Tosui je bio poznati učitelj zena svoga vremena.

Živio je u nekoliko hramova u raznim pokrajinama.

U posljednjem hramu koji je posjetio, sakupilo se toliko mnogo sljedbenika da im Tosui reče da namjerava prestati s predavanjima.

Savjetovao im je da se raziđu i krenu gdje god tko želi. Poslije toga mu se izgubio svaki trag.

Tri godine kasnije, jedan od njegovih učenika ga pronađe.

Živio je s nekim prosjacima pod jednim mostom u Kyotu.

Ovaj odmah poče preklinjati da ga Tosui uzme na učenje.

“Ako možeš raditi ono što i ja radim makar nekoliko dana, možda ću htjeti”, odgovori Tosui.

Tako se spomenuti učenik preobuče u prosjaka i provede dan sa Tosuiem.

Sljedećeg dana jedan od prosjaka umre.

Tosui i njegov učenik u ponoć odnesoše tijelo i spališe ga na obronku planine.

Poslije toga se vratiše u svoj zaklon pod mostom.

Tosui čvrsto spavaše ostatak noći, ali učenik ne mogaše. Kada dođe jutro, Tosui reče: “Danas ne moramo prositi hranu.

Naš mrtvi prijatelj je ostavio za sobom nešto hrane”. Ali učenik ne bijaše u stanju pojesti ni zalogaj.

“Rekao sam da nećeš moći raditi ono što i ja”, zaključi Tosui.

“Odlazi odavde i više mi ne dosađuj.”