Položaj ratnika u yogi

VIRABHADRASANA
Virabhadrasana
vira = heroj;
bhadra = nežni, blaženi;
asana = poza

Postoje tri tradicionalna položaja Ratnika u jogi, dok je četvrti varijanta drugog položaja:
I Koleno prednje noge je savijeno, zadnja noga ispravljena, ruke ispružene iznad glave, i grudi su okrenute u istom smeru kao i savijeno koleno.
II Prednje koleno je savijeno, zadnja noga je prava, ruke ispružene u stranu u liniji sa nogama, kukovi okrenuti ka široj strani prostirke
III Balansirajući na pravoj nozi, sa trupom i rukama ispruženim horizontalno unapred i podignutom nogom ispruženom unazad.
IV Obrnuti – držeći noge kao u varijanti II, zadnja ruka se oslanja šakom na zadnju nogu dok se prednja ruka podiže na gore i unazad
Ratnici su aktivni položaji koji zahtevaju snagu, postojanost i žestoku odlučnost da se održe sa integritetom. Svaki od njih uključuje snažne rastavljene noge koje pritiskaju u podlogu, aktivan, angažovan centar i jake ispružene ruke. Kukovi moraju biti fleksibilni, grudi otvorene i dobro podignute, a kičma izdužena.
Poze Ratnika pomažu vašem telu da razvije fizičku snagu, ali je ona i duhovni izraz unutrašnjih borbi između uma i srca. Filozofija joge nas uči da je najveći duhovni neprijatelj neznanje i da ukoliko ne poznajemo sebe prouzrokujemo patnju sebi i drugima. Poze ratnika nam omogućavaju da otelotvorimo ideju hrabrosti, odvažnosti i snage u suočavanju sa svojim unutarnjim demonima.

Simbolika Virabhadrasana-e
Učenje o legendarnim herojima iz Hindu mitologije može nam pružiti nove uvide u dublje dimenzije joge, praksa koja podrazumeva mnogo više od zauzimanja položaja asana. Kako Kausthub Desikachar, unuk poštovanog idjiskog joga mastera T.K.V. Krishamacharya, kaže: “Meditirajući o ovim likovima, nadamo se da ćemo uspeti da otelotvorimo neke od njihovih atributa.”
Ovi lepi i izazovni položaji su dobili ime po velikom ratniku heroju - Virabhadra-i, pokloniku Šive, gospodara kosmičkog uništenja i oslobodioca. Šiva je bio potpuno slobodan od samsare i ciklusa života, i nije imao potrebu da se uključi u svetovne stvari već je provodio svo svoje vreme u kontemplaciji. Brahmu, tvorca univerzuma, je u velikoj meri uznemiravalo da vidi kako se svi Šivini sledbenici odriču sveta kako bi sledili duhovno oslobođenje. Brahma je preferirao da svako radi i stvara, ali Šivini poklonici nisu želeli da rade ništa od toga. Brahma je preneo svoju zabrinutost Višnuu i predložio kompromis. Pošto je Mokša, duhovno oslobođenje, izbalansirano dharmom, svetovnom dužnošću, Brahma i Višnu su se udružil da Šivi pronađu ženu koja bi pobudila njegovo interesovanje u materijanlom svetu i inspirisala njegove sledbenike da učine isto. Shakti, božanska ženska sila, je uzela ljudski oblik kao Sati, ćerka Dakše.
Šiva je opisan kao neuobičajen povučen bog sa dredovima koji je pre bio sklon da meditira na grobljima, planinskim vrhovima i da se posipa pepelom mrtvih nego da se angažuje u društvu i shodno tome Šiva je antiteza kralja Dakše.
Dakša je bio jedan od Prajapati, sluga Brahme, a njegova posebna odgovornost je bila da čuva tradiciju i održava red, kako bi civilizacija trajala. On je sebe smatrao prilično važnim, donoseći zakone, pravila i presude i očekivao je sa se svi klanjaju pred njim. Dakša je bio naviknut da mu svi podilaze na ovaj način, ali ga je Šiva, koga Dakša nije impresionirao, tretirao kao da ni ne postoji. Kada je Sati objavila svoju nameru da se uda za Šivu, Dakša nije hteo za to ni da čuje. Besno je govorio kako je Šiva nepodoban kanditat za udaju njegovoe najmlađe ćerke… bez porodice, bez posla, bez imovine, bez manira, i tako dalje. U stvarnosti to je sve bio izgovor. Dakšin ogromni ego nije mogao da toleriše to što ga ignorišu.
Ipak, Satino srce je bilo naklonjeno Šivi dok je odrastala i kada su došle godine da izabere svog bračnog partnera, ona nije želela nikoga osim Šive. Daksha nije imao drugog izbora nego da sa svoju lepu princezu bogu koga je toliko prezirao. Ali Daksha je nastavio da prezire Šivu čak i nakon što su se Šiva i Sati uzeli i živeli srećno na planinskom vrhu.
Ubrzo nakon njihovog venčanja, kralj Dakša je napravio veliu yagna-u (ritualno žrtvovanje) i pozvao bukvalno sve bogove, polubogove, mudrace i bogate ljude, osim Sati i Šive što je predstavljalo uvredu najvišeg reda. Sati je veoma uznemirilo saznanje da njen otac još uvek ne prihvata izbor koji je nju usrećio i predložila je Šivi da svejedno prisustvuju, ali je Šiva odbio, ne želeći da nadalje podstiče loša osećanja njenog oca prema njemu. Sati je insistirala da idu: nebitno da li je u pitanju bio previd ili namera. Šiva joj je savetovao trezvenost, ali je Sati ostala dosledna odllučivši da sama prisustvuje yagni, i kada je stigla, ona i njen otac su odmah ušli u raspravu oko njenog muža. Dakša se rugao Šivi i vređao Sati, zabavljajući ostale zvanice. Svi gosti su se okrenuli da vide lepu Dakshinu ćerku kako stoji i plače pred njim. Ponižena ovom javnom raspravom, Sati je kiptela u tišini dok je kralj Dakša nastavio da vređa njenog muža i njenu odluku da mu bude supruga. Kako je njen gnev rastao, ona je postala odlučna da preseče sve veze sa ovom navodnom „porodicom“, koja je tretira tako okrutno. Kada je konačno progovorila, ona je rekla ocu da pošto joj je on poklonio njeno fizičko telo, ona više ne želi da bude povezana sa njim. Tada je prošla pored svog oca i sela u meditativnu pozu na zemlju. Zatvarajući oči, Sati je pala u mistični trans, gde je kroz jogičke vežbe povećala svoju unutrašnju vatru dok se njeno telo nije zapalilo u plamenu i ona se pretvorila u gomilu pepela pred očima njenog oca.Kada je Šiva čuo za Satinu smrt, u očajanju i besu čupao je kosu i bacao je na zemlju. Od ove kose, nastao je žestoki ratnik kojeg je nazvao Virabhadra. „Vira“ znači heroj, dok „Bhadra“ znači prijatelj. Naredio je Virabhadri sa ode na yagnu i uništi Dakšu i sve okupljene goste. Virabhadra, veliki ratnik se poput zmije uvukao u zemlju i prošao kroz celu planinu i sa mačevima u obe ruke stigao na zabavu krčeći put iz dubokog podzemlja na gore kroz zemlju, kako bi se pojavio usred proslave, upravo na istom mestu gde se nalazio Satin pepeo (ovako je nastala poza Ratnika I sa rukama podignutim iznad glave), izvukao svoj mač i ustremio se na svog protivnika, Dakšu, (zamislite Ratnika II sa rukama otvorenim u stranu; u suštini, poza Virabhadhasana II predstavlja Virabhadru koji drži svoju žrtvu na nišanu – uzmite drišti tačku srednjeg prsta kao nišan i zadnju ruku kao mač koji je spreman da udari unapred), i krećući se sa brzinom i preciznošću, uzeo je svoj mač i odsekao glavu okrutnog Dakše (zamislite Ratnika III, sa rukama koje su ispružene unapred). Ovaj šokantan čin izazvao je veliku pometnju među zvanicama, koji su pokušali da pobegnu sa lica mesta, bojeći se za svoje glave.
Šiva je stigao u Dakšinu palatu kako bi video da li je Virabhadra izvršio njegovu osvetničku želju. Scena je bila potpuna pustoš. Gledajući na krvavo delo svoga ratnika, njegova se tuga pretvorila u saosećanje. Šiva nalazi obezglavljeno telo Dakše i daje mu glavu jarca, vrativši Dakšu u život. Potresen ovim velikodušnim gestom oživeli Dakša naziva Šivu, Šhankar, blagim i blagonaklonim. Potisnuvši svoj ponos Dakša se klanja sa poniznošću i strahopoštovanjem Šivi Šankaru. Ostali bogovi i boginje slede njegovo vođstvo i slave Šivu zbog njegovog milosrđa.
Šiva je tada pokupio pepeo svoje supruge i napustio yagnu kako bi se vratio u samotni život.
Ezoterično značenje priče
Svako ko je pokušao da zauzme položaj Virabhadrasna I (Ratnik I) može da se iznenadi kada otkrije da je poza inspirisana kosmičkim haosom, smrću i uništenjem. Mnogi jogiji, posebno početnici, osećaju istinski uvučeno u borbu kroz složenost ove poze: stalno povuci-potegni između istezanja i kompresije, uvrtanja i izvijanja unazad, unutrašnje i spoljašnje rotacije, snage i fleksibilnosti. Tim Miller, direktor San Diegovog Ashtanga Yoga Centra, kaže: “Virabhadrasana je ponizna poza. Ukoliko pokušate da u njoj ostanete duže vreme, suočićete se sa telesnim, emocionalnim ili mentalnim slabostima. Koja god ograničenja da imate, poza će vam ih otkriti, kako bi ih mogli razrešiti.”
Sa druge strane, priča o Virabhadrasani je kranje ironična. S obzirom da je ideal joge Ahimsa, ili “nepovređivanje” zar nije čudno da vežbamo pozu koja slavi ratnika koji je ubio gomilu ljudi?
Kako bi odgovorili na ovo pitanje, morate da sagledate metaforičko značenje poze – što je skoru uvek slučaj kada se razmatraju indijska mitska predanja.
Mi vežbamo Virabhadrasanu ne da bi slavili nasilje, već da bi savladali sopstveno neznanje i ego. Virabharasana je poza koja govori o uzdizanju iznad sopstvenih ograničenja. Ratnik kog oponašamo je duhovni ratnik ili više Ja (Šiva i njegova inkarnacija, Virabhadrasana) koji se bori protiv arogantnog Ega (Dakše), u ime ljubavi i srca (Sati). Iako je egu oproštena sebičnost, bitka se nastavlja sve dok se ne dostigne prosvetljenje.
Shodno tome, joga poza “Virabhadrasana” nije uopšte u suprotnosti sa mirnom “ahimsa” joga praskom (Ahimsa je jedna od jama i znači “ne nanositi štetu“, „ne povrediti“). Zato u ovoj pozi mi ne slavimo ratnika koji je prouzrokovao scenu nasilja i krvoprolića. Umesto toga, u ovom položaju, mi postajemo svesni svojih duhovnih ratnika koji se svakodnevno bore sa našim egom i avidya-om (samo-neznanjem) što je krajnji izvor svih naših patnji.
Kao i mnogo asana, poza dolazi u više varijanti. Iako se detalji razlikuju od stila do stila joge, energija ostaje ista.
Iyengar Bog je u Detaljima
Iako je priča o Virabhadri možda drevna, asana je uglavnom moderan izum. Virabhadrasana nije poza koja je pronađena u drevnim tekstovima Asana. Nije jasno odakle je došla, ali ju je verovatno osmislio T. Krishnamacharya pre oko 70 godina. To je poza 20 veka – možete o tome misliti kao o evoluciji asane. Za popularnost i formu asane kako se izvodi danas možemo zahvaliti učeniku Krishamacharije (i šuraku) B.K.S Iyengaru, čija koncepcija poze i njeno detaljno usklađivanje (poravnanje) neki smatraju za zlatni standard u američkoj jogi.
Praktikovati pozu na Iyengar način znači pronalaženje odgovarajuće ravnoteže između inspiracije i izvršenja. “Kada posmatramo kako Iyengar izvodi pozu vidimo da je poza iako snažna, potpuno harmonična,” kaže Marla Apt, certifikovani učitelj u B.K.S. Iyengar Yoga Institutu u Los Anđelesu. “To je ono što želimo: energiju ratnika bez agresije. Naš um se apsorbuje u akcijama poze.”
Akcije su brojne. Uvrtanje u gornjem delu tela dolazi iz zadnjh srednjih rebara. Zadnji deo tela se podiže i pomera unapred ka prednjem delu tela. Abdomen se podiže nagore, ali sedalni deo se pomera na dole. Repić i lopatice se kreću unapred, ali ne na uštrb lumbalne kompresije. Spoljašnja ivica stopala zadnje noge pritiska u pod. Ruke su poput mačeva, veoma ošte. Glava gleda na gore kao da prinosite trijumfalnu žrtvu bogovima.
Štaviše, poza je kapija ka izvijanjima unazad. Praktikanti mogu da u okviru ove poze nauče sve radnje neophodne da bi se izbegla kompresija u njihovim donjim leđima prilikom izvijanja unazad. Virabhadrasana nam omogućava da radimo u pravcu pomeranja trtične kosti (repića) napred i podizanju torza iz donjeg dela tela –zabacivanje glave unazad na bezbedan način, pomeranje lopatica napred prema grudima i snažno protezanje rukama. To su upravo akcije potrebne kako bi se izvela napredna izvijanja unazad, kao što su Urdhva Dhanurasana (Luk na gore), kao i inverzije, uvrtanja i preklopi unapred.
Ne postoji jedna tačka fizičkog fokusa u pozi. Dve strane tela – leva i desna rade potpuno različite stvari. Ovo je prilično sofisticiran i dobar primer Iyengar yoge. Nikada se ne fokusiramo samo na jednu stvar, mi širimo svoju svest svuda.

Ashtanga – kreći se u talasu
Ratnik I je možda poza koja definiše Aštanga joga B seriju Pozdrava Suncu ili Surya Namaskar B. “U Aštangi obično se prolazi kroz Virabhadrasanu nekoliko puta dok ponavljamo svaku stranu Surya Namaskar B. I kako se telo zagreva, možete ići dublje u položaj,” Tim Miller objašnjava. “To se dešava brzo, tako da ne provodite vreme razmatrajući biomehaniku poze. Više se radi o tome da asanu radite u pokretu (flow).”
Tok (enleski: flow) je ono o čemu se radi u Aštanga jogi. “Korist se sastoji u tome da vas izvuče iz glave, “kaže Miller. “Više se pristupa desnom hemisferom mozga. Ne radi se o tome da pokušavamo sve da shvatimo – ne postoji jedan pravi način. Što ne znači da želite da pozu uradite aljkavo.”
Ali, postoji jedna ključna razlika: u Aštanga jogi, kako je predaje K. Pattabhi Jois, još jedan učenik T. Krishnamacharije je da prednje koleno prelazi preko gležnja i dolazi u liniju sa vrhovima prstiju. Ovo je krajnji cilj ove poze, ali on nije bezbedan i siguran za svakog učenika. Ukoliko se praktikuje na ovaj način poza ima korist koja prevazilazi fizičke. “Ulaskom dublje u prednju nogu dobijate više u području krsta i u stanju ste da pristupite granthis-u,”kaže on.
Miler objašnjava da su granthis energetski čvorovi koji blokiraju protok prane u telu. Možete na njih mislili kao o mestima na kojima se osećate “upleteno”. Postoje tri vrste granthisa: Brahma granhti, fizički čvor sa sedištem u krstima; Vishnu granhti, emocionalni čvor centriran u srcu i Šiva granhti, mentalni čvor povezan sa trećim okom. Praktikovan na Aštanga način Virabhadrasana I deluje na sva tri istovremeno, pomažući praktikantu da razmrsi čvorove u telu, umu i duhu. “Fizička priroda poze deluje na Brahma granthi, fokus na dah se bavi emocionalnim čvorom u grudima i ideja drishti (žiže- tačke u koju gledamo) deluje na mentalni čvor fokusirajući um. “kaže Miller. “To je ceo paket koji radi na energetskom nivou”.
Viniyoga: Asana za svako telo
Gary Kraftsow, osnivač Američkog Viniyoga Instituta, smatra da je Ratnik I, najveći hit među asanama. “ Ukoliko postoji 10 -15 poza koje su suštinske za sva ljudska bića, ovo je jedna od njih” kaže on. “Ona jača noge i leđa, dovodi kičmu u pravilan položaj, isteže psoas, otvara kukove, stvara stabilnost u zgobu kuka i produbljuje disanje. Može se posmatrati kao simbol povećanja samopouzdanja i hrabrosti. Ukoliko razumete njeno značenje, to će pojačati te kvalitete.”
Krafsow je naučio ovu pozu od svog učitelja TKV Desikachar-a, koji je pozu naučio od svog oca Krishnamacharya-e. U Viniyoga tradiciji, asane se često koriste terapeutski i predaju jedan-na-jedan, tako da će učitelj davati instrukcije za različite varijante poze zavisno od pojedinca. „Ne postoji ispravan ili neispravan način izvođenja Virabhradhasana-e I – u stvari, postoji onoliko varijacija poze koliko i ljudi koji je praktikuju“ Kraftsow primećuje. „Poza se može uraditi na različite načine kako bi postigli različite funkcionalne potencirale u telu – jedan način može biti više odgovarajući u jednom kontekstu od drugog.“
Varijacije uključuju širini i dužinu stava, položaj ruku i glave, dubinu savijanja prednjeg kolena, relativnu rotaciju zadnje noge, i odnos izmešu kukova i ramena. “ Ukoliko zauzmete širi stav sa prednjom butinom pararelnom sa podom, to može pomoći razvijanju snage u nogama”on objašnjava. “Ukoliko napravite kraći iskorak, držite ruke pararelne sa podom i povučete lopatice jednu ka drugoj, to pomaže da se izravna grudna kifoza (preterana krivina u gornjim leđima). Ukoliko oslonite ruku sa iste strane na prednju nogu i podignete grudi napred i gore, podižući drugu ruku, to vam može pomoći da dosegnete i istegnete mišić iliopsoas .” I ovo su samo tri među skoro beskrajnim fizičkim varijacijama.
Kraftshow objašnjava da su ove moderne adaptacije Ratnika I bazirane na drevnim indijskim borilačkim veštinama. “U borbi, trebalo bi da možete da napredujete ili se povučete bez upotrebe viška energije” kaže on. “Poza bi trebala da bude dovoljno duga, omogućavajući vam da iskoračite unapred ili unazad sa lakoćom. Težište je nisko, tako da ste stabilni i utemeljeni na nogama. Grudi su otvorene kao simbol hrabrosti, i direktno gledate napred preko bojnog polja.

Kripalu: Snažan i Mek
Od svih američkih joga škola, tri od najvećih – Bikram, Kundalini i Kripalu – ne potiču od Krishnamacharya-e. Iako deli ime i mitologiju sa drugim tradicijama, Kripalu Ratnik je nastao kroz božansku inspiraciju tokom Swami Kripalijeve prakse tokom 1950-ih godina. “Naša tradicija smatra da ukoliko meditirate dovoljno duboko, Hatha joga će izaći iz unutrašnjosti,” objašnjava Richard Faulds, senior joga učitelj u Kripalu Centru za Jogu i Zdravlje u Stockbridge-u, Massachusets.” To je ono što se desilo Swami Kripau. U starosti od 38 godina, njegova evolutivna Kundalini energija se probudila i njegovo telo je spontano izvelo sve ove položaje.”
Poza koju je Swami Kripalu uveo u svet se razlikuje u jednom ključnom detalju. Zadnja peta ostaje podignuta. Ne da su fizičke karakteristike najvažnija stvar. “ Mi vidimo položaje kao alatke za otvaranje i buđenje prisutnosti u telu,” Faulds kaže. “Pitanje koje uvek postavljamo u Kripalu Jogi je: Šta poza razotkriva u vama?”
Odgovor, naravno je individualan i ličan. Ali, u celini, Ratnik I izaziva osećaj moći.
“Poza vas istovremeno čini snažnim i otvorenog srca, čak i ranjivim.” Objašnjava Faulds. “To je nešto u čemu mnogi od nas nisu tako dobri. Mi mislimo da snažan znači biti opasan a da otvoreno srce znači da smo meki i slabi. Kripalu joga radi na balansu volje i predaje. Potrebna vam je volja da kako bi iskoristili svoju energiju i mentalnu snagu da podnesete svet. Ali, takođe treba da budete u stanju da se prepustite dovoljno da prirodno vidite mogućnosti u životu.
Poza je sjajna za istraživanje ovih emocija i svih drugih koje se mogu pojaviti kaže Faulds- posebno onih teških, koje vaš mogu sprečavati da živite punim plućima. “Snaga u koju uranjate u Ratniku 1 može vam doneti bes, frustraciju i neprijateljstvo” on primećuje. “U pozi, možemo pustiti te energije da rastu – možemo dozvoliti da ih osećamo potpuno. Učimo da jašemo talase emocija i senzacija, tako da poza postane bezbedan prostor u kome mogu da se ispolje naša osećanja.

Anusara: Moćna Boginja
U Anusara jogi, poza je nerazdvojna od legende koja ju je inspirisala; razdvojite ih jednu od druge i i to jednostavno nije joga, kaže osnivač Anusare John Friend, “ Kada radite Virabhadrasana-u I vi jačate noge i glutealne mišiće, ali vi takođe, izražavate svoj duh kroz vaše telo na trijumfalan način. Želim da učenici imaju kontekst, tako da se poza dolazi iznutra ka spolja.”
Friend ukazuje na pet glavnih akcija u pozi – svaka od njih odgovara jednom od pet Anusara Univerzalnih Principa Poravnanja. “Prvi od njih je Otvaranje ka Gracioznosti/Lepoti – morate upamtiti Univerzalni, “ kaže. “Virabhadra je jak samo zato što dolazi od Boga. Imajući ovo na umu, unutrašnje telo raste u sjaju, dok spoljašnje telo jednostavno može da se osloni na ovo unutarnje svetlo.”
Jednom kada zauzmete položaj, sledeći princip je mišićna energija, “Uvek privlačite ka centru –stežući se u izvor vaše moći”, kaže. Ovo se prenosi u akciju makazica u nogama.
Treći, Unutrašnja Spirala. “Zadnja noga se okreće ka unutra, tako da se butna kost pomera unazad i kukovi šire,” kaže Friend. “To će omogućiti sa se zadnji kuk lakše okrene unapred” I četvrti princip, Spoljašnja Spirala: “Spoljašnja Spirala je naglašena na prednjoj butini kako bi približila noge i izvukla trtinu kost (repić) unapred,”kaže. “To balansira efekat Unutarnje Spirale:”
Konačno, Organska Energija. “Zamislite Ključnu tačku u centru karlice – zamislite malu loptu svetlosti u predelu gde se trtična kost sastavlja sa krsnom kosti,” podučava Friend. “Od tog mesta, sve se proteže i sija kao sunce.”
Ključ ove poze je prvi princip. Kaže Friend. “Kada se oraspoložite i opustite spolja, ne morate naporno da radite”, on zaključuje. “Poza bi trebalo da bude pun izraz nečije namere, koja bi mogla da bude da poštujemo uneverzalnu kreativnu moć – Šakti. Na kraju krajeva, Virabhadra je osvetio devojku. Kada o tome mislite na taj način, ova poza slavi boginju.