Čovek je svemoguće biće. Njegova saznanja probudiće uspa­ vanog diva jednoga dana u njemu, da bi se digao i pokazao svoju sopstvenu veličinu i snagu. Zar čovekova dostignuća nisu svedo- čanstvo njegove veličine i njegove neograničene prirode? Zar on neće i dalje dostizati nove visine? Da li je već ispisao sve stranice knjige života? Upravo kao što je neizmeran svemir, tako su nei- zmerne i čovekove mogućnosti.

S. J.

Da bi postigao uspeh, moraš imati ogromnu izdržljivost, ogromnu snagu volje.  „Ispiću  okean,"  kaže  uporan  čovek.  „Na moju zapovest planine  će  se  pokrenuti."  Imajte takvu  vrstu  energi­ je, takvu snagu volje, radite svom  svojom  snagom  i  postići  ćete svoj  cilj.

Vivekananda

Zdrava jedinka povcava vrednost citavoj naciji, jer kao deo celine ona cini celinu. Potrebni su smireni, spokojni, zdravi ijaki ljudi. Sarno takvi mogu ciniti dobra deJa i postici trnjne i dobre ci­ ljeve. Potrebni su Ijudi koji ne trace svoju ene giju, vee je skupljaju i njome vladaju.

s. J.

Lakšmana reče jednom svome bratu: „Zar nije čudno, o Ra­ ma, da jedan Džnani (poznavalac, mudrac), kao Vasištha  Deva plače nad gubitkom svojih sinova i ne može se utešiti?"

Rama mu odgovori:  „Istina je,  dragi  brate,  ali  imaj  na  umu, da svaki onaj, koji poseduje Džnanu (mudrost), istovremeno mora imati i Adžnanu (neznanje), da svaki onaj, koji spozna jedinstvo, mora takođe znati i šta je raznovrsnost; ko je svestan svetlosti, mo­ ra biti svestan i tame, jer sve ove udvojene suprotnosti pripadaju oblasti neznanja. Čovek se ne može osloboditi  patnje i  neznanja sve dok ih ne prevaziđe."

Sri Ramakrišna

Usamljen lutam i nemam dom Kome pripadam.

Usamljen lutam i nemam ništa, Što meni pripada.

A kada stojim na beskrajnim obalama stvaranja

znam, sve mi pripada.

S. J.

Moje  rodno  selo

Nešto me zove u dubini duše, Šta bi to moglo biti,  uvek se pitam?

Neki glas šapuće danju i noću,

Priča mi o dalekom zavičaju.

Tamo, iza sedam mora,

Preko  velikih modrih planina, Stoji  kućerak  od  zemlje  i  kamena

Pored dva mala izvora.

Dočarava mi dane mog detinjstva, Moje snove, radosti i šale,

Dok sam lutao usamljen od jutra do mraka, Ne videvši  nigde nikoga.

Pirinčana polja behu raskošno zelena

Ispod brda od crnog granita,

I  s njegovog vrha odjednom  ugledah Moje pitomo selo, duboko poda mnom.

Često slušah tada zvona sa hrama Kako decu kući zovu

I klonule seljake u polju

U suton drugoga dana. Opet čujem njen umilni glas,

Kako zove sina iz daljine, Kao onda kad stajah na brdu:

„Mili moj, vrati se domu svom."

Kad slepe strasti besne u mom biću, Ja dižem onda svoja jedra

Da upregnem njihov moćni  vetar,

I preko njihovih voda i gorostasnih valova Hitro da me ponesu, bez stanke i odmora, Ka dalekim vidicima mojih snova;

Daleko iz ovog mraka strasti,

Iz tame u svetlost,

Kroz duboku,  crnu noć U  blistavi sjaj zore.

Ne  osuđuj  život.  Oplemeni  život  svojim  delima,  očisti  život svojim rečima i uveličaj život svojim prisustvom.

S.  J.

Rad je, takođe, jedan oblik meditacije. Šta čini, zapravo, čo- vek kada radi? On se nalazi u jednom stanju objedinjenosti i usred- sređenosti svoje psihe. Stvarno delovanje i rad samo su spoljni izra­ zi ovoga stanja. Meditacija nam pomaže da radimo sa koncentraci­ jom. Takav rad sigurno donosi uspeh. Ali, ako se snage stalno rasi­ paju, nijedan rad ne može biti uspešan.

S.  J.

Cilj jogija je postizanje savršenstva i putem takvog nastojanja on postiže najveću duhovnu sreću.

S. J.

Ako tvoja sloboda šteti drugima,  onda nisi ni ti slobodan, jer ti ne smeš štetiti drugima.

Vivekananda

Postoje dve stvari, koje su savršeno nepromenljive i večite: dobra dela donose unutarnji mir i sreću, a loša dela stvaraju pakao u duši i očajanje.

Buddha

Duga je noć onome koji bdije; dug je put onome  koji je  umo­ ran; težak je život budalastome,  koji ne zna za zakon istine.

Ako putnik ne sretne boljeg od sebe, ili bar ravnog sebi, onda je bolje da sam produži svojim putem, jer sa budalastim nema ko­ risnog  prijateljstva.

Budalast čovek, koji je svestan svojih gluposti, mudar je bar u tome. Ali budala, koja sebe smatra mudrim, zaista je prava buda­ la. Budalasti je  najveći neprijatelj samome sebi, jer čini loša dela koja mu donose samo gorke plodove.

Jedno delo je loše delo, kada se čovek mora zbog njega kajati i njegove plodove sa strahom i suzama primati. A dobro je ono delo, za koje se čovek ne kaje i čiji plod prima radosno i zadovoljno.

Buddha

Strgni  veo,  što  ti  zaslepljuje  vid, Zamagljuje um i okiva jezik. Proglasi svoju slobodu Neustrašivim  dahom

1  raskini  okove  vremena. Savršenstvo je tvoj cilj! Više nisi rob ponizni

Pod teškim bičem svojih strasti. Raskini lance ljubavi il' mržnje, Jer  oba te  okivaju,

I uzdignute veličanstvene glave Gledaj  beskrajne  širine

Zauvek  tvoje,  večne  slobode.

Moram  ispoljiti  ono najviše.  Ne mogu  biti zadovoljan ni sa čim drugim,  osim sa najvišim.

S. J.

Dokaz čvrstine uma je čvrstina pogleda. Čim um stekne posto­ janost i pogled bude postojan. Nesigurnost u pogledu i pokretima u potpunosti nestaje.

Turijananda

Sa povećanjem otpornosti nestaju bolovi i obolenja. Kada po­ stanemo svesni pozitivnih snaga sakupljenih u tako kratkom vre­ menu, stičemo vedar pogled na život. Sa smirenim umom možemo mnogo lakše ispunjavati svoje dužnosti, jer su nam sve snage udru­ žene.

S.  J .

Ako je čovek  iskusio  bol  i  zna šta  bol znači,  kako može onda da ga lakomisleno nanosi drugome?

Bol,  koji jedan čovek nanosi drugome,  vraća mu se još istog dana.

Najbolja kazna za one, koji vam zlo čine, jeste da ih postidite, vraćajući  im  dobro za njihovo zlo.

Ima  li  čovečanstvo  većeg  neprijatelja  od  gneva,  koji  ubija smeh i radost? (Koji su zaista najveća blaga ovoga sveta.)

Kada  bi  ljudi  svoje  greške  videli  kao  što  vide  greške  drugih, onda bi zlo na ovom svetu bilo brzo iskorijenjeno.

Ako si ispravan na rečima i mislima, onda si vredniji od onoga koji  se  kaje  i  nudi  žrtve.

Nema većeg bogatstva od  naravi bez zavisti.

Tiru  Valluvar

Nauči da osećaš sebe u drugim bićima, kako bi spoznao, da smo svi jedno. Sve ostalo izbij sebi iz glave kao besmislicu. Odbaci od sebe svoje postupke, dobre ili loše, i ne misli više  na  njih. Bilo,pa prošlo. Odbaci sujeverje od sebe. Budi bez slabosti u sebi, čak i pred licem same smrti. Ne kaj se i ne razbijaj glavu nad pro- hujalim delima, ne sećaj se svojih dobrih dela — budi slobodan. Slabić, plašljivac,  neznalica nikada neće naći Sebe.

Vivekananda

Ustajte! Probudite se! Šta  radite?  Ako  telo  treba  da je aktiv­ no,  onda neka radi.  Probuditi savršenstvo u sebi i u drugima —  to je  ideal.

Buđenjem samog Sebe, ozbiljnošću, suzdržanošću i vladanjem samim sobom mudri mogu sebi stvoriti ostrvo, koje nijedna bujica ne može uništiti.

Buddha

Istina je, Simba, da sam protiv dela, ali samo takvih dela koje stvaraju zlo u mišljenju, govoru ili delanju. Istina je, Simba, da za­ stupam uništenje, ali samo uništenje oholosti, pohotljivosti,  zlih misli i neznanja, a nikada uništenje opraštanja, ljubavi, saosećaj- nosti i istine.

Buddha

Uzivaj u radosti, koja te je zadesila, ipodnesi bol, koji te je zadesio; spokojno oeekuj ono, sto ce vreme doneti, kao sto ratar ocekuje svoju :letvu.

Mahabharatam

Osoba koja udovoljava gnevu, mrinji, iii bilo kojem drugom poroku, nije u stanju raditi, jer samo rasipa svoje snage i ne radi ni­ Sta korisno. Spokojan, pomirljiv, praviCan, dobra uravnoteZen urn obavlja najveCi posao.

Vivekananda

Ako pobedi atavizam, onda počinje nazadovanje. Ako pobedi evolucija,  onda  napredujemo.

Vivekananda

Sredstvo za  uništenje  neznanja je  neprekidno upražnjavanje razlikovanja istine od neistine.

Patandžali

Saživite se sa mišlju, da je Vaša suština svesna, slobodna, ne• ustrašiva i snažna. Znajte, da ispoljavanje Vaše suštine zavisi od Vas.

S. J.

Slabić ne može spoznati Sebe. Ako nemaš snage u telu i duhu, Sebe je nemoguće ostvariti. Najpre treba dobrom, zdravom hra­ nom izgraditi svoje telo, pa će onda i um biti ja. Um je suptilni deo tela. Moraš sakupiti veliku snagu u svom telu i umu.

Vivekananda

Što se tiče oholosti, preteranog samopoštovanja i taštine, mo­ raš se tako ponašati  kao da za njih ne postojiš.

Svami Sabhapatti

381

Ako je  Priroda stvorila čoveka,  onda on mora služiti  nekoj svrsi.

Vivekananda

Uči istinu o svojoj suštini samo od onih koji su je i sami ostva­ rili. Kod svih ostalih bio bi to samo prazan razgovor. Ostvarenje je iznad vrline i poroka, iznad budućnosti i prošlosti, iznad svih su­ protnosti. Čist i neporočan čovek vidi u svemu Sebe i večiti mir vla­ da u njegovoj duši. Nikakav razgovor, rasprava, čitanje knjiga, najviši uzleti intelekta, čak ni Vede ne mogu otkriti čoveku spozna­ ju o samom Sebi.

Vivekananda

Mojoj   Muzi

Uhvatili tvoj eho, kako odzvanja tihim šapatom iz dubina moje bezdane duše.

Videh te, kako izvijaš, na strunama moga srca,

tužnu melodiju moje duše sapeta mrežama ovoga sveta. I ugledah te, kako kidaš njene strune i pretvaraš ih u pesmu, koju samo moja nesputana duša može da peva.

S. J.

Koncentracija će doneti potpun mir umu i telu svaki put, kada je  upražnjavamo.

Vivekananda

„Moji sinovi pripadaju meni i ovo bogatstvo pripada meni." Sa ovakvim mislima budalast čovek muči samog sebe. Pa on sam ne pripada sebi; kako, onda, mogu sinovi i bogatstvo?

Buddha

Ko je zbacio okove vremena,  toga će delo biti najbolje.

S. J.

Nemoguće je ostvarivati napredak sve dok još uvek imamo ra­ zloga da osećamo stid, mržnju i strah.

Ramakrišna

Samo kulturno čovečanstvo može spasti svet.

Pestaloci

Učitelja ima na stotine hiljada, ali je teško naći jednog pravog učenika.

Indiska  mudrost

Slobodan je samo onaj, koji vlada svojim nagonima i nije rob svojih strasti,  požuda i želja.

E.  Hojč

Ako treba nešto da postoji moćnije od Sudbine,

Onda je to hrabrost koja uspravno podnosti njene udarce.

Šekspir

Gledaj  na dobro i zlo nepreistrasnim očima.  Onda te oni ne mogu obuzeti. Ko nije obuzet dobrim ne može biti obuzet ni zlim.

S.  J.

Ustaj! Probudi se!  I ne prestaj, dok ne postigneš cilj!

Upandiše

Život je samo jedan most.  Ne gradi kuću na njemu.

Kineska mudrost

Osveta  donosi   radost  samo  za  jedan  dan,   strpljivost  donosi slavu  za  sva  vremena.

Tiru Valluvar

Uzdignite svoje glave, jer svako od vas nosi savršenstvo u sebi. Budite  toga  dostojni  i  ponosni  na  to.

Vedanta

Samo će budala izabrati smrt, umesto da se bori sa svojom sudbinom sve dok je ne podredi svojoj volji.

S. J.

Spoljnje čišćenje znači održavanje čistoće tela; nečista osoba nikada neće postati jogi. Međutim, unutarnje čišćenje je takođe potrebno. Naravno, unutarnja čistota je vednija od spoljne, ali obe su nophodne, jer spoljna čistoća bez unutarnje ne vredi ništa.

Vivekananda

Hatha Joga nije krajnji cilj. Hatha Joga nam omogućuje da svhatimo, da je telo, sa  svim  svojim  neprocenjivim  osobinama,  sve što u životu posedujemo; jer nagi dolazimo na ovaj svet i nagi odla­ zimo iz njega. Stoga moramo od svog tela dobiti sve najbolje. Što više nastojimo razviti savršene osobine našega tela, to se brže razvi­ jaju naše psihičke osobine: sposobnost koncentracije, pamćenje, snaga volje i odlučnost. Blagodet Hatha Joge je trostruka: zdrav­ lje,  blagodet  i  dug  život.

S.  J.

390

Učitelj bez reči

Tian Dzi Fang beše na dvoru kneza Vena u kneževini Ve i če­ sto citiraše Ki Gunga.

Knez Ven  ga zapita:  „Je  li  Ki  Gung  tvoj  učitelj?"

Dzi Fang odgovori:  „Ne,  on je jedan od mojih suseda. Često je  govorio  o  Smislu,  i to  sasvim  ispravno:  zbog  toga ga i  citiram."

Knez Ven reče: „Zar, onda, nisi ni imao učitelja?" Dzi Fang odogori:  „O da."

,,I  ko  ti  beše  učitelj?"

Dzi Fang reče:  „Učitelj Šun iz Istočnog Sela."

„Zašto  ga  onda  još  nijednom  nisi  citirao?"  —  zapita  knez

Ven.

Dzi Fang reče:  „On je čovek,  koji je dostigao pravo biće.  Po

spoljašnosti je kao i svaki drugi čovek, a u suštini, kao savršeno bi­ će. On se slobodno prilagođava prema svetu, ali ipak prikriva svoje pravo biće. On je bezgrešan, a ipak prepušta svakom da se ponaša po svojoj želji. Ako pri tome izgube pravi Smisao, onda se on uzor­ no ponaša, kako bi ih time prenuo i potstakao. On je uzrok što kod ljudi nestaju samožive misli. Međutim, nemoguće je izdvojiti ijed­ nu njegovu reč, koja bi se mogla citirati."

Po odlasku Dzi Fanga, knez Ven provede ceo dan u zanemeloj obamrlosti. Zatim dozva jednog od prisutnih savetnika pred sebe i reče mu: „Koliko je vredniji od nas čovek, koji poseduje pun Ži­ vot! Do sada sam smatrao vrhunskim dostignućem, kada sam go­ vorio reči najviše mudrosti i činio dela iz ljubavi i dužnosti. Među­ tim, kada sam čuo sve ovo o učitelju Dzi Fanga, telo mi je obamrlo i ne želi da se pokreće, a usta su mi zatvorena i ne žele više da govo­ re. Ono, što ja naučih, u stvari nije ništa drugo do prah i pepeo. Moja kneževina Ve, za mene je, zaista, samo teret."

Džuang Dzi

Kad si došao na ovaj svet, o Tulsi, svet se smejao od radosti, ali ti si — plakao. Sada, pošto si na ovom svetu, živi tako, da kad ga jednom napustiš, svet plače za tobom, a ti odeš — smejući se.

Tulsidas

Odoh do reke da u samoći vidim svoje misli, I sa vodama koje teku

Tekle su i moje misli.

Gledah njihovu žurbu,  oblike koje menjahu, Njihovu veličinu, lik i zbrku.

A onda se nasmejah,

Videvši reku kako ih otima jednu za drugom I topi u svojoj  vodenoj postelji.

Kad sve moje misli nestadoše, Mi besmo sami.

Samo nas dvoje,

Reka i ja.

S. J.

Volja za životom je zakon života. Ko ga ne ispoljava — nesta• je. Nemilosrdno ga odnosi bujica raznih okolnosti. Junak, koji stvarno živi, uživa radosti življenja.

S. J.

Ah, te stepenice vremena, išibane olujama, na kojima ne osta­ ju tragovi, već samo sećanja na jučerašnja zadovoljstva pretvorena danas u bol. Mladi se penju sedim stepenicama vremena i opraštaju se od zemaljskih obala, budeći se najzad iz začaranog sna stvara­ nja, nazvanog imenom života i smrti.

S.  J .

Spavao  sam  i  sanjao:  Zivot j e  bio  radost. Probudio  sam  se i  video:  Zivot je  bio  duZilost. Radio  sam  i  video:   duznost j e bil a  radost.

Tagore

Sam dođoh na ovaj  svet,

Da bih sam lutao kroz sve moje dane. Lutanja  mi skore kraju, a ja, uvek sam, Put zavičaja koracima merim  svoje dane, Ka domu rođenja mog.

S.J.