovim privilegijama i slobodama. Šabkar kaže: „Momenat naše smrti nemoguće je predvideti. Ko to može znati? Možda ćemo umreti upravo večeras“. Zbog toga sa zahvalnošću treba da prihvatimo svaki trenutak i da koristimo njegovu neizrecivu šansu za pravi izbor i samospozaju koja nam prvo pruža maglovitu slutnju, a onda i realnu mogućnost za pravu slobodu, besmrtnost i oslobođenje.