Ljubice,

nežna si i osećajna duša to se vidi iz tvojih slika, pesama i komentara. S ljubavlju si to prenela i na svoga sina, a ko je bolji, da li mama ili sin, o tome se ne bih izjasnila.

Pesme koje pišeš su osečajne. U njima se oseti ponekada tvoja bol, ponekada ljubav,  želja, ponekada ugušena strast.

Veoma ih pažljivo čitam i često pomislim šta te je u tom trenutku inspiriralo, baš za taj stih, za reč ili naslov pesme.

Bila sam veoma iznenađena kada sam skoro saznala da ti je Boris sin. Zanimljivo je, veoma zanimljivo, da su mama i sin na ovim stranicama. Dalo mi je za razmišljati.

Stvarno sam razmišljala, da li sam ja do svoje dece iskrena, zašto imam "tajnu" pred njima, zašto im ne pričam o tome što vama pričam, zašto ne smem reći da sam bila preko sedam mora i sedam gora? Da li je to savest?

No bilo kako bilo, tebi i Borisu moj naklon za pravi iskreni odnos.

Ljubice, Ljubičice, lepo mo je biti u tvojem društvu.

Srce