Jako se čudim silnoj čudnoj pameti koja se u svojoj čudo- pameti ničemu ne čudi i sve zna. Čudno je znati. Čudim se. Jako se čudim. Čudnoj mašti i čudnim fantazijama prisutnima u čudaka i njihovoj nesposobnosti da isplivaju. Od bilo kuda. Čudim se. Čudim se, jer čemu duh koji se ne izbija i poput klice raste u biljku. Čemu i kome služi? Čudno, zar ne? Koga ispunjava unutar bića? Koje se biće unutar bića time hrani i tko se tu kome smije? Smije li se gladan sitom? Jako čudno. Duhovna glad bez kore kruha. Nemoguće je ne zviznuti. Nemoguće i čudno. Čudim se stanjima u čudnom duhu koja i nisu čudna stanja duha već su čudno i napamet nabubana stanja koja više i nisu stanja već su čudne i nakaradne tvorevine za-muljane sistemom koji se naziva čudno-samo-muljanje. Jako se čudim. Čudim se čudnim ljudima na putu koji ne uzimaju rješenja nadohvat ruke, koji ih ne vide i koji tupe. Čudno tupe. Sebe i rješenja. I sve kao i svih oko sebe. I izazivaju čudna divljenja. Čudna divljenja čudnih ljudi. Čudim se zaobilaženju zdrave pameti koja je tu a kao da čudom nije. Mojem čuđenju nema kraja. Sve što se ne materijalizira nije duh. Kakanje je. Čudim se ustvari sranjima. To nije čudno. Jako se čudim. Jer sranja ima najviše. Da nema, ne bi smrdilo. A toliko toga smrdi. Jer da ne smrdi, ne bi se ventiliralo. A da svi na neki način ventiliraju, dokaz je more tekstova koji su nematerijalizirana sranja. Dokaz je i moje čuđenje. Čuda koja sa duhom veze nemaju. Jer nemaju. Imaju čudne veze sa stalnim nošenjima knjiga pod miškom i piskaranju koja imaju vonj pazuha. Osjeti se. Kopati treba, kopati. Da bismo nešto postigli, ma o čemu se radilo, mora postojati sinteza kreativnosti, mašte i ideja, s jedne strane i izvršenja s druge. (kraj citata) Dakle, uvijek prvo postoji duhovno stvaranje, a onda materijalno stvaranje. Ili, oni koji stvaraju u duhu, stvaraju i materijalno. Imaju dakle, barem plantažu banana. Svoju i vlastitu. I ne hrane ničije duhove. Još manje fantome. Jedu vlastite banane i iste ne nosaju pod pazuhom. Takvima se najviše čudim. Čudim se toliko da me trepavice češkaju od čuđenja. Pa ih češkam u čudu.