3 .  M E D I T A C I J A

Održavajte stanje smirenosti u svim svojim  poduhvatima:  smi­ rena osoba može sve postići. Život nam može biti lepši, ako svojim uzburkanim osećanjima budemo gospodari, a ne njihovi robovi. Tek kada stavimo pod svoju kontrolu sile koje se rasipaju, postaje­ mo svesni stvaralačkih snaga, koje su nam na raspolaganju, kao i potencijalne moći koju posedujemo. Jake osobe ne znaju za strah. Uživajući atribute snage i ne znajući za strah, one mogu  delati i ži- veti na ovom svetu prema svojim željama.

Ovakvo stanje se lako postiže upražnjavanjem meditacije. Počnite i završite dan meditacijom, posvećujući 10 — 15 minuta dnevno ovoj navici okretanja svog uma svojoj unutrašnjosti, a ka­ snije  će  to  trajati  i  po  čitav  dan,  omogućavajući Vam  da razlikujete i najmanje pojedinosti u svim stvarima.

Upravo kao što telu dajemo hranu, tako i potsvesti treba da obezbeđujemo dobre utiske. Čitajte učenja Buddhe, Ramakrišne, Vivekanande, Ramana Maharši-a itd. Vremenom će ova navika stvoriti atmosferu mira i čistote oko Vas,  bilo gde se nalazili.

KAKO TREBA MEDITIRATI

Sedite na pod, na neki jastuk, sa prekrštenirh nogama, ili na petama na nekoj prostirci, ili, ako Vam je tako neudobno, na ne­ koj stolici. Opustite ramena, ali ispravite kičmu. Dlanove položite na kolena. Održavajte normalni ritam disanja. BUDITE STANJE SAVRŠENOG MIRA. Okrenite svoj um svojoj unutrašnjosti i izjednačite se sa samim SOBOM. Ponavljajte u mislima: „Ja nisam telo, niti um, niti osećanja. Ja nisam  ni  vid,  ni  govor,  ni  sluh,  ni ukus. Ja nisam pet čula. Telo  je  spoljni  omotač  VLASTITOG  JA koje je čisto i  savršeno.  Ja sam  beskrajna,  negoraničena,  večita  bit. Ja sam uvek slobodni, ja sam večno prisutni. JA SAM KOJI  JE­ SAM."

Ponavljanje ovih misli omogućiće Vam  da  naučite  svoj  um  da Vas sluša. Ako ne zauzdate svoj um, čula će Vas pobediti. Ove mi­ sli su važne samo u početku, jer, kasnije, izgrađeni um slediće pravi put. Pomoću introspekcije um stiče postojanost. Sposobnost razli­ kovanja nastaje, kada ste u stanju jasno videti razliku između bit­ nog  i  nebitnog,  istine  i  neistine,  vrline i  poroka  itd.

„U sukobu između glave  i  srca izaberi  srce,"  kaže  Vivekanan- da. Meditacija je jedini način sticanja moći razlikovanja.  Ova sva­ kodnevna navika  omogućiće  Vam da  razlikujete  što je bitno. A onaj, koji je došao do istine, našao je mir i sreću.

Meditacija će, vremenom, postati Vaše normalno stanje, čak i tokom rada. Iako živimo u ovom svetu i izvršavamo svoje dužno­ sti, duh će nam uvek biti smiren. Tako će rad i mudrost biti isto.

4 . Z A   SVAK U   S E D M I C U   V E Ž B A N J A   P O   J E D N A   M I S A O  V O D I L J A  Z A   M E D I T I R A N J E

Neka se u Vašem mozgu formiraju smele i neustrašive misli, i neka svaki dah koji udahnete, svaka reč koju izgovorite, kao i sva Vaša dela, budu prožeta ovim mislima. To je način da se pretvori slabost u snagu, ropstvo u slobodu i smrtonosno u životvorno.

-S. J.

Ne treba mnogo obraćati pažnje na pričanja ljudi. Nikada se u životu neće postići nešto veliko, ako se mora brinuti o njihovoj po- hvali ili osudi.

Vivekananda

Ne želim učitelja koji će na mene uticati. Želim učitelja, koji će me naučiti, da ne dozvolim da se na mene utiče.

s. J.

Samo je najmlađim početnicima potrebno posebno slobodno vreme za njihove meditacije. Napredniji učenici postepeno doživ­ ljavaju sve veći osećaj sreće, bilo da rade ili ne. Dok im ruke vred- no rade u zajednici, glave im ostaju trezvene u povučenosti.

Ramana Maharši

Naše pravo Ja

Naše pravo Ja je jedinstveno. Nepokretno, ono je brže od mi­ sli. Čula ga ne mogu dostići, jer je uvek ispred njih. Stojeći mirno prestiže sve što se kreće.  Bez našeg Ja nema života.

Neznalica misli da se naše Ja kreće, ali ono se ne kreće. Nezna­ lici ono izgleda veoma udaljeno, ali ono je blizu. Ono je u svemu, a ipak je. izvan svega.

Ko vidi sva bića u Sebi i samog Sebe u svim bićima, taj više ne mrzi.

Prosvetljenost znači: naći vlastito Ja u celom univerzumu. Ko vidi svuda jedinstvo pobedio je zabludu i zabrinutost.

Naše pravo Ja je sveprisutno, blistajuće, bez tela, bez kostiju, bez mesa, savršeno, čisto i nedirnuto zlom. Ono je  vidovnjak,  mi­ slilac, Jedino, najviše na svetu, koje bitiše iz samog sebe i otkad je večnosti   stvara  svet.

O Sunce, lice istine zastrto je tvojim zlatnim diskom. Ukloni ga, kako bih ja, koji tražim istinu, mogao videti svu krasotu istine.

Ti, koje čuvaš, bdiš i vladaš nebom i zemljom — O, blistavo Sunce, koje si izvor života za sva stvorenja — zastri svoju svetlost i skupi svoje zrake! Neka me tvoj divni oblik pogleda kroz svoju mi­ lost. Suština, koja počiva u tebi, to sam ja. Tajnu besmrtnosti do- kučuje samo onaj koji je čista srca, kada, utonuo u najdublju me­ ditaciju, spozna: vlastito  Ja u meni i Brahman (Apsolutno) izvan su jedno. Biti jedno sa univerzumom, to je besmrtnost!

Najlepše   Upanišade

•

Ako nosiš u sebi misli zlobe, mržnje ili gneva, njihova razorna snaga deluje na tvoje sopstveno telo i na tvoj sopstveni duh. Neopi­ sivo je zlo koje će ti pričiniti. Jogiji kažu, da je misao najveća sila u telu. Ona je snažnija od svake fizičke sile, veća nego sama reč, jer ona pretstavlja jednu transcedentalnu  snagu  koja  prožima  čitav svemir. Dobre misli, ma kako nevažne izgledale, neizbežno će proi­ zvesti svoje dobro dejstvo. Budite hrabri i znajte, da Vi sami kroji­ te svoju sudbinu. Bavite se zdravim mislima, iznosite uzvišene mi­ sli, onakve kakve biste želeli videti kako se ostvaruju na delotvor- noj ravni. Sa nešto malo istrajnosti uskoro ćete ovladati svojim mi­ slima, koje će Vam onda pomagati,  umesto da Vam  odmažu.  Ume- sto da sejete neodgovorne misli, koje ne truju samo Vaš sopstveni život, nego i život onih oko Vas, zagospodarite svojim mislima i budite svesni moći koju posedujete. Tada ćete shvatiti istinitost Vi- vekanandinih  reči:  „Ako  je  materija  moćna,   onda  je  misao  sve-

moćna.

S.  J.

„Nemojte nikome prebacivati njegove nedostatke", govorio je, naš učitelj, „zar ne vidite, koliko se i sam trudi da napreduje, ma koliko to malo bilo?"

S.J.

Sačuvati mir pretstavlja najveće ispoljavanje snage; biti akti­ van — to je lako. Popusti uzde i konji će odjuriti sa tobom. To sva- ko može, ali jak je onaj, koji može zaustaviti zahuktale konje. Šta zahteva veću snagu — popuštanje ili obuzdavanje? Ko je smiren, ne znači da je tup. Smirena osoba gospodari svojim duhovnim sna- gama. Aktivnost ispoljava samo neznatnu, a mir, naprotiv, nad- moćnu snagu.

Vivekananda

Da, moji su dani izbrojani i JA sam ih izbrojao kroz svoje že­ lje, odluke i dela. A kada se ovi sivi, pusti dani približe svome kra­ ju, smejaću se snovima, koje sam snivao; a onda ću zalupiti za so­ bom ova zemaljska vrata i otpočeti svoj let u beskonačno.

S. J.

Svaki deo je kao celina; sve izvire iz celine, iz zajedničke sve­ prisutne suštine.

Uzdignimo se na višu ravan; ako poznajemo svoju univerzal­ nu prirodu, onda sa savršenim mirom posmatramo čitavu panora­ mu ovog sveta.

Jedan vatreni pristalica Maharšija bio je uzbuđen, zato što je neko u gradu s nipodaštavanjem govorio o njegovom učitelju, a on mu nije uzvratio pravom merom.  Upitao  je  učitelja,  kakva  je  kazna  za  ovaj                          propust.

M:  Strpljenje,  što  više  strpljenja!  Trpeljivost  i  što  više  trpeljivosti.

Sri Ramana Maharši

Da li znate kako vidim bit univerzuma? Vidim je kao celinu, kao sve. Ljudi i ostala bića izgledaju mi kao šuplja tela, koja po­ kreću svoje glave i udove, ali njihova sadržina je ova bit.

Ramakrišna

Ako imamo tri najveća „nebeska dara": ljudsko telo, žarku želju da budemo slobodni i pomoć nekoga, koji je taj cilj postigao i može nam pokazati put,  onda je naše oslobođenje sigurno.

„Prvo što treba da čujete to je vaše Ja." Slušajte dan i noć da ste Vi to JA. Ponavljajte to sebi danju i noću, sve dok Vam ne uđe u krv, dok ga ne osetite u svakoj kapi svoje krvi, dok ne postane Vaša kost i meso. Neka Vaše  telo prožme ova jedina ideja: „Ja sam apsolutno čisto, sveznajuće, svemoguće,  večito  blistavo  JA, koje se ne rađa i ne umire." Sva Vaša dela će se uveličati, preobra­ ziti, oplemeniti samom snagom ove misli.  Ako je  materija  moćna, onda  je  misao  svemoćna.

Vivekananda

Ono, što je beskrajno, je prava sreća; nema sreće u konač­ nom; samo beskonačno je sreća. Prema tome treba težiti da se spo­ zna samo beskonačno.

Upanišade

Nema oskudice, nema bede koju ne bi mogao otkloniti svešću o snazi duha u sebi. Veruj u ove reči i bićeš svemoćan.

Vivekananda

Zaista živimo sretno kada ne mrzimo one, koji nas mrze! Me- đu   ljudima koji nas mrze mi boravimo slobodni od mržnje!

Dobri ljudi se vide izdaleka, kao snežne planine; zli ljudi se ne vide  kao  strele  odapete  u  noći.

Ko drži pod uzdom rastući gnev, poput trkačkih kola, njega ja nazivam    pravim vozačem;  ostali samo pridržavaju uzde.

Budha

Budi uveren, ako služiš Istini, uprkos iskušenjima da je se odrekneš, da ćeš steći neizmernu snagu, pred kojom se ljudi neće usuditi da u tvom prisustvu kažu stvari, za koje smatraš da nisu istinite. Ako budeš strogo služio Istini tokom četrnaest godina, a da od nje ne otstupiš, ljudi će biti ubeđeni u ono, što im ti bude re- kao. Tako ćeš učiniti najveće dobro masama, raskinućeš im okove i pomoći    celom    narodu.

Vivekananda

Čovek! Kakva moćna misao! Iz beskonačnosti izbačen

Da nadgleda igru života i smrti; Da stvara sudbine

I kovitla usude u beskraju

1  smeje  se kada se  raspu zraci izlazećeg  sunca Bacajući  njihov  pepeo  na  obale

Nekih zaboravljenih  svetova.

Unesite puno svetlosti u svet! Svetlosti, donesite svetlosti! Sve- tlost treba da obasja svakoga! Zadatak neće biti ispunjen, sve dok svi ne dospeju  do  sreće.  Donesite  svetlost  siromašnima  i  donesite još više svetlosti  bogatima, jer je njima potrebnija. Donesite sve­ tlost neznalicama i još više svetlosti obrazovanima, jer je ogromna taština obrazovanja našega vremena. Zato donesite svetlost svima.

Vivekanada

Kao što tama beži od svetlosti, tako i najopasnije greške beže od  čoveka koji  zrači  ljubavlju.

Tiruvalluvar

Prokrči sam svoj sopstveni put

I  odvažno koračaj  dobro odmerenim  korakom. Nesalomivom voljom pretvori u dela

Zahteve svog jedinog vođe,

Svog vrhovnog zakona,  svog vlastitog Ja.

Razgovori sa Sri Ramana Maharšijem

Pitanje:  Šta je  najbolje  što  mogu  uraditi  za  obezbeđenje budućnosti?

Maharši: Vodi računa o sadašnjosti, pa će se budućnost sama o sebi brinuti.

Pitanje: Šta je zabluda?

Maharši: Ko je u zabludi? — Utvrdite to i nestaće zablude.

Ljudi uvek hoće da znaju šta je zabluda, Maja, obmana, a ne proveravaju, ko je u zabludi.

*

Kakav si ti, takav je i svet. Ako ne razumeš sebe, kakva je ko­

rist od nastojanja da razumeš svet? Ovo je pitanje, koje tragaoci za

istinom ne treba da razmatraju. Ljudi rasipaju snagu, lupajući gla­

vu nad takvim pitanjima. Prvo, nađi istinu o sebi, pa ćeš biti u bo­

ljem položaju da shvatiš istinu o svetu, čiji si i ti jedan deo.

*

Ne treba zapostaviti rad u životu. Ako želite meditirati jedan ili dva časa dnevno, možete posle nastaviti sa ispunjavanjem svojih dužnosti. Kada meditirate na pravilan način, onda izazvana umna strujanja nastaviće svoj tok i usred vašeg rada. To je kao da posto­ je dva načina, da se izrazi ista misao; pravac, koji ste uzeli u medi­ taciji, odraziće se na vašim delima. Kako budete napredovali uvi- dećete, da se vaš stav prema ljudima, događajima i predmetima po­ stepeno menja. Vaša dela će, sama po sebi, težiti da slede vaše me­ ditacije.

Vi ste zaista sretni! Približavate se svom cilju. Kroz Vas i Vaš naraštaj je postao prosvećen, jer težite da se oslobodite ropstva ne­ znanja i postignete  savršenu  sreću.

O, mudrače, znaj da je čoveku potrebno oslobođenje od stra­ sti i moć razlikovanja istine od neistine, kao što su ptici potrebna njena oba krila. Bez njih čovek ne može nikada dostići najviši grozd iz kojeg teče nektar slobode.

Sankaracharya

Čovek, koji je sebe potpuno prosvetio, postigao je više od či­ tavog niza propovednika. Reč snage dolazi iz čistote i ćutanja.

Vivekandnda

Da liznate pravo znacenje reci Buddha? Ona znaci, da stalnim rnzmilljanjem o svesti covek i sam postaje svestan.

Rarnakri.Sna

Najveći od svih ljudi koristi svoje srce kao ogledalo. On ne tra­ ži stvari, niti im ide ususret; on ih održava, ali ne zadržava njihovu sliku. Zato može savladati svet, a da ne bude ranjen. Nije rob svoje slave; ne kuje planove; ne bavi se trgovinom; on je gospodar zna- nja. Obraća pažnju i na najmanje stvari, a ipak je neiscrpan i bora­ vi u dubini svoga Ja. Do kraja prima sve što mu život pruži, a ipak je kao da nema ništa.  Ostaje skroman.

Džuang Dzi

Duh koji je ispunjen istinom mora usmeriti svoje delanje kraj­ njem  cilju.

Mahatma Gandhi

Ništa od onoga, što učinimo, ne raspline se u večnosti. Sve sa­ zri u svoje vreme i donese plod u određenom trenutku.

Patnja je najomraženiji učitelj, koji nas u časovima samoće uči onome, što nam je potrebno.

S.  J.

Osoba koja prima poklone duhovno je pod uticajem darodav- ca i tako postaje lako povodljiva. Primanje poklona znači gublje­ nje naše duhovne nezavisnosti i zapadanje u ropstvo. Stoga, ne pri­ majte  poklone.

Vivekananda

Čoveka oblikuju okolnosti, a upravo je on taj koji ih uzrokuje.

S. J.

Otac je imao dva sina. Kada su dovoljno bili odrasli, primljeni su u krug brahmačarja (učenika Veda) i povereni brizi jednog uči­ telja, da bi izučavali Vede.

Posle duže otsustnosti vratili su se kući, pošto su završili studi­ je. Tada ih otac upita, da li su čitali Vedante. Kad su mu odgovorili potvrdno, zapitao ih je:  „Šta je Brahman?"

Stariji,  koji je  citirao  Vede  i  druge  filozofske  spise,  odgovori:

„O, oče, to se ne može shvatiti pomoću izgovorene reči ili snagom razuma. O, to je tako i ovako. Ja znam sve o tome." I onda poče da navodi tekstove iz Veda.

Otac mu reče: „Vidim da si spoznao šta je Brahman! Možeš se vratiti svom radu." Onda postavi mlađem sinu isto pitanje; ali mla­ dić je sedeo kao da je zanemeo. Nije izgovorio ni jednu reč, niti je činio i najmanji pokušaj  da nešto kaže.

Tada progovori otac: „Ništa se ne može reći o Apsolutnom i Bezuslovnom! Čim progovoriš o tome, već određuješ Beskonačno pojmovima konačnog, Apsolutno pojmovima relativnog, Bezu- slovno pojmovima uslovnog. Tvoje ćutanje govori rečitije od na­ vođenja stotina stihova i pozivanja na stotine autoriteta.

Ramakrišna

Dok je neki čovek pecao ribu pored ribnjaka, naiđe jedan avadhuta (putujući kaluđer) i zapita: „Brate, koji put vodi do tog i log mesta?" Upravo tada plovak pokaza, da riba poče oprezno da grize. Zato čovek ne odgovori, već se sav predade pecanju. Kada je upecao ribu, okrete se  i  reče:  „Šta  rekoste,  poštovani?"  Kaluđer mu se pokloni i reče: „Poštovani, budite moj guru (učitelj). Kada utonem u razmišljanje o najvišoj Suštini, dozvolite da sledim  Vaš primer i ne obraćam ni na šta pažnju, sve dok ne okončam svoju meditaciju!"

Ramakrišna

Zaroni u samoga sebe i donesi Upanišade iz samoga Sebe. Ti si najveća knjiga, koja je ikada postojala i koja će ikada postojati, beskonačna riznica svega što jeste. Sva spoljna podučavanja su uzaludna, sve dok se unutarnji učitelj ne probudi. Moraju dovesti do otvaranja knjige sopstvenog srca,  da bi imala vrednosti.

Vivekananda

I neka te ponese pesma moja, voljeno moje, u zemlju snova mojih,  u beskraju.

I  poleti  nevidljivim  krilima  noći od  zvezde  ka  zvezdi.

Napuštajući zagrljaj  sna kroz mnoge svetove brodi,

Da bi se u zlatnom odsjaju zore vratio opet domu svome

Gde te netaknuta lepota jutra čeka, da ti oči otvori, voljeno moje.

S.  J.

Život je rast i napredak. Cilj čovekovog života je ispoljiti sa­ vršenstvo, koje u sebi nosimo. Ispoljavanje naše neograničene i univerzalne  prirode  je  velika  borba  života.

Patnju treba uvek posmatrati u pozitivnom svetlu, jer bez nje nema napretka. Na patnju treba gledati kao na svoje teškoće na­ pretka.

S. J.

Kada je  telo  mirno,  može  da govori  tvoje  Ja.

E.  Hojč

Aktivnost,  od koje se pravilno uzdržimo,  donosi slobodu. Aktivnost,  koju pravilno ostvarimo,  donosi slobodu.

I jedno i drugo je bolje od izbegavanja aktivnosti.

Bhagavad  Gita

Rastereti svoj brod od strasti i mržnje, o mornaru, i zaplovićeš lako prema slobodi.

E. Hojč

Tvoja sopstvena volja je jedino, što odgovara na tvoje moli­ tve; međutim, pojedincu se pojavljuje prerušena u obliku raznih religioznih koncepcija. Možemo je nazvati Buddha, Isus, Krišna, Jehova, Alah, Agni, ali ona je uvek naše pravo Ja.

Vivekanada

Kako je to neizmerna sreća napredovati i moći se razvijati pre­ ma savršenstvu! Vrati se u mislima u svoju prošlost i uporedi je sa svojom sadašnjošću, pa ćeš shvatiti dugi proces razvoja kroz koji si prošao. Naše celokupno, pravo znanje počiva samo na našem sops- tvenom iskustvu. Samo unutrašnji napredak čini čoveka sretnim.

S. J.

Učenik: Kako mogu ovladati svojim umom?

Maharši: Kada. spoznaš samoga Sebe,  onda nema uma kojim treba ovladati.  Postoji samo posmatranje.

Sri Ramana Maharši

Snaga jedne nacije ne počiva u njenoj armiji, nego u njenim visokomoralnim ljudima. Nekolicina takvih je dovoljna, da  sna­ gom svog primera probudi prave moralne snage jednog naroda. Uostalom, postoji li veća  snaga  od  pravog  morala i  karaktera?

S.  J.

Nije ljubav slepa, već strast. Ljude oslepe čulne želje. Prava ljubav oslobađa od požude i moralnog slepila.

S.  J.

Krišna igra na petoglavoj zmiji.  Pet čula pod vladavinom duha

Poštuj oboje: i duh i materijalni oblik; inherentu misao isto tako, kao i vidljivi simbol.

Sri  Ramakrišna

U središtu svake postojeće religije stoji po jedan veliki učitelj, koji propoveda svoju istinu, a mase ga slede. Bez učitelja raspada se zgrada religije. Vede su jedine svete nauke, koje se ne zasnivaju na nekoj određenoj ličnosti ili spisima, nego čoveka stavljaju u središte evolucije i uzdižu ga do njegove najviše granice — do savršenstva. Njihovi zakoni su sveobuhvatni i upravljaju čovekovim unutrašnjim razvitkom. Vede otkrivaju čoveku njegovo najskrivenije biće — bez obzira kojoj veri pripadao — i pomažu mu da ostvari svoj cilj. Stoga se one smatraju za univerzalnu religiju-filozofiju, koja uzdiže čoveka u  okviru  njegovog posebnog  uverenja.

S. J.

Ko može da svoje animalne snage pretvori u duhovne moći, taj sakuplja neizmernu energiju u sebi. Svaki napredak se zasniva na ovladavanju animalnim silama u nama. Popustiš li ovim silama, nemilosrdno će te oboriti; a uspeš li da ih pretvoriš u dohovne sna­ ge, onda će one preobraziti čoveka u savršeno biće.

S. J.

Ko je slep? Ko uživa u onome, što ne bi smeo činiti. Ko je gluv? Ko ne sluša spasonosne reči.

Ko je nem? Ko u pravo vreme ne zna ništa lepo da kaže.

Indiske poslovice

Ako je neko već uspeo da se rodi kao ljudsko biće, onda bi bi­ la šteta, da svoj ljudski život upropasti lošim i besmislenim postup­ cima, a onda da završi svoj  bedni život smrću.

Tagpo  Lhadje

Prava misao može pokrenuti nebo i zemlju.

Kineska poslovica

Vrlina uzdržljivosti je od najveće važnosti za svakog. Samo onaj   ne  propada,   koji  poseduje  ovu  vrlinu.

Kada se slon pusti da ide slobodno, on počne da čupa drveće i grmlje, ali čim ga gonič bocne badljem po glavi, on se umiri; isto tako i um, kad nije pod kontrolom, neobuzdano bludi u izobilju nekorisnih misli, ali se odmah umiri, kada ga ubode badalj prave moći  razlikovanja  dobra  i  zla.

Sri Ramakrišna

Tvoj način mišljenja u oblasti duha treba da je isto tako racio­ nalan, kao i u svakodnevnim stvarima. Praktični život zahteva ra­ cionalno mišljenje. Duhovni život zahteva hiljadu puta više racio­ nalnog, preciznog i dobro zasnovanog mišljenja.

S.  J.

Meditacija je izvanredna pomoć, jer to je jedina prilika kada zaista možemo pomoći sami sebi.

S.  J.

Šta je put do savršenstva? Istinoljubivost.

Kako će čovek naći sreću? Pravilnim  ponašanjem.

Čime mora ovladati da bi izbegao brigu? Svojim  mislima.

Kada  je  čovek  voljen? Kada je  bez  taštine.

Mahabharata

Naše Ja ne samo da je najlakše spoznati, nego izvan njega i ne­ ma ničeg drugog da se spozna. Sve što je potrebno za ostvarenje i spoznaju samoga Sebe jeste biti miran. A šta je lakše od toga?

Bhagavan Ramana Mahrši

Pokušaj da shvatiš, da tvoje usavršavanje tek onda počinje, Kuda li počneš prepoznavati savršenstvo u čoveku, kada shvatiš, da savršenstvo prožima sve: prozirni kristal, nasmejani cvet, nemu ži- votinju,  misaonog čoveka.

S.  J.

Niko nije rođen tako nisko, da ne bi mogao da se uzdiže. Ko se uzdiže dolazi iz dubine.

S. J.

Bezgrnniean mo:l.e postati talas samo kada se vrati u more; kao talas mo:l.e biti samo ogranicen. A kadaje postao more, mo:l.e na­ novo postati talas, i to onoliko veliki, koliko :l.eli. Prestani sebe ednacavati  sa lainim  i znaj:  ti si slobodan.

Vivekananda

 

Postoji jedna nečistota koja prevazilazi sve nečistote, a to je neznanje. O, mudri, odbaci tu nečistotu i budi slobodan od svih nečistota.

Dhammapada

Ko ne obraća pažnju na zle reči drugih, pobeđuje sve.

Mahabharata

Onaj koji vidi cilj ne može izgubiti put.

S. J.

Učenik: Da li samoća pomaže vežbanju? Maharši:  Šta podrazumevate pod samoćom? Učenik:  Biti  daleko  od  drugih.

Maharši: Kakvo je dobro u tome? To Vam govori samo strah i nesigurnost. Čak i u samoći postoji stalan strah od

nametljivaca, da će Vam poremetiti  mir.  Uostalom, kako se mogu misli bolje izbrisati u samoći? Ne može li se to isto tako dobro uraditi i u Vašoj sadašnjoj okolini?

Sri  Ramana  Maharši

Istinski produhovljena osoba je ona, koja ima nepokolebljivu veru u sebe i u stanju je da je realizuje čak i u svojim najjednostav­ nijim  mislima i  svakodnevnim  poslovima.

S.  J.

Učenik: Ja cenim svoju individualnost, ma kako ona, možda, bila nevažna. Ne želim biti apsorbovan u to beskonačno jedinstvo. Sama pomisao na to ispunjava me užasom.

Vivekananda: Jednog dana pade vodena kap u okean. Čim je to prtmetila poče plakati i žalostiti se kao ti sada. Neizmerni okean nasmeja se sićušnoj vodenoj kapljici. „Ne mogu da shvatim zašto plačes", zapita je on. „Upravo kao što si se sjedinila sa mnom, tako si se sjedinila sa svojom braćom i sestrama, ostalim vodenim ka- pljicama od kojih se i ja sastojim. 1 ti lično ćeš postati okean. Kada zaželiš da me napustiš, uzdigni se u oblake pomoću sunčevog zra­ ka. Odande možeš ponovo sići, mala vodena kapljice, na radost žedne zemlje."

Jadžanavalkja   i  Maitreji

Pre više hiljada godina živeo je jedan mudrac po imenu Ja- džnavalkja. Imao je dve žene, koje su se zvale Maitreji i Kaljani, obe veoma drage njegovom srcu. Kaljani je bila praktičnog duha i zanimala se samo za obična zadovoljstva u životu. Vodila je brigu o kući i njena interesovanja nisu prelazila granice svakodnevnog življenja. Međutim, Maitreji je puno razmišljala o stvarima koje su se ticale unutrašnjeg života i volela je da sazna nešto više o istini.

Jednog dana mudrac pozva svoje obe žene k sebi i reče: „Tra­ janje života na zemlji je kratko. Već sam naučio sve što čovek mora znati o životu, ali ono, što moram znati o istini, moram još da nau­ čim. Dopustite mi da se povučem iz ovog života, da ne bih uzalud­ no proveo preostale godine svog života. Kao što san bledi, tako i ži­ vot prolazi. Dozvolite mi da se povučem sa  vašim  blagoslovom. Kuću ostavljam vama dvema, zemlja ostaje vama na uživanje, sto­ ka je vaša, kao i svo moje srebro i zlato."

Kaljam se dopao ovaj dogovor, ali Maitreji nije bila zadovolj­ na ovakvim razvojem stvari. Sa suzama u očima obrati se svome mužu rečima: „Ovaj svet je zaista poput sna. Jer, čak i kad ima bo­ gatstvo, može li čovek steći slobodu? Za sva svoja blaga može li čo­ vek biti siguran u sreću? Usred mnogih zadovoljstava može li se sa- kupiti znanje? A iz beskrajnog ciklusa života i smrti, može li se oče­ kivati oslobođenje? Razagnaj moje sumnje, gospodaru moj, i po- mozi mi da vidim istinu. Ako je besmrtnost cilj ljudskog duha, šta treba da  uradim  sa kratkotrajnim  zadovoljstvima života?"

„O moja Maitreji, uvek si bila draga mome srcu, ali sada si mi draža nego ikad", reče Jadžnavalkja. „Dođi,  sedi pored mene i ja ću te učiti istini. Istina se prvo čuje, zatim vidi i, na kraju, ostvari. Počuj, pa ćeš i ti spoznati istinu.

Da li znaš, zašto su nam drage stvari koje volimo na ovom sve­ tu, moja Maitreji? Duh koji prožima celokupno stvranje prožima i stvari koje volimo; otuda nam je drag duh u stvarima koje volimo.

Nikada zbog muža ne voli žena muža, već ga voli zbog Sebe u njemu, jer voli Sebe.

Nikada zbog žene ne voli muž ženu, već je voli zbog Sebe u njoj, jer on voli Sebe.

Nikada zbog deteta ne vole roditelji dete, već vole Sebe  u detetu.

Nikada zbog bogatstva ne volimo bogatstvo, nego zbog Sebe u bogatstvu, jer mi volimo Sebe. U svim stvarima, koje su stvorene, naše Ja je urođeno,  otuda volimo Sebe u svekolikom stvaranju.

Kao što ogledalo održava Sunce, tako i ova Zemlja i univer­ zum održavaju Sebe i zato mi volimo Sebe u svemu što je stvoreno. Slično tome volimo i pisanu reč, jer to Ja je sadržano u njima i otu­ da  mi  volimo  Sebe  u  pisanoj  reči.

O, moja Maitreji, vidi Sebe u svim stvarima. Drvo je lepo zato što je bit lepa u drvetu. Planine su lepe zato što je bit lepa u plani­ nama. Bit se mora prvo čuti, zatim videti, a onda se o njoj može meditirati. Upoznaj Sebe, pa ćeš znati sve  ostale.  Znaj  da je bit izvor celokupnog stvaranja. Ali bit se može videti samo u svojim pojavama, jer sama bit je večita i ne zna ni početka,  ni kraja.

Upravo kao što se zvuk doboša ne može rukama uhvatiti, ali ako nam je doboš u rukama, njegov zvuk se može kontrolisati, ta­ ko isto i smisao ovog sveta se može shvatiti samo kada spoznamo Sebe.

Kao što se dim širi u svim pravcima od upaljene vatre, tako i znanje u pisanoj reči proističe iz biti svih bića.

Kao što Sunce razliva svoje blistave zrake u svim pravcima, ta­ ko i svetlo istine izvire iz biti svih bića.

Kao što koža raspoznaje sve osećaje dodira, kao što nos razli­ kuje mirise, oči zapažaju sve oblike, a uši razlikuju zvuke, tako je i naše Ja riznica neizmernog mnoštva raznih stvorenja na ovom sve- tu, kome se celokupni život vraća na kraju, kao što se kiše vraćaju u okean.

Kao što svetlost razgoni tamu kada se raspe, tako i bit ne zna za nesavršenstvo.

Pošto je saopštio ova saznanja Maitreji, on ustade, oprosti se od svojih žena i ode.

Čoveku.koji rasipa svoje snage, nedostaje mir. Čovek, koji je usredsređen, smiren je i jak, jer  su  mu snage udružene.  Svakodnev­ no upražnjavajte meditaciju. Ona će Vam razviti uspavane sposob­ nosti. Ako usredsredite svoje snage, možete izvršiti svaki zadatak.

S. J.

Sloboda znači — biti slobodan od zabluda.

Vivekananda

Učenik: Koje je vreme tokom  dana najbolje za meditaciju? Maharši: Šta je vreme?

Ramana Maharši

Učenik: Ne mogu da vladam svojim umom.

Ramakrišna: Kako to? Postoji nešto, što se zove Abhjasajo- ga, a to znači Joga pomoću upražnjavanja. Upražnjavajte redov­ no, pa ćete videti kako Vas  Vaš  um  sledi  bilo  kuda  da  ga  vodite. Um je sličan beloj tkanini koju smo oprali. Postaje crvena, ako je bojimo u crveno, ili plava, ako je obojimo u plavo. Primiće svaku boju,   koju   odaberete.

Ovo je jedini način da postignemo cilj — reći sebi i svima osta­ lima da smo savršeni. I dok budemo ovo stalno ponavljali, dolaziće snaga. Ko se bude u početku kolebao biće sve jači i jači i taj glas će se povećati sve dok nam istina ne osvoji srce, poteče našim žilama i prožme nam telo. Zablude će nestajati, kako se sjaj svetlosti bude pojačavao, a isto tako deo po deo nestajaće i teret neznanja; a on­ da će doći vreme, kada će sve to nestati i ostaće samo Sunce da sija.

Vivekananda

Pitanje: Da li je usamljenost neophodna jednom Džanju (oso­ bi na putu saznanja).

Maharši: Samoća  je u ljudskom umu. Neko može biti u vrevi života i održavati vedrinu duha; takva osoba uvek ima svoj mir. Drugi može biti u šumi, a ipak da ne bude u mogućnosti da vlada svojim umom. Za njega se ne može reći da je u samoći. Samoća je stanje duha. Osoba ophrvana željama ne može naći samoću ma gde se nalazila; osoba nezavisna od njih uvek nalazi svoju samoću, svoj mir.

Sri Ramana Maharši

Sve ono što jesmo plod je onoga što mislimo: počiva na našim mislima, sastavljeno je od naših misli. Ako čovek govori ili dela sa zlim mislima, sledi bol, kao što točak sledi nogu vola koji vuče kola.

Sve ono što jesmo plod je onoga što mislimo: počiva na našim mislima, sastavljeno je od naših misli. Ako čovek govori ili dela sa dobrim mislima, sledi sreća, kao što ga sledi senka, koja ga nikada ne  napušta.

„Zlostavljali su me, tukli su me, pobedili su me, orobili su me." — kod onih, koji gaje takve misli, mržnja nikada ne prestaje.

„Zlostavljali su me, tukli su me, pobedili su  me,  orobili su me."   - kod onih koji ne gaje takve misli, mržnja će prestati.

' 325

Jer mržnja se nikada ne uklanja mržnjom: mržnja se uklanja ljubavlju — to je staro pravilo.

Svet ne zna da svi mi moramo jednom doći do kraja; ali kod onih koji to znaju,  svađe odmah prestaju.

Onoga, koji traži samo zadovoljstva u životu, bez kontrole svojih čula, koji je neumeren u jelu, lenj i slab, zlo će sigurno obo­ riti,  kao što vetar obara slabo drvo.

Onoga, koji ne traži samo zadovoljstva u životu, koji dobro vla­ da svojim čulima i koji je umeren u jelu, pouzdan i jak, zlo sigurno neće oboriti, kao što ni vetar ne može nauditi stenovitoj planini.

Oni, koji zamišljaju istinu u neistini i vide neistinu u istini, ni­ kada ne dolaze do istine, već samo idu za praznim željama.

Oni, koji spoznaju istinu u istini i vide neistinu u neistini, do­ laze do istine i bave se ostvarljivim željama.

Kao što kiša prodre kroz loše pokriven krov, tako će i strast prodreti kroz um  koji ne razmišlja.

Kao što kiša ne prodire kroz dobro pokriven  krov,  tako  i strast neće prodreti kroz um koji dobro razmišlja.

Zlotvor jadikuje u ovom životu. On tuguje i pati kada vidi lo­ šeposledice svoga rada.

Dobrotvor uživa u ovom životu. On se veseli i raduje kada vidi lepotu svoga dela.

Dhammapada