Dinaja,

 

Vasilise prekrasna. Otišla si bez pozdrava. Pročitala sam na portalu da se javljaš ponekada u redakciju, a meni ne. Zašto je tako, ne znam. Verovatno ne razumem neke neminovnosti. Znam da će me Pasko lupiti po šapici, ali eto moram izreči.

A ako je već tako moralo biti, ono malo što smo se družile, koje je bilo dovoljno da mi je lepo u tvom društvu će biti lep insert u mom životu.

Imam printane neke tvoje članke, pesme, sa lepim slikicama, mudre poruke i zdravstvene savete.

 

                        

 

Nemam u realnom životu puno ljudi oko sebe, ne zato što ih ne želim, već iz razloga što ne bih svima mogla pružiti sebe onoliko koliko bih želela i primiti od njih svu njohovu pažnju.

A ovaj virtualni svet je izazov za mene i verovatno nije slučajno, da mi se je otvorilo to okno, da bi moje poslanstvo uradila maksimalno, a da pri tom sebe fizički ne iscrpim. Da li ću u tome uspeti reći će mi On.

Od samoga začetka moga članstva si mi bila jutarnje prelepo društvo, skupa sa Željkinim anđelima. Otišla ti, nestali anđeli!?

Vrati se.

Moram ti se pohvaliti da sam dobila nagradu za najbolju učenicu i Merlina za mesec Februar. Znam, da si tu da bi se samnom skupa veselila. U spomen na naše kratko a lepo poznanstvo poklanjam ti ovaj video. 

Srce