Donosi li meni meditacija smirenost?

Navikao sam da mi donosi, i sve dok,

a desiće se svakome pre ili kasnije,

ne naiđu unutrašnji procesi, takvi,

da mi kao erozija uruše tu naviku,

to jest moje uzročno vezivanje mira,

za vreme, postupak, čin meditacije.

Iskusio sam to, znam o čemu pričam.

Postojano i isto meditirah, u nekim,

energetski lagodnim uslovima,

i dospevah u blažena stanja svesti.

Pokrenuše mi se teški unutrašnji procesi,

jer moralo tako da bude, po Planu,

bujice tih teških dešavanja i tokova,

raznesoše lepe efekte meditacije

na sve četiri strane sveta, u dronjke.

U tim uslovima - ista meditacija mi,

izvođena isto, postojano, sa verom,

ne donosaše ni približni negdašnji mir,

naprotiv, samo dublji unutrašnji vir.

Isto nam sa svim drugim spoljašnjim

duhovnim pomagalima i metodikama.

Jesu one od koristi, itekakve i važne,

ali doći će trenutak, u rastu našem,

kada uočićemo sve već ispričano:

da sve je to ipak spoljašnje, samo,

da ono ne može biti dubinski uzrok

unutrašnjih dešavanja i tokova nam,

da ko uspe da ovlada svetlom magijom

unutrašnjih procesa - ulazi u zonu čuda,

u zonu duhovne alhemije, u zonu, čak,

ovladavanja duha i Duha nad materijom: