8. GLOSAR SANASKRTSKIH REČI I IZRAZA

A — Odrečni prefiks „ne-"; napr.: džnana = mudrost, znanje; adžnana  =   neznanje.

Adžnana  —   Neznanje,   nerazboritost.

Ajama  —  Dužina,   produžavanje,   suzdržavanje,   kontrola.

Anga — Telo, deo tela. Angustha  —  Palac  na  nozi. Ardha — Pola, polu-.

Arha-Bhudžangasana — Polustav kobre. Ardha  = polu-, pola; bhudžanga = zmija, kobra,  guja;  asana  =  stav,  položaj; inače treći stepen Joge po Patandžaliju.

Asana — Stav, položaj,  poza,  treći stepen Joge.

Asta  —  Osam  (broj).

Atma — Najviša suština, bit; praprincip; Brahman.

Atman — v. Atma.

Aum   —   Sve,   svemir,   celokupnost;   sveznanje,   svemoć,   sve­ prisutnost.

Bandha — Stega,  prepreka,  okov;  stav kojim se određeni  organi stežu,  pritiskuju  ili  kontrolišu.

Bhagavan  —  Gospodar,   veliki  učitelj;   častan,  uzvišen.

Bhakti — Uzdizati, slaviti, obožavati.

Bhastrika  —  Mehovi  za  kovačke  peći.  Vrsta pranajame  u  kojoj  se ubzano i pojačano diše, slično radu kovačkih mehova.

Bhega  —  Žaba.

Bhegasana — Stav žabe. Bhudžanga — Zmija,  kobra, guja. Bhudžangasana  —  Stav  kobre.

Bru-Madja-Drišti  —  Fiksiranje  pogledom  korena  nosa.

Buddha — Probuđeni, prosvetljeni. Gautama Budha (oko 557-447

p. n. e.), indiski princ, osnivač budhizma; v. Buddhi.

Buddhi —  Intelekt,  um,  rasuđivanje;  moć  razlikovanja istine od neistine.

Čakra — Točak,  krug.  Presek ili spoj  tri glavna kanala prane,  npr.

„Anahata Čakra" ili „Čakra srca".

Čakrasana — Stav kruga.  Asana nervnih centara ili čakri.

Čandra — Mesec.

Dhammapada  —  Učenje  Budhe.

I) hanu — Luk.

Dhanurasana — Stav luka.

Dhjana — Meditacija,  razmišljanje.  Sedmi stepen Joge po Patan- džaliju.

Dhri — Podbočiti, podupreti,  držati.

Džalandhara-Bandha — Stav u kojem su blokirani vrat i grlo priti­ skom  brade  na  grudi  između  ključnjača.

Džanu  —  Koleno.

Dživa — Živo biće ili stvorenja.

Dživa-Bandha —  Jezička pregrada; prva faza Simhasane u kojoj jezik,  izvijen  u  luku,  upire  u  nepce.

Dživana — Život.

Džnana — Mudrost, spoznaja, znanje stečeno meditacijom o  naj­ većim istinama, koje omogućuju čoveku da shvati svoju sopstvenu pravu  prirodu.

Džnani — Mudrac, znalac, posvećeni.

Eka — Jedan (broj); sam, jedini.

Eka-Pada —  Jedna noga.

Ekapadahastasana — Eka = jedan; pada = noga; hasta = ruka, šaka. Stav ili asana u kojoj stojimo na jednoj nozi i os­ lanjamo  se  dlanovima  (šakama)  na  pod.

Go — Krava.

Gomukha — Kravlja glava (lice).

Gomukhasana  —  Stav  u  kojem  konture  jogija,  posmatranog  s  le­ đa,  potsećaju  na oblik  kravlje glave.

Gu — Prvi slog reci „Guru", koji znači „tama, mrak".

Guru — Doslovno: onaj, koji rasteruje tamu svetlošću. Učitelj, va- spitač,  nastavnik  Joge.

Hala  —  Plug,  ralica. Halasana — Stav pluga. Hasta — Ruka, šaka.

Hastapadangusthasana — Hasta = ruka; pada = noga; angustha

=   nožni   palac.   Stav  u   kome   šakom   držimo  svoj   nožni palac.

Hastapadasana — Hasta = ruka; pada = noga; asana = stav, po­

ložaj.  Stav u kojem rukama obuhvatamo nožne članke.

Hatha — Ha =  Sunce; tha =  Mesec. Jedinstvo i ravnoteža soiarne

i               lunarne                energije,             odnosno             pozitivnih            i               negativnih snaga, u čoveku.

Hatha-Joga — Jedan od pravaca Joge, kojim se, putem određenih

disciplina,   postiže   odlično   zdravlje,   samospoznaja   i   sa- moostvarenje.

I.             A. O. OM — v. Aum.

Ida — v. Nadi.

Jama — Prvi od osam načina za postizanje Joge. Skup večno i op- šte važećih etičkih  normi,  bez  obzira  na  vreme,  životno doba,  zemlju  ili  uverenje.  Patandžali  navodi  sledećih  pet: ne činiti nasilje,  držati  se  istine,  ne  krasti,  biti  umeren,  i ne biti požudan.

Jastikasana — Jastik  =  štap, prut, motka; asana  =  stav, položaj,

poza.  Stav štapa.

Joga-Mudra — Mudra  =  pečat,  simbol,  zatvaranje. Simbol Joge; stav pečata, zatvoren stav.

Jogi — Osoba koja se bavi proučavanjem i upražnjavanjem Joge.

Jogin —  v.  Jogi.

Kaa-kaasana  —   Stav  gavrana.

Kapalabhati — Kapala = lobanja; bhati = svetlost, sjaj. Vežba pranajame,   blaži   oblik  Bhastrike.

Karani  —  Efekat,  dejstvo,  delovanje.

Karma — Delanje,  rad,  čin,  akcija.

Kona  —  Orao.

Konasana — Kona  =  orao;  asana  =  stav,  položaj.  Stav orla.

Kumbha  —  Krčag,  bokal,  putir.

Kumbhaka — Period vremena zadržavanja daha posle udisaja ili izdisaja.

Kundalini — Kundala = uže smotano u kolut. Kondalini doslovno znači sklupčanu zmiju, ženku, a u stvari pretstavlja simbol kosmičke energije. Prema indiskoj mitologiji, Kundalini sklup- čana spava u najnižoj čarki, tzv. Muladhara-Čakra. Buđenjem Kundalini  i  njenim  sjedinjenjem  sa   Sahasrara-Čakrom nastaje Samadhi.

Lakšmana  —  Brat  Rame,  junaka  epskog  speva  Ramajana.

Lauliki — v. Nauli.

Lauliki-Joga — Iako je svrstana  u  asane,  strogo  uzevši  Lauliki- Joga spada  u krije, odnosno specifične  procese, koji se in­ iciraju određenim vežbama Hatha Joge. Jedna  varijanta Naulija;  v.   Nauli.

Maha — Snažan,  moćan,  veliki,  plemenit.

Mahabharata — Maha = veliki i Bharata. Veliki ep o Bharati, na­ cionalni ep Indusa sa oko 100.000 stihova, opisuje borbu Bharata protiv Pandave. Značajnu epizodu ovog  epa čini ču­ vena hagavad Gita, koja je jedno od izvornih dela Indiske filozofije.

Maha-Mudra — Maha = veliki, plemenit, moćan; mudra = zatva­ ranje, začepljivanje, sprečavanje; zaptivka, pečat.  Asana  ko­ jom se zatvraju  otvori na gornjem i donjem  delu  tela.

Mahatma — Maha =  veliki; atma =  najviša suština, bit, duh, um.

Duhovni  vođa,  vođa nacije.  Naziv  koji  se daje retkim  i  naj­ istaknutijim vođama indiskog naroda;  cf.:  Mahatma Gandhi.

Maja  —  Zabluda,   iluzija.

Majura  —  Paun.

Majurasana  —  Majura   =   paun;  asana   =   stav,  položaj.  Stav pauna.

Mantra — Man  =  misliti.  Određena misao,  sugestija ili formula. Mantra-Joga — Metoda Joge pomoću koje se određena željena po­ zitivna misao usađuje u potsvest, kako bi mogla kasnije izaz­

vati  željene  pozitivne  posledice.

Mantram (-a) — Pozitivna misao ili sugestija koja se primenjuje u Mantra-Jogi.

Matsja  —  Riba.

Matsjasana  —  Matsja   =   riba;   asana   =   stav,   položaj.   Stav ribe.

Matsjendra — Jedan od osnivača Hatha Joge.

Matsjendrasana   —   Asana  nazvana  po  jogiju   Matsjendri.

Mudra  —  Zatvaranje,   zaptivanje;   pečat.   Zatvoren  stav.   Stav pečata.

Mukha  —  Lice,  glava.

Mukta — Oslobođen,  slobodan,  nezavisan.

Nadi — Put ili kanal kroz koji protiče prana kroz kičmu. Ima ih tri: Ida-Nadi, negativni, na levoj strani; Pingala-Nadi, po­ zitivni, na desnoj strani i u sredini, u kičmenoj moždini je Suš- umna-Nadi, koji je put za Kundalini.

Nasagra-Drišti  —  Fiksiranje  pogledom  vrha nosa.

Nata —  Igrač(-ica),  plesač(-ica).

Natapadasana — Nata =  igrač; pada =  noga, stopalo; asana = stav, položaj. Stav igrača.

Nataradžasana — Nata  =  igrač;  radža  =  kralj, gospodar; asana

= stav,  položaj.  Nataradž  je  jedno  od  imena  Šive,  bo­ ga igre. Stav Šive.

Nauli — Nau = čamac; li = ležati, kriti se. Nauli je krija, odnosno

dinamička vežba u kojoj trbušni mišići svojom igrom pot- sećaju na njihanje čamca na valovitom moru. Razlikujemo DakšinaNauli     (Dakšina  =  desna  strana),  tj.  Nauli  na desnu stranu i  Vaman-Nauli,  odnosno Nauli na levu  stranu.

Nijama  —   Samopročišćavanje  i  usavršavanje  putem   discipline.

Drugi stepen Joge po Patandžaliju.

OM  —  v.  Aum.

Pada — Stopalo,  noga.

Padahastasana — Pada  =  noga; hasta  =  šaka, ruka; asana  = stav.  Pasčimotanasana u  stojećem  stavu.  Stav rode.

Padangustha —  Nožni palac.

Padangusthasana —  Padangustha  =  nožni palac;  asana  =  stav.

Stav  nožnog  palca;  asana  u  kojoj  čučimo  na vrhovima  nož­ nih prstiju.

Padma — Lotos, lotosov cvet.

Padmasana — Padma =  lotos; asana =  stav. Stav lotosa.

Paršva  —  Bok,  strana;  bočni,  poprečni. Pasčima — Struk; cela zadnja strana tela. Pasčimotana — v. Pasčimotanasana.

Pasčimotanasana — Pasčima = cela zadnja strana tela, struk; asa­ na = stav,  položaj.  Stav  za  istezanje  cele  zadnje  strane tela.

Patandžali — Indiski mislilac, živeo u III v. p. n. e., jedan od glav­ nih   klasifikatora   i   sistematizatora   Joge,   pisac   knjige   „Joga

Sutra", maksima i aforizama o Jogi.

Pingala —  v.  Nadi.

Prana — Praenergija,  kosmička energija.  Dah, disanje,  život,  vi­ talnost,  snaga.

Pranajama — Ritmička kontrola disanja.  Četvrti stepen Joge.

Puraka — Udisanje,  udisaj.

Radža  —  Vladar,  kralj.

Rama — v.  Ramajana.

Ramajana — Veliki indiski ep iz III ili IV v. p. n. e., u kojem se u

24.000 stihova opisuju podvizi princa Rame, sina kralja Da- šarate.  Smatra se da ga je napisao mudrac Valmiki.

Rečaka —  Izdisaj,  izdisanje,  pražnjenje pluća.

Riši — v. Rši.

Rši — Mudrac, prosvetljen,  produhovljen čovek.

Ru  —  Svetlost.  Drugi deo  reci  „Guru".

Sahasrara —  Lotos  sa  hiljadu  latica.  Naziv  poslednje,  najviše čakre u glavi; v. Kundalini, Nadi.

Salabhasana  —  Salabha  =   skakavac;  asana  =   stav.  Stav  ska­ kavca.

Samadhi —  Stanje u  kojem  se jogi identifikuje sa predmetom  svoje meditacije.

Sankaračarja  —  Čuveni  učitelj   Advaita  filozofije.

Sarvangasana — Sarva =  sav, ceo; anga = telo, deo tela; asana = stav, položaj. Asana celog tela ili stav sveće.

Savasana — Sava = upokojen, mrtav; mrtvac; asana = stav, po­ ložaj. Stav potpunog, savršenog mira i spokojstva.

Siddha — Mudrac,  vidovnjak,  prorok.

Siddhasana —  Siddha  =  mudrac;  asana  =  stav.  Stav mudraca, stav za meditaciju.

Simhasana — Simha  =  lav; asana  =  stav.  Stav lava.

Siršasana — Sirša  =  glava;  asana  =  stav, položaj.  Stoj na glavi, asana na glavi.

Sita — Svež, hladan.

Sitakari ili Sitkari — Vrsta pranajame za rashlađivanje organizma.

Sitali —  v.  Sitkari.

Sukna —  Sreća,  zadovoljstvo,  ugodnost.

Sukh-Purvak  —  Ugodna,  prijatna pranajama.

Supta-Vadžrasana — Supta = San, spavanje; vadžra = dijamant, munja, grom; asana = stav, položaj. Stav munje ili  di­ jamanta.

Sušumna —  v.  Nadi.

Svatmarama  —  Pisac  knjige  „Hatha-Joga-Pradipika",  klasičnog udžbenika Hatha Joge.

Tha  —  v.  Hatha.

Trikonasana — Trikona  =  trougao;  asana  =  stav.  Stav trougla.

Uddijana-Bandha  —  Uddijana  =  uzlet,  polet;  bandha  =   prepre­ ka.  Vežba  pranajame  kojom  se  kontroliše  kretanje  prane u telu.

Udždžaji — Ud  =  gornji, viši; džaja  =  pobeda, uspeh. Vrsta pra­ najame.

Upanišade — Upa = pored, blizu; ni = dole; sad = sedeti. Znači sedeti pored guru-a da bi se slušala njegova predavanja. Naj­ starija filozofska dela Indije, deo Veda, koje se bave sušti­ nom, smislom i prirodom čoveka i univerzuma i njihovim međusobnim  odnosom.

Urdhva  —  Podignut,  uzdignut,  koji  stremi  naviše.

Ustrasana — Ustra  =  kamila, deva; asana  =  stav. Stav kamile.

Utthita — Podignut,  opružen, ispružen.

Vadžrasana  —  Vadžra   =   munja;  dijamant.  Stav  dijamanta  ili munje.

Vakrasana — Vakra  =  kriv, iskrivljen, uvinut; asana  =  stav. Stav

uvijanja.

Veda — Vid = znanje, mudrost. Najstarija dela indiske filozofije i književnosti. Sastoje se iz četiri glavna dela: Rigveda, Sam- aveda,   Jadžurveda  i   Atharvaveda.

Vedanta — Vedanta  =  kraj Vede. Jedan od šest sistema indiske fi­ lozofije.

Vede — v. Veda.

Vedanta filozofija  —  Indiski  filozofski  sistem  nastao iz Upanišada.

Viparita — Obrnut,  okrenut,  suprotan.

Viparita-Karani — Viparita =  obrnut,  suprotan;  karani  =  dejs- tvo,  delovanje,  efekat.  Jedna  od  ukupno  tri  osnovne  asane u kojima je telo u obrnutom položaju, sa glavom nadole.

Vrikša — Drvo.

Vrikšasana — Vrikša  =  drvo;  asana  =  stav.  Stav drveta.

Vrksa — v. Vrikša.