Vajrane

Viteže plemenita roda,

na začetku moga članstva sam imala pogrešno mišljenje o tebi. Mislila sam da si uobražen, umišljen, ali sam veoma brzo shvatila, da si čovek vredan pozornosti, da se od tebe mogu samo naučiti o svemu, baš o svemu. Pre svega o istini, koja nekada zaboli ali osvešćuje onoga ko ti zna prisluhnuti.

Tristo mu mušica kako nekada grešimo.

Tvoje članke, komentare pratim, ponekada printam ili zapišem i iz njih pokušam izvući pouk koji će koristi meni ili drugima.

Znam da bi bili veoma dobri znanci, drugari ili komšije u realnom svetu. Sa jednom rečenicom si mi potvrdio moje mišljenje o tebi kao muškarcu, pravom vitezu. A ovo si rekao:

...puno puta nisam bio anđeo. Ona je uvek bila. I volim je još uvek, baš onako, onako jako....

To su reči koje može samo poželeti svaka od nas. Osetila sam da si to ispisao u momentu otvorenog srca i duše.

I iz tih razloga, tebi i tvojoj ženi, koju si upoznao, ako sam dobro razumela još kao devojčicu, a koja te je svojom ljubavlju dovela do viteškog reda, poklanjam ovu pesmu.

Sreću vam želim danas, sutra i za uvek.

Srce